Dubina Okeana

Kada More Poprimi Boju Krvi

Pospano otvaram svoje oči, kojima šaram po prostoriji u zamku kraljevstva Elister. Hvatam se za glavu, a potom prstima prolazim kroz kosu. Polako ustajem iz kreveta, i odlazim u kupatilo kako bih obavila svoju jutarnju rutinu. Bacam pogled na ogledalo koje prikazuje moj odraz u raspadnutom stanju. O, čoveče! Nervozno izbacujem vazduh iz pluća i uzimam četku koja je stajala na lavabou, i njom detaljno raščešljavam svaki umršeni pramen moje jadne kose. Osećam nervozu kako putuje po mojoj koži. Šta će se desiti? Da li ćemo uspeti da preživimo rat koji će veoma brzo doći? Ukoliko ne skrenem misli sa te jezive tame, glava će mi pući kao probušeni balon. Ostavljam četku na svoje mesto i izlazim iz kupatila, ne primećujući da Silvio stoji iza mene naslonjen na zid. Nešto me je brzo zgrabilo za ruku, a moje srce je krenulo ubrzano da pumpa krv. Ta ista ruka me je naglo okrenula prema kristalno plavim očima, muškarca o čija prsa sam snažno udarila, pri tom istom jakom okretu. Iznenađeno sam gledala u Silvia, nisam nimalo očekivala da će se on pojaviti u mojoj sobi.

"Zdravo, Elfina" tiho, skoro kroz dah je prošaputao moje ime.

"Zdravo, Silvio" pogledom sam posmatrala njegovo negovano lice, kakvo imaju samo najlepši manekeni sveta "Šta radiš ovde? U mojoj sobi?"

"Kako šta?" Usna mu se savila u pomalo pokvaren osmeh "Došao sam da vidim tebe, ljubavi."

Nežno je spustio svoje rumene usne na moje. Obgrlila sam ga rukama i uzvratila mu poljupce pune strasti. Zaplivao je sa mnom prema krevetu, a potom me polako spustio na njega, dok je on legao preko mene. Osećala sam kako njegova ruka klizi po mojoj, a zbog toga osećaja koža mi se naježila. Njegove usne su se neumorljivo igrale sa mojima, sve dok nisu lagano skliznule na moj vrat. Srce mi je lupalo kao ludo, a dah mi je nestajao iz pluća. Vrelima poput lave je harala mojim telom, osećala sam prijatnu nervozu u sebi. Prsti su mi se pravlačili kroz svilene pramenove njegove kose. Zamenili smo mesta, tako da je on sada ležao na krevetu. Uputila sam mu široki osmeh, a njegova ruka je klizila po mom obrazu, sve dok nije završila na mom vratu. Nalaktio se na krevetu, i počeo da približava svoje usne mojima, želeći još. Međutim, tada se začulo glasno kucanje na vratima moje sobe, od kog smo se oboje trgli. Prokletstvo! Niko ne sme da nas vidi ovako zagrljene, moramo da se pravimo da se ništa nije desilo. Sklonila sam se sa Silvia i sela na krevet, dok sam prstima nervozno pomerala kosu sa mog porumenelog lica. Silvio je ustao sa kreveta, praveći se da vodi sa mnom veoma bitan razgovor.

"Uđite" trudila sam se na tu reč izgovorim normalnim glasom.

Vrata moje sobe su se otvorila, i u sobu je ušla Viktorija "Princezo Elfina, Vaši roditelji Vas pozivaju na doručak. Nalaze se u kraljevskoj trpezariji."

Izdahnula sam sa olakšanjem, zaista sam pomislila da je to bila moja majka "U redu, Viktorija. Reci im da ću doći za koji minut."

"I mene nisi videla. Nisam bio kod Elfine u sobi" dobacio je Silvio kada se Viktorija spremala da zatvori vrata.

"Dobro..." Zbunjeno je rekla, a potom izašla iz moje sobe, zatvorivši vrata za sobom.

Izdahnula sam sa olakšanjem, izbacivši teret koji mi je stezao pluća i legla nazad u krevet. Silvio je legao pored mene i ostavio nežan trag poljupca na mom obrazu. Zatvorila sam oči, uživajući u mirisu peperminta koji je dopirao iz njegovog daha.

"Moram da idem na doručak" odjednom sam rekla i sprečila ga da nastavi za izlivima poljubaca na mom vratu "A, ti sigurno ne bi voleo da te neko zatekne u Princezinim odajama. Viktorija možda neće reći da si bio ovde, ali šta ako uleti moja majka? Ili, ne daj Bože, moj otac? Šta ćemo onda da radimo? Kako ćemo da im objasnimo tvoje prisustvo u mojoj sobi? Ne verujem da će biti srećni zbog toga što si se ti od ranog jutra ušunjao u moju sobu, Silvio."