Dubina Okeana

Silviovo Iznenađenje

Nervozno plivam raskošnim hodnicima zamka, dok polako idem prema sobi za sastanke. Zanima me kakva će nam biti strategija za rat? Imam Prah Zlatne Školjke i Srebrni bodež, ostaje mi samo da oslobodim Morganu zle energije. Stala sam ispred ogromnih vrata bele boje, koja su na sebi imala zlatne kvake i linije u obliku ruža. Nikada do sada nisam prolazila ovim delom zamka, potpuno mi je nepoznat. Dva sirenca u blistavim zlatnim oklopima su mi otvorila vrata uz naklon, a potom sam ja ušla u veliku prostoriju na čijoj sredini se nalazio ogroman sto sa devet stolica poređanih u krugu. Sigurno će se ovde održavati sastanak. Na zidovima su visile portreti značajnih sirena kraljevske porodice koji su vladali Elisterom. Približila sam se jednom portretu i pomno posmatrala sirenca sjajne smeđe kose i zeleno-sivih očiju koje su imale ozbiljan pogled i isticale njegove oštre crte lica. Dugo sam gledala u taj portret, koji je davao utisak kao da će me ubiti tim ozbiljnim pogledom. Nervozno sam izbacila vazduh iz pluća i krenula da lomim prste od nervoze. Šta nas čeka? Da li ćemo preživeti rat? Da li ćemo dočekati jutro? Vrata prostorije su se odjednom otvorile uz glasan škriput, i u veliku prostoriju su ušli moji roditelji. Kralj Osvaldo i Kraljica Suelita. Uputila sam im široki osmeh, a potom im prišla i snažno ih zagrlila.

"Elfina!" Radnosno je rekla moja majka i snažno me zagrlila "Vratila si se? Da li si dobro?"

"Jesam, majko" pogledala sam je u na lice nabacila široki osmeh "Samo sam malo nervozna" krišom sam lomila prste od nervoze.

"Da li je to zbog rata? Znaš, ti si nam jedina nada. Jedino ti možeš spasiti Morganu kao i čitav okean. Ipak ti poseduješ Roksaninu energiju" nasmešio mi se otac, a ona rukom nežno prošao po obrazu.

"Znam, oče. Ja sam jedina koja može spasiti Elister i Morganu. Ali, šta ako ne uspem? Šta ako poginem prilikom rata? Šta ako..." Zastala sam, osećala sam kako mi se oči pune slanim suzama koje samo što nisu potekle kao vodopadi niz moje lice "Plašim se" tiho sam prošaputala zadnju rečenicu.

"Ne brini, Elfina. Sve će biti u redu" osećala sam očevu ruku u mojoj glavi, kako se igra sa mojim crnim pramenovima.

"Nadam se da si u pravu" jedvačujno sam izgovorila.

"Dobro!" Moja otac je neočekivano plesnuo rukama "Elfina, sedi pored majke. Uskoro će nam se pridružiti vladari Ureliksela i Roksalata, zajedno sa njihovim sinovima. Kraljica Leontina i kralj Renato su rekli da će malo kasniti. Imaju obaveza oko odbrane Roksalata."

Vrata prostorije su se iz škriput otvorila i u sobu je ušla Korina "Vaša Visosti, došli su kralj Gilberto i kraljica Batilda. Baš kao i njihov sin. Princ Hernadno. Da ih uvedem u sobu za sastanke?"

"Naravno, Korina. Uvedi ih unutra" moj otac je mirno rekao uz klimanje glave.

Korina se okrenula i otišla da pozove vladare ostala tri kraljevstva u okeanu. Sela sam za slobodnu stolicu, dok je odmah pored mene sela moja majka, dok je otac otišao na čelo stola. Sto je bio bogat raznim papirima, planovima i strategijama za rat, koje ja nisam nikako mogla da protumačim. Šta znači sve ovo?

"Nadam se da ne kasnimo mnogo, kralju Osvaldo" u prostoriju je ušao kralj Gilberto, zajedno sa svojom ženom i sinom. Kraljicom Batildom i princom Hernandom.

"Ne" odgovori moj otac uz osmeh na licu "Još nismo ni počeli. Sedite" pokazao im je rukom na slobodne stolice za stolom.

Kada su se svi smestili, sastanak je otpočeo "Ovako..." Započela je moja majka "Morgana će nas napasti u želji da zavlada čitavim okeanom. Moramo biti spremni da se branimo."

"Kada će nas napasti?" Upitao je jedna glas koji nisam prepoznala.

Svi su se okrenuli u pravcu tog glasa, a na vratila su stajali kralj Renato i kraljica Leontina, zajedno sa njihovim sinom princom Flaviom. Moj otac im je uputio pogled koji je u sebi sadržao nit besa.