Dubina Okeana

Isceljenje

"Nije dobro" rekao je moj otac "Laverna je u veoma kritičnom stanju, pod hitno nam je potreban Šljašteći crveni cvet."

"Imamo ga" pokazala sam na cvet jarko crvene boje koji mi je i dalje sijao u ruci.

"Odlično!" Rekla je doktorka Kasandra i uzela je cvet iz mojih ruku "Biće mi potreban prah cveta i veoma moćne čini, koje će morati da izvedu Kralj Osvaldo i Kraljica Suelita" pogledala je prema mojim roditeljima koji su na njene reči poslušno klimnuli glavom.

"Dobro" rekao je moj otac ozbiljnim, ali ujedno i grubim tonom "Šta treba da radimo?"

"Moraćete oboje da da držite cvet iznad Laverne i da tresete njegov prah, dok izgovarate ove čini" pokazala je na stranicu knjige na kojoj su bila ispisane čini na latinskom jeziku, kao i neki čudni simboli.

Moji roditelji su se pogledali i klimnuli glavama, a zatim je moja majka stala na stranu kreveta pored prozora, a moj otac kod vrata. Oboje su uhvatili cvet i čvrsto ga držali, a zatim zatvorili oči. Cvet je odjednom krenuo da svetli čarobnim žutim sjajem. Šta se događa? Vetar je počeo jako da duva oko njih, svetlost cveta je svakim trenutkom postajala sve jača i jača.

"Venite ad eam vitam, ubi quondam fuit. Vade revertere in tempore vastantes horis. Periculi praeter figuram auferat animali et certissimae morti." Izgovorili su moji roditelji u isto vreme i snažna zlatna energija je prelazila sa cveta na Lavernu, obavljajući se oko nje i čineći da lebdi nekoliko centimetara u vazduhu.

Jaka svetlost je krenula da sija iz njenog srca. Šta se događa? Da li isceliteljska moć cveta deluje? Čarobne zlatne niti su obasjavale njene vene, ovo izgleda tako čarobno. Primetila sam da simbol demona polako bledi i nestaje, uspeva! Odjednom je svetlost prestala, a Laverna je širom otvorila oči i polako počela da se uspravlja. Rea se odmah bacila u zagrljaj svojoj sesti, dok su joj se biserne suze slivale niz lice. Gledala sam ih sa iskricama u očima, Oksilija i Azira su došle do mene i snažno me zagrlile. Uspele smo, zajedno.

"Rea..." Laverna se odmakla od svoje sestre i pogledala ju je sa suzama u očima "Šta se desilo?"

"Duga je to priča Lav" pomerila joj je kosu sa lica "Ali, sada je sve u redu. Zahvaljujući Elfini, Oksiliji i Aziri" rukom je pokazala na nas tri.

"Elfina?" Zbunjeno je gledala u mene "Princeza Elfina? Kćerka Kralja Osvalda i Kraljice Suelite?"

"Tako je" klimnula sam glavom uz blagi smešak "Kako se osećaš Laverna?"

"Dobro. Zahvaljući Vama, Princezo" u njenom glasu sam mogla primetiti duboku zahvalnost, zbog toga što sam joj spasila život, baš kao i u njenim biserno zelenim očima, koje se nisu skidale za mojih, kao da su htele da pokažu svu zahvalnost ovog sveta u jednom pogledu i jednom blistavom osmehu.

~TIME SKIP~

Prošlo je nekoliko dana od završetka bala i spašavanje Laverne, koja je svakim danom, sve bolje i bolje. Ona više nije u bolničkoj sobu, ona i Rea su dobile svoju, drago mi je zbog toga. Postale su dobro prijateljica sa Oksilijom, Azirom i samnom. Rea je veoma zabavna, a Laverna je nekako misteriozna i tajanstvena. To mi se sviđa kod nje. Dogovorile smo se da sutra ujutru odemo na kopno, odavno nisam bila. Nedostaje mi Nensi, sigurno se pita gde sam nestala. Žao mi je što sam odjednom otišla u Elister, a nisam joj se javila. Sigurno imam puno propuštenih poziva od nje. Filamena se vratila na kopno, dok sam ja ostala u moru. Morala je da se vrati kod Brendona, on je ipak sam običan čovek, nije sirenac. Zanima me šta sada rade? Da ovde postoje telefoni, nazvala bi ih i razgovarala sa njima, ali na žalost ne postoje i ne mogu ništa da učinim povodom toga. Drago mi je što sam sa roditeljima, ali nedostaje mi pesak, žarko sunce koje peče na nebu i kokteli sa Nensi u baru Hot Sand. Ako ništa drugo, ne mogu da naletim na Penelopi, koja veoma zna da mi ide na živce.
Naslonila sam se na mekanu školjku, koja je predstavljala moj udoban krevet. Mekan je, kao perje, mogla bih ceo dan da provedem u njemu. Začula sam kucanje na vratima, a zatim su u sobu ušle Oksilija i Rea. Osmehnula sam se kada sam ih videla, nisam ih očekivala ovde.