Dubina Okeana

Uragan Borbe Nadvio Se Nad Morem

Oksilija, Rea i ja smo zaleđeno stajale prekoputa krvavog mora, iznad koga su se nemilosrdno sudarale svetlosne munje, koje kao da su pokušavale da nadjačaju jedna drugu u sopstvenoj borbi. Iz naše perspektive, izgledalo je kao da se kopno ruši i postaje jedno sa morem. Moje srce je počelo odmah veoma glasno da lupa, a krv pobesnelo da struji mojim venama. Moramo što pre da odemo u Elister, moj roditelji se sigurno nalaze u opasnosti.

"Moramo odmah da odemo u Elister. Morgana je napala okean" okrenula sam se prema njima, i pokazala im rukom da me prate.

"Pratimo te" Rea je klimnula glavom, a onda krenula ubrzanim koracima za mnom.

Potrčale smo po svetlucavom pesku, u kome su se stvarali otisci naših tabana. Imam veoma loš osećaj, nešto loše će se desiti. Moramo brzo da odemo u Elister i porazimo našeg neprijatelja. Uskočile smo u vodu, praveći male talase, koji su ubrzao nestajali pod naletima većih. Pomoću naših čarobnih simbola, stvorile smo repove i zaronile u plave dubine okeana. Sve vreme dok smo plivale, u mom telu se gradio strah od onog što bi moglo da se desi. Srebrni bodež i Prah zlatne školjke se nalaze u palati, u skrivenoj odaji čiju lokaciju na veliku žalost ne znam, nju znaju samo moji roditelji, dok ja ne. Moraću da ih pitam kada ih budem videla. Plivale smo brzinom svetlosti, dok su se oko nas vrteli mehurići vazduha. Ubrzo, uočili smo kraljevstvo Elister, koje je bilo pod napadom užasnih stvorenja čija je koža bila prekrivena krljušću, a u ustima su se jasno videli naoštreni zubi koji su služili za kidanje mesa svojih žrtava.

"Tarturosi?!" uspaničeno uzviknu Rea i stane sa plivanjem "Ovo nimalo nije dobro. Kako ćemo proći do palate? Ima ih previše, nećemo uspeti."

"Upotrebi ćemo naše moći" pogleda je Oksilija i blago joj se nasmeši, zbog čega je Rea odlučno klimnula glavom.

"U redu, Oksilija. Aqua imber!" povikala je glasno Rea i bacila zrak svetlo plave energije na grupu Tarturosa koji su velikom brzinom plivali ka nama sa namerom da iz nas izvuku dušu.

Čim su se Rein zrak energije i Tarturosi sudarili, glasni vrisci su počeli da odjekuju i putuju vodenim strujama. Plave, svetlucave iskrice su krenule da ulaze u sistemski krvotog metačnih čudovišta i da ga uništavaju. Posle par sekundi bolnih zvuka vriskova, čarolija je prestala, a umesto Tarturosa su ostali samo krv i pepeo. Raširila sam oči od šoka, ovako nešto definitivno nisam očekivala. Rea je uspela sa lakoćom da uništi Tarturose, ali kako? Da li je ovo bila energija Veličanstvenih?

"Kako si to uspela da izvedeš, Rea?" Oksilija začuđeno raširi svoje kristalno plave oči prema njoj i približi joj se malo.

"Ne znam" slegnu ona ramenima "Ali, jednostavno sam uspela. Pretpostavljam da je ovo bila Hortensiina energija. Mislim da ih je ona uništila" zamišljeno je skrenula pogled u stranu, a potom ga vratila na nas.

"Elfina?!" začula sam glasno dozivanje svog imena, na koje sam momentalno okrenula glavu i ugledala svoje roditelje, kako užurbano plivaju do mene.

"Majko? Oče?" te dve reči su mi prošle kroz usne, dok sam zbunjeno posmatrala kako mi se sve više približavaju.

Prišli su mi i čvrsto zagrlio, tako da sam osećala toplinu njihovih tela na svojoj koži "Elfina, Morgana je napala Elister. Njeni Tarturosi pokušavaju da uđu u zamak. Ne znamo šta da radimo. Prejaki su, izgubićemo ovaj rat ukoliko nešto ne preduzmemo."

Na te reči sam zanemela, i imala sam utisak da su mi se usne potpuno osušile, bile su suvlje od pustinje. Iznenadna snaga se probudila u meni. Odvojila sam glavu od majke i odlučno je pogledala u dva plava jezera koja su blistala pod zracima sunca koji su se prelamali o neukrotive talase okeana. Moram pod hitno nešto da preduzmem! Neću dozvoliti da nastradaju nevini ljudi, ljudi koji mi znače, koji su bili uz mene u teškim momentima života. Kakav bi to svet bio da oni nisu bili tu da ga ulepšaju? Kakva bih ja onda osoba postala? Verovatno bih bila zla kao i Morgana, da nisam imala prave ljude uz sebe koji me vole i čuvaju kao malo vode na dlanu. Sada je vreme da i Morgani pokažem u kakvom predivnom svetu ja živim, i da je spasim od te tame koje nemilosrdno struji njenim venama i truje joj um zlom.