Dubina Okeana

Grad Kostiju

Molim?! Kakav crni Grad Kostiju?! O, čemu to govori ovaj tajanstveni glas??

Pogledala sam u devojke i osetila veliku napetost, nervozu, kao i strah među njima. Gde se nalazimo? Šta nije u redu sa ovim mestom? Osećam čudnu energiju u vazduhu, veoma je negativna da od nje ne mogu da dišem.

"Šta se ovde zapravo dešava?" Upitala je Azira, sa ogromnom dozom panike u svom glasu, koji je svakog trenutka pretio da pukne kao naduvani balon.

Okrenula sam se prema njoj "Zaista ne znam" slegnula sam ramenima.

"VI ĆETE OVDE UMRETI MALE SIRENE, OSIM AKO NE ISPUNITE ZADATAK KOJI BUDEM ZAHTEVALA OD VAS. SAMO TADA ĆU VAS PUSTITI DA ODETE, A UKOLIKO GA NE USPUNITE, UMREĆE TE!"

Opet se začuo daj misteriozno glas. Kome pripada? Zašto bi smo ovde umrle? Da li taj jezivi glas planira da nas ubije na ovom mestu? Verovatno je to u pitanju. Ne želim da umrem, moramo što pre da pobegnemo sa ovom mesta, dok naše neukrotive duše ne budu bile u perjanim oblacima.

"Idemo odavde, devojke!" Naglo sam se okrenula prema ostalima i zaputila što dalje od tog jezivog mesta na kome se nalazio taj misteriozni glas.

Brzim pokretima svog repa, plivala sam brzinom delfina, odnosno veoma brzo. Ne znam šta nije u redu sa ovim mestom, ali imam utisak da ovde ne smemo da se zadržavamo. Odjednom sam se sudarila sa nevidljivim preprekom. Šta je ovo?! Zašto ne mogu da prođem? Stavila sam ruke na nju, stvarno se nalazila ovde, ispred mene.

"Šta je ovo?!" Panika je krenula da mi se širi čitavim telom, uporno sam pokušavala da uhvatim vazduh u plućima "Zašto ne mogu da prođem?! Kakvo je ovo mesto?"

"IZGLEDA DA ĆETE MORATI DA MI POBOGNETE, MALE SIRENE."

Opet je progovorio taj misteriozni glas čijeg vlasnika i dalje ne znam. Šta se ovde zapravo dešava? U rukama sam stvorila svetlo plavu kuglu, kojom sam gađala nevidljivu barijeru koja se nalazila ispred nas. Nisam je ni ogrebala. Prokletstvo! Kako ćemo se izvući odavde?

"Ne možemo da prođemo!" Azira je besno skupila pesnice.

"Upotrebimo moći zajedno!" Uzviknula je Laverna, koja se spremala svojim moćima da raznese barijeru "Na moj znam pogodite barijeru što snažnije možete. Spremne? Jedan, dva, tri... SADA!!!" Na njen znak, sve pet smo magijom pogodile barijeru što smo jače mogle.

Zraci duginih boja su se prelamali u šareni spektar, koji je na kraju udarao u nevidljivu barijeru. Čarolija koju smo izvodile je bila toliko jaka, da je pretila da će urušiti ceo okean i uzbutkati već nemirne talase. Osećala sam snažnu magiju kako teče mojim venama, moć koju sam osećala je bila nezamisliva, ona me je vodila ka slobodi. Naglo smo prekinule sa čarolijom, uočile smo ogromnu rupu na barijeri kroz koju smo bez problema mogle da prođemo. Brzo smo krenule prema našem izlazu, našem spasu. Međutim, tada sam uočila da je rupa koju smo napravile, počela neverovatnom brzinom da se zatvara, što nas je navelo da brze zamahnemo repovima prema slobodi. Tik pre nego što je Laverna uspela rukom da prođe kroz tu rupu, ona se potpuno zatvorila, ostavivši nas ponovo zarobljene unutar ove nevidljive barijere. Zapanjeno smo gledale u nadu koja je veoma brzo izbledela, brže nego što smo same očekivale. Laverna je agresivno udarila besnicom o kristalno staklo barijere, a zauzvrat je dobila crvenilo na ruci praćeno bolom. Ne mogu da verujem da nismo uspele. Šta sada da radimo? Kako da izađemo odavde?

"Kako ćemo izaći odavde?!" Rea je bila na ivici besa, polako je počeo da kipi u njoj samoj sve više i više, mogla sam da ga osetim "Ova barijera kao da je neuništiva!!"

"NE POSTOJI NAČIN DA UNIŠTITE OVU BARIJERU! STOGA BI STE MOGLE DA MI POMOGNETE, A UKOLIKO NE ŽELITE, VAŠE MOŠTI ĆE LEŽATI U MULJU I PESKU KOJI SE NALAZI POD NAMA!!!"