Dubina Okeana

Lokacija

Neprestano smo gledale u mapu čitavog okeana, nismo mogle da skinemo pogled sa nje. Svetlucave niti preko čitavog zida su se spajale, povezujući mapu sa istim. Na njoj su se nalazili svi gradovi i okolna sela u okeanu. Gotovo svako kraljevsto pod uzburkanim talasima mora.

"Gde se nalazi Haos Umirujućih Zvezda?" Pitala je Azira, njen pogled je neprekidno šarao po svetlucavoj mapi.

"Pokušavam da ga pronađem" razgledala sam mapu zajedno sa njom, pažljivo sam razgledala svaki kutak mape, nadajući se da ću pronaći ono što tražimo.

"Šta je ono?" Upitala je Azira i prstom pokazala na izbledela slova koja su se nalazila kod jednog mesta.

Pažljivo sam stavila ruku i pročitala naziv mesta koji je pisao na mapi: HAOS UMIRUJUĆIH ZVEZDA. To je Haos Umirujućih Zvezda?! Piše da se nalazi iza podvodnog kraljevstva Ureliksel. Znači, moramo biti oprezne, kako nas straža Ureliksela ne bi zapazila i vratila nazad u Elister. To ni jedna od nas ne bi volela.

"Nalazi se iza Ureliksela" pogledala sam prema devojkama "Moramo biti oprezne kada budemo odlazile tamo. Ne želimo da nas njihova straža zapazi i deportuje nazad mojim roditeljima."

"Sa tim mogu da se složim" nasmešila mi se Oksilija "Poslednja stvar koja nam je potrebna je uragan besa Kralja Osvalda i zabrinute, kao i uplakane oči Kraljice Suelite."

"U pravu ste" dodala je, pomalo zabrinutim tonom Azira "Nego, kada ćemo krenuti? Ne možemo danas, previše smo umorne. Šta kažete da prespavamo noć ovde, pa tek sutra rano ujutru da krenemo tamo?"

"Dobra ideja" nasmešila joj se Laverna "Spavaćemo u ruševinama ovog sablasnog zamka" pokazala je rukom na zamak u kom smo se nalazile.

Azira je prekrstila ruke "Imaš li bolju zamisao?" Na to pitanje, dobila je odrično odmahivanje glave "Dobro! Onda ćemo ovde prespavati i sutra u cik zore krećemo."

"Naspavajte se" govorila sam "Sutra će biti dug i naporan dan."

Olimpia P.O.V.

Polako sam ušla u vodu u bazenu, koja je bila ledena, kao ona sa Antarktika. Telo je počelo da mi se trese od hladnoće, koja je nadolazila sa svih strana. Morala sam da se obgrlim rukama i pokušam da bar malo zagrejem svoje telo, koje je tražilo prijatnu toplotu. Morgani se to nije svidelo, obrve su se skupile, a usne su se pretvorile u pravu liniju. Mogla sam primetiti kako je skupila šaku iz besa, trebala bih da požurim. Pogledala sam u ruku i primetila čudan simbol u obliku crne zvezde kako mi se presijava na ruci. Veoma zbunjenim pogledom sam gledala u njega. Ovog nije bilo malopre. Šta je ovo?

"Šta je ovo?" Upitala sam uspeničeno, mada sam probala da ne zvučim tako.

"To je simbol Mračnog okeana" objasnila je moja gospodarica "Uz pomoć njega ćeš moći da se pretvoriš u mračnu sirenu kad god to budeš želela. Funkcioniše tako što zamisliš sirenin rep na sebi. Transformacija je malo bolna, ali sigurna sam da ti to možeš da podneseš" gledala me je očima u kojima sam mogla videti samo tamu, možda nije bila najbolja ideja to što sam se udružila sa njom.

"Pretvori se u sirenu" začula sam Darianov prijatan glas "Hajde, svideće ti se."

Pogledala sam u njegove oči koje su svetlucale kao zvezde na noćnom nebu. Bile su pune topline, za razliku od hladnih Morganinih. Ostavljala su na mene neki veoma čudan osećaj, koji nikada radije nisam osetila, bar ne do sada. Duboko sam udahnula i ponovo izdahnula, izbacivši sav teret i nervozu koji su mi pritiskali pluća i onemogućavali da dišem. Pogledala sam u simbol, zamislila sam kako se pojavljuje rep umesto nogu. Neverovatna jaka bol je počela da se širi od moje karlice, pa sve do nožnih prstiju. Htela sam da vrištim na rubu bola, ali umesto toga sam snažno stisla jezik za zubima, ne dozvolivši glasu da izađe na površinu. Ne želim da Morgana misli da sam slaba. Imala sam osećaj da mi se koža sa noga ljušti, a zamenjuje je riblja krljušt. Kroz slabo izdisanje, vazduh je napuštao moja pluća. Svakog trenutka sam čekala momenat kada će me ponor tame progutati i odvesti u svoje ništavilo. Odjednom je veoma jak osećaj bola prestao i moja pluća su konačno mogla da udahnu težak letnji vazduh svojim punim kapacitetom. Kapljice hladnog znoja su mi se slivale niz lice koje je poprimilo crvenkastu boju grejfruta. Osećala sam suze straha i nemira na rubu svojih očiju, ali sam odlučila da ih zadržim u njima.
Odjednom je osećaj tog mukotrpnog bola prestao, naglo sam udahnula veliku količinu kiseonika za kojim su moja izmučena pluća čeznula. Iscrpljena, bledog lica sam pogledala u Morganu, čiji je zao osmeh govorio da je uspela u onome što je želela da postigne.