Dubina Okeana

Šuma Straha

Olimpia P.O.V.

Neprestano se okrećem oko sebe, plivam od jednog zida do drugog, dok nestrpljivo čekam Morganu. Gde je ona? Dosad je već trebala da stigne. Ne mogu da sedim ovde ceo božiji dan. Čim sam to pomislila, u daljini sam uočila crni rep koje su krasile oštre bodlje, kako se polako kreće prema meni. Progutala sam pljuvačku koja mi se gomilala u usnoj duplji, dok sam raširenih očiju gledala u sirenu koja polako ide prema meni. Svoju gospodaricu.

"Olimpia?" Zbunjeno me je pogledala "Šta ti radiš ovde?"

"Moram da popričam da Vama o nečemu" zatvorila sam oči na sekund, a potom ih ponovo otvorila "Elfina je saznala da sam sirena i da radim za Vas."

"Molim?!" Toliko glasno je viknula, da se luster iznad naših glava zatresao.

Elfina P.O.V.

Neprekidno plivam velikom i mračnom šumom. Pažljivo osluškujem svaki zvuk u ovoj ogromnoj šumi. Podvodno drveće zelene boje se nadvilo nad'amnom. Veoma velika jeza mi struji čitavim telom, obgrlila sam se rukama, postaje mi hladno. Možda nisam trebala sama da dođem ovde? Ali, Roksana je rekla da niko ne sme da bude pored mene dok tražim Berelinu. I, kako ću je uopšte pronaći? Ne znam ništa o njoj, sem njenom imena. Isto tako trebam da pronađem bodež. Kada bih samo znala gde se on nalazi? U tom trenutku, začula sam veoma čudan, ali ujedno i jeziv zvuk od kog sam se trgla. Naglo sam pomerila glavu u stranu, gledajući u pravcu odakle je taj zvuk dopirao do mojih ušiju. Šta je to? Sporim mahanjem repa, gutala sam vodu od sebe, koja me je odmah poslala u pravcu u kom sam želela da se krećem. Nekog ima tamo, ali koga? Moraću to da otkrijem. Što sam se više približavala tom mestu, to je moje srce brže lupalo. Strah mi je stezao srce, pa sam morala duboko i smireno da dišem. Sve će biti u redu. U tami, jedva sam uspela da prepoznam stvorenje koje se krilo među gustom morskom travom. To je bio Tarturos. Šta radi ovde? Da li je Morgana odgovorna za njegovu pojavu u Šumi Straha? Mora da jeste, ipak su to njena čudovišta. Čudovište je okrenulo glavu prema meni, crve oči su mu sijale poput rubina u tami. Progutala sam ogromnu knedlu koja mi se zaglavila u grlu, dok sam se trudila da ne ispustim ni jedan jedini krik, kojim bi odala svoje mesto skrivanja i time uvela sebe u opasnost. Tarturos je naglo okrenuo glavu u stranu i brzo zaplivao u pravcu odakle se začuo prigušeni vrisak boli. Sa olakšanjem sam izbacila vazduh iz pluća, čim sa shvatila da je otišao i da sam sada bezbedna. Nastavila sam dalje. Moram da pronađem Berelinu, ali kako? Ne znam ni kako izgleda, ni gde se nalazi. Ova potraga će biti veoma teška, ali moram da nastavim, ne smem da odustanem. Od ovog zavisi naša pobeda i Morganin poraz. Ako porazim Morganu, Olimpia će ponovo biti ona stara. Bićemo ponovo sestre. Usne su mi se izvile u nežan osmeh, čim sam pomislila na duge šetnje po peščanim plažama leti, dok nam se u kornetima tope kugle sladoleda od vanile i jagode. Olimpia voli spoj ta dva ukusa, kaže da ništa nije lepše od ukusa te dve kugle sladoleda u kornetu. Oči su počele da mi se pune gorkim suzama, dok sam mislila o njoj. Zašto je to uradila? Šta želi da postigne? U tom trenutku, sam ponovo začula glasni vrisak od kog sa se trgla, a telom mi je prošla jeza. Šta je to, dođavola?!

Elfina, nevolja. Moraš da odeš tamo, jedna sirena je u opasnosti. Samo ti možeš da je spasiš. Požuri, Elfina. Požuri!

Začula sam Roksanu i njeno upozorenje. Nisam čekala ni trenutak više, nego sam odmah zaplivala u pravcu odakle se čuo vrisak. Kome pripada? Nije vreme da sada razmišljam kome pripada. Ono što mi je trenutno cilj, je njeno spasavanje. Ubrzo sam doplivala do ogromne stene i ugledala sirenu koja je krvarila. Oko nje su stvorili Morganini Tarturosi. Znala sam! Ona ih je sigurno poslala. U ruci sam stvorila svetlo plavu prozirnu kuglu, kojom sam gađala jednog od njih. Polako se okrenuo prema meni, skenirao me je svojim krvavim očima, dok mu se pljuvačka slivala niz usta. Glasno je zarežao, redovi njegovih oštrih zuba, poput sečiva noža, pristali su mu pod zracima svetlosti.