Dubina Okeana

Tajna Je Otkrivena

Čovek koji je držao pištolj je krenuo da upuca Filamenu, dok sa ga ja streljala besnim pogledom, kao kod risa. I dalje mi nije jasno kako sam uspela da ga savladam. Pucnula sam prstima i njegov pištolj je došao u moje ruke, a zatim se pod mojim prstima pretvorio u vodu. Ispružila sam ruku prema njemu i jak vetar ga je podigao nekoliko centimetara u vazduh.

"Spusti me!" Povikao je preplašeno.

Gurnula sam nevidljivu silu, zbog koje je taj čovek završio u zidu, koji se od jačine udarca kojim sam ga bacila na isti, malo udubio.

Ovaj drugi je krenuo na mene, a ja sam se brzinom svetlosti našla iza njega, uhvatila sam ga snažno obema rukama za vrat i bacila na zid.

"Elfina, pazi!" Povikao je zaštitnički Brendon.

Okrenula sam se i videla čoveka kako mi se približava. Skočila sam na tog čovek, napravivši kolut u vazduhu, a zatim ga šutnula jednom nogom po sred njegovog lica. Dočekala sam se na noge, oči su mi i dalje bile drečavo plave. Ispružila sam ruke prema toj dvojici muškaraca koji su bili vidno iznenađeni i uplašeni, zbog moći koju sam ja imala u sebi, nikada nisu videli tako nešto. I dalje mi nije jasno, odakle mi magija? Ja sam običan čovek. Filamena je ustala i došla do mene. Ispružula je ruku u pravcu ta dva čoveka koji su uspaničeno gledali prema nama. Krenuli su da vrište.

"Mare fluctibus aufert memoriam nostri viribus exciderint factum esse omnino dimittere quantum hinc" izgovorila je Filamena i uz pucanje prstima, teleportovala ova dva čoveka iz našeg doma.

Pala sam na kolena, teško dusajući i ne verujući šta se upravo dogodilo. Kako sam za ime sveta to izvela? Brendon mi je prišao i pomogao mi da ustanem. Šokirano sam gledala prema njemu i Filameni, očekujući odgovore na pitanja koja su mi, kao mikserom, bila pomešana po glavi.

"Filamena... Brendone..." Promucala sam iznenađeno i pomalo uplašeno "Šta je ono bilo?"

"Smiri se Elfina, sve ćemo ti objasniti, ali ne sada" rekla je Filamena.

"Šta sam ja?! Kako sam uspela to da izvedem?!" Zanemarila sam Filamenine reči i sa velikom dozom straha nastavila da vičem na nju "Ko su bili oni ljudi? I zašto su me tražili? Filamena, kako si to izvela?! I ti imaš moći?! Baš kao i dečko kog sam danas upoznala? Silvio?"

"Smiri se Elfina, idi u krevet, ujutru ćemo razgovarati. Obećavam ti, dobićeš sve odgovore" Filamena me je čvrsto uhvatila za ruke, ne popuštajući svoj jak stisak dlanovima.

U njenim očima sam mogla videti strah, ali ujedno su mi te duboke okeansko plave oči govorile, da treba da budem još malo strpljiva i da ću uskoro saznati istinu "U redu. Idem da spavam. Moram da se odmorim."

Ustala sam i sporim korakom izašla iz dnevne sobe. Mogla sam osetiti zabrinute poglede Filamene i Brendona na sebi. Sporim koracima, pod kojima se čulo škriputanje drvenog parketa, sam se popela uz stepenice i krenula dugačkim levim hodnikom pravo u svoju sobu.

Otvorila sam vrata od moje sobe i ušla u veliku, plavo, belu, roze prostoriju. To su tri moje omiljene boje.

Prekoputa mene se nalazio krevet, a odmah pored njega su se nalazila dva ormana između kojih je stajalo veliko ogledalo. Prekoputa kreveta su se nalazile police na kojima su stajale raznorazne čaše, stare knjige, figurice i male statue. Sa moje leve strane su se nalazila dva prozora koja su gledala pravo na plažu i okean, a ispred jednog je stajao radno sto sa belom stolicom na kojoj je sedeo moj plišani medved. Sto mi je bio u haosu od prethodne dve nedelje, dok smo svi još bili u gužvi zbog škole i jurili popravljanje ocena, kako bi smo imali što bolji prosek za kraj školske godine.