Dubina Okeana

Lavirint Bez Nade

Zraci čiste sunčeve svetlosti, spokojno su upadali u moju sobu i obasjavali moje neispavano lice. Polako otvaram svoje umorne oči, dok rukom prolazim kroz svoju dugačku kosu boje ponoćnog neba. Danas je taj dan! Danas ćemo konačno otići u Lavirint Bez nade i pronaći Prah zlatne školjke koji nam je veoma potreban. Okrećem se na stranu dok stavljam ruku na nešto glatko, što liči na kožu.

Veoma je mekano, tako da se udobno nameštam i zatvaram oči, dok pospano mrmljam "Mekano" osećam dodir nežnih prstiju na svom obrazu, dok mi usne oblikuju nežan osmeh.

"Da. Ovo je veoma udobno i mekano" začula sam tihi, nežni muški glas na koji sam naglo otvorila oči i ispravila se u sedeći položaj.

Naglo sam raširila oko kada sam videla osobu koja je ležala na mom krevetu i zainteresovano me je gledala svojim krupnim plavim očima koje su sijale na svetlosti, a preko kojih su padali pramenovi svetlo plave kose "Šta radiš ovde, Silvio?"

Podigao je obrvu i blago iskrivio ugao svojih usna u stranu, stvarajući šmekerski osmeh od kog su mi obrazi pocrveneli "Zar si zaboravila?" Upitao me je "Ja sam spavao večeras pored tebe. Cele noći sam bio pored tebe u krevetu i gledao te kako mirno spavaš. Izgledala si kao beba."

Iznenađeno sam pogledala prema njemu. On... Cele noći je ostao ovde zbog mene.

"Ti si... Ostao.. Cele noći ovde zbog... M... Mene?" Mucajući sam uspela da ga pitam.

"Baš tako" namignuo mi je, a potom nastavio "Zaspala si od umora i iscrpljenosti, a pritom si imala košmare. Izgledalo mi je da bi bilo bolje da ostanem pored tebe celu noć, i ostao sam" široko se osmehnuo pokazujući dva reda bisernih zuba.

Odjednom, veoma velika toplina je ispunila moje srce. Prišla sam mu i polako spustila svoje usne na njegove. On mi je rukom milovao leđa, tako sa mi se koža od njenih nežnih dodira, naježila. Ubrzano sam disala, gubila sam vazduh, imala sam utisak da ću se ugušiti. Spojila sam Silviove i moje usne u dug i strastven poljubac, koji je on zadovoljno prihvatio. Baš u tom trenutku na vratima se čulo kucanje, koje nas je odvojilo jedno od drugog. Osećam kako mi je kosa nesređena i čuvapa, a ispod očiju imam podočnjake. Sa druge strane vrata, začuo se Viktorijin glas, koji me je dozivao. "Princezom Elfina, da li ste budni? Vaši roditelji Vas zovu na doručak". Sa olakšanjem izdišem i stavljam ruku na srce.

"Dobro Viktorija, reci im da ću odmah doći" odgovaram joj mirno, iako mi se u telu širi talas panike.

"Dobro, Princezo" bile su poslednje reči koje sam čula, a nakon njih tišina je ponovo pala na sobu.

Bacam se na krevet, dok ruku stavljam na svoje lice. Zaista sam mislila da sam gotova.
Silvio me je pogledao i široko se osmehnuo, a potom ostavio trag svog strastvenog poljupca na mom obrazu. Od njegovih toplih usana, elektricitet mi je prostrujao venama zajedno sa krvlju. Znam da treba da idem na doručak i da me moji roditelji čekaju, ali Silviovi poljupci na mene ostavljaju narkotično dejstvo, kao kokain. Ili još gore, heroin. Njegove nežne ruke su milovale moj stomak, dok su mu usne gladno ljubile moj vrat.

"Silvio..." Jedva sam izgovorila njegovo ime, pokušavajući da udahnem vazduh koji mi je bio preko potreban.

"Molim, ljubavi?" Upitao me je pomalo tužno, ali ipak nežno, od čeka su mi obrazi poprimili boju grejfruta.

Pogledala sam ga molićevim očima "Pusti me. Moram da idem na doručak, a zatim i sa devojkama u potragu."

Napravio je tužnu facu i gledao me očima koje su svetlele kao zvezde na noćnom nebu "U redu, onda" sklonio se od mene, uhvatio me za ruku koju je nežno poljubio "Vidimo se kasnije, moja Princezo."