„Ne brini se Suelita. Elfina je dobro, u sigurnim je rukama“ nasmešio sam se i vratio pogled na arenu, ignorisući njen ljutiti glas kojim je povisila ton na mene.
„Kako si to mogao da uradiš, Osvaldo?! Ona je naša kćerka! Odmah da si je pustio!“
„Žao mi je, Suelita. Ali, ne mogu“ odgovorio sam joj smirenim tonom „Ona ne sme umreti.“
Suelita je naglo ustala i krenula prema vratima, dok sam je ja zgrabio za ruku, na šta je ona besno spojila svoje oči sa mojima „Kuda si pošla?“
Ništa nije odgovorila, samo je besno izvukla svoju ruku iz moje i otplivala što dalje od sedišta namenjena članovima kraljevske porodice. Samo se nadam da neće ništa uraditi. Zaštitiću Elfinu. Moram da je zaštitim, po svaku cenu.
Elfina P.O.V.
Uzaludno pokušavam da skinem metalnu narukvicu sa ruke i spasim se iz ovog jadnog zatvora. Silvio je negde otišao. Ostavio me je samo, zaključanu. Neće mi dati da pobegnem, bacio je jake čini na prostoriju koje mi onemogućavaju da dozivam u pomoć, tako da mi nema spasa. Zašto je to uradio? Kako bi me sprečio da spasim Morganu? Očigledno nije razmišljao o tome da je ona meni sestra i da ću učiniti sve za nju, čak iako me to odvode u sigurnu smrt. Udaram metalnom narukvicom o drveni sto, nadajući se da će se polomiti. Međutim, izgleda mi kao da je narukvica neuništiva.
„Ne trudi se, nećeš uspeti da je uništiš“ začula sam glas iza sebe i naglo se okrenula u pravcu odakle je dopirao „Da li si gladna? Doneo sam ti nešto da jedeš.“
Posmatrala sam poslužavnik prepun hrane koja je na prvi pogled izgledala veoma ukusno. Vruća šnicla i testenina, sa nekim čudnim crvenim sosom, dva zlatna pehara za rujno vino, činija prepuna svežeg morskog voća i za sam kraj, čokoladna fontana u kojoj se umaču puslice. Ne izgleda loše, zapravo deluje veoma ukusno, ali nisam gladna. Jedino što u ovom trenutku osećam jeste bes. Bacam pogled na širom otvorena vrata, dok mi kroz glavu prolazi jedna misao. To je to! Mogu neprimetno da pobegnem odavde. Ustala sam sa kreveta i dok je Silvio postavljao bele porcelanske tanjire na sto, krenula sam prema izlazu iz moje sobe. Odjednom osetila sam snažan stisak ruke na svojoj, zbog čega se bolna grimasa pojavila na mom rumenom licu. Osetila sam vreo dah kako golica moj vrat, zbog čega su mi trnci prošli telom. Srce mi je lupalo kao ludo, imala sam utisak da će mi svakog trenutka iskočiti iz grudi.
„Ne trudi se da pobegneš odavde, ljubavi. Neću ti dozvoliti da pobegneš odavde“ Silvio je ispružio ruku prema vratima i naglas rekao „Claude te sursum.“
Čim je to izgovorio, dvokrilna vrata su se sama od sebe zatvorila. Osećala sam kako mi jedna suza napušta oko i spokojno klizi niz moj obraz. Silviov palac je obrisao tu istu suzu, dok je čežljivo gledao u moje usne. Njegov pogled je šarao po mom licu, prsti su mu klizili po mom vratu. Približio se mojim usnama i ostavio trag nežnog poljupca od kojeg je telo počelo da mi gori, kao da ga je vatra zapalila. Polako se odvojio od mene, i zagledao se u moje okeansko plave oči.
„Ne trudi se da pobegneš odavde. Neću ti to dozvoliti“ rekao je, a potom me je povukao za ruku i doveo do trpezarijskog stola „Hajde sada da jedemo. Umirem od gladi.“
Izvukao je stolicu, a onda me je smestio na nju. Otplivao je do druge koje se nalazila prekoputa mene i seo na nju, prekrstivši ruke i naređivačkim tonom mi je rekao „Jedi.“
أنت تقرأ
Dubina Okeana
خيال (فانتازيا)Nakon što budu napadnuti od strane zla koja se nadvila nad njima u nameri da ih uništi, kraljica podvodnog kraljevstva šalje svoju kćerku na kopno kod svoje sestre, kako bi ona bila bezbedna. Mala princeza je izrasla u predivnu devojku neverovatnog...
