Dubina Okeana

Misterija Iza Belega

Plivam ogromnim okeanom, kroz čiji vodu sunčeva svetlost prodire, ali ujedno se polako guši i nestaje u toj tamnoj agoniji mračnih talasa. Snažno sam zamahnula repom i još dublje zaplivala. Čudno mi je to što mogu da dišem pod vodom, a da se pritom ne udavim u njoj, izgleda da je dobro biti sirena. Gledala sam u pesak, koji je svetlucao na dnu okeana. Ovde je jako plitko, na ovim dubinama rone oni neprofesionalni ronioci, ljudi koji su došli ovde na odmor i rone u plitkim delovima okeana, bluzu obale, čisto iz zabave. Mogla bih dublje da idem, samo moram da budem na vreme kući za ručak. Nadam se da me Nensi neće zvati dok budem ronila po okeanu. Ona ne sme saznati za ovu malu tajnu, pomislila bi da sam nenormalna. Ko još veruje u sirene? Nisam ni ja verovala do danas.
Bacila sam pogled na svetlosne zrake, koji su se probijali kroz talase okeana. Snažno sam zamahnula rukom prema njemu, a onda velikom brzinom zaplivala prema površini. Magijom sam napravila spiralne vodene zrake, a ona sam ih preskočila i ponovo uskičila u okean. Izronila sam glavu i u daljini videla ostrvo Mako. Iskrivila sam glavu na jednu stranu i podigla obrvu, blago se ugrizavši prednjim bisernim zubima za usnu.
Imam ideju. Mogla bih da odem do tog ostrva, želim da vidim kako izgleda. Nikada nisam bila tamo. Uskočila sam u vodu i zaplivala prema tom ostrvu.
Zahvaljujući perajima na repu, bila sam mnogo brža i za nekoliko sekundi sam došla do ostrva. U steni sam videla kameni otvor. Krenula sam prema njemu i ušla u mračnu pećinu, unutra je bilo mračno zbog nedostatka svetlosti, jedva se videlo. Pažljivo sam plivala da ne bih udarila o nešto. U daljini sam čula glasove, brže sam zaplivala i izašla iz jezivog mračnog tunela koji je vodio ovamo. Primetila sam dva repa. To su sirene. Približila sam se malo i sakrila iza stene koja mi je bila najbliža. O, čemu razgovaraju? Ko su one? Moram to da saznam.

"I onda sam ja njemu rekla, ne možeš da me odvedeš tamo, to mesto je jezivo" rekla je jedna sirena duge plave kose "Na šta je on meni rekao ' Nemoj da se plašiš, ja sam pored tebe ' i ja sam na to pobesnela i onesvestila ga svojim moćima."

"Čekaj, Oksilija. Neko je ovde. Osećam prisustvo još jedne sirene" rekla je devojka duge smeđe kose ispletene u pletenicu.

"Ne budi smešna Azira, ovde nema nikog" rekla je devojka plave kose, to je sigurno ta Oksilija.

Čoveče! Nije valjda da mogu da osete moje prisustvo?! To sirene mogu! Šta da radim? Da li da uskočim u vodu i pobegnem odavde što je pre moguće? Uskočila sam u vodu uz snažno pomeranje talasa, htela sam da prođemo kroz prolaz, ali me je nešto sprečavalo. To je bila vodena prepreka. Šta da radim? Nisam dovoljno snažna za njih dve, ne mogu da ih savladam.

"Ko si ti?" Čula sam ljutit glas jedne sirene iza mene "Šta radiš ovde?!"

Polako sam se okrenula prema njim "Ja sam Elfina, drago mi je što se upoznajemo. A, vi ste?" Osmehnula sam se, to je uvek palilo kod Filamene, nadam se da će i kod njih.

"Ja sam Oksilija, a ovo je Azira" predstavila se plavuša i pokazala rukom na devojku crne kose "Prvi put te vidimo ovde. Nismo te viđale ni u Elisteru."

"Elisteru?" Zbunjeno sam podigla obrvu.

"Ne znaš šta je Elister? Gde si ti živela do sada? Na kopnu?" Azira se namrštila i krenula da se smeje.

"Pa, da. Tamo sam živela. Sve do danas sam mislila da sam običan čovek. Sve dok mi moja tatka, Filamena nije rekla istinu. Sinoć sam saznala za moći. Danas sam odlučila da malo plivam okeanom i istražujem njegove dubine" rekla sam uz osmeh na licu i pomerila pramen svoje kose koji mi je lebdela u vodi.

Aziri se pogled promenio kada je ugledala moj vrat sa belegom školjke, raširila je oči kao sova koja je videla miša. Šta joj je? Zašto tako gleda u moj beleg?

Azira P.O.V.

Elfina je pomerila pramen svoje kose koji je lebdeo u vodi, i tada sam ga videla. Nema šanse! Ona je...