Dubina Okeana

Gemin Duh

Besno i užurbano plivam po zamku Elistera, krećući se prema destinaciju u kojoj se nalazi Srebrni bodež i Prah zlatne školjke, koju su mi potrebni kako bih oslobodila Morganu tame koja joj je otrovala srce. Plivala sam veoma velikom brzinom, srce mi je lupalo kao pobesnelo, mogla sam čuti njegove dinamične otkucaje i osetiti kako mi udara u grudima.

Samo se smiri Elfina, imaš moć pomoću koje ćeš moći da oslobodiš sestru i spasiš Elister.

Taj glas?! To je Roksana! Govori mi da imam moć koju mogu da upotrebom sa spasim svoju sestru, svoj narod i svoje kraljevstvo. Oči mi blješte poput zvezda na nebu od sjajnih suza, vatra nade se probudila u meni i dala ni je veoma veliku dozu snage. Onu dozu koja mi je potrebna da bih uspela u svom zacrtanom cilju. Počinjem da plivam velikom brzinom prema prostoriji u kojoj se nalazi Srebrni bodež i Prah zlatne školjke, koji će biti moje tajno oružje u današnjoj borbi. Dolazim do velike baklje koja visi na zidu, dobro. Sad ili nikad! Vreme je da sve ovo jednom za svagda okončam. Ušla sam u prolaz, mrak je gutao sve što je bilo u okviru mog vidokruga, moraću da upotrebim moći i stvorim svetlost. Hladne niti straha su mi prošle telom i ohladile krv u žilama, dole je veoma mračno, strah mi se ulio u kosti, sa teškoćom sam progutala knedlu u grlu. Zar stvarno moram da idem tamo dole? Zaplivala sam prema tunelu, uskom i dugačkom, ne znam šta se nalazi na kraju, ali sam sigurna da ću pronaći ono što mi je potrebno. U daljini ugledala sam jedna stara, drvena vrata. Stavila sam ruku na kvaku i ona su se uz škriput otvorila. To je čudno. Ko bi ostavio vrata prostorije u kojoj se čuvaju dragoceni predmeti bez zaštite? Ušla sam u još mračniji prostoriju od hodnika u kome sam bila. Jeza mi se popela u telo, i ona se nesvesno streslo. U daljini, na postoji ugledala sam ono što sam tražila... Srebrni bodež i Prah zlatne školjke. Ono što mi je potrebno! Plivam do postolja i uzimam Srebrni bodež, na koji nanosim Prah zlatne školjke. Srebrni bodež je krenuo da sija, izgledalo je kao da stotinu sitnih kristala sija na njemu. Usna mi se savila u mali osmeh, sada moram da odem i spasim Morganu. Snažno prisustvo sirene se moglo osetiti iza mene, telo mi se ukoliko, a puls ubrzao. Neko stoji iza mene i gleda me, strah i jeza su krenuli da mi teku venama. Ko je to? Da li je to Morgana? Okrećem se i primećujem Silvia, kako stoji ispred mene i blokira mi izlaz, njegove obrve su skupljanje, po ovom razornom pogledu mogu shvatiti da je besan. Previše.

”Nikuda ti ne ideš. Vraćaš se sa mnom u sobu” hladno je rekao i prostreljao me je pogledom.

”Ne!” suprostavila sam se ”Idem da spasim sestru.”

”Mogla bi da pogineš Elfina! Ne želim da ti se nešto desi. Molim te, vrati se sa mnom u sobu, gde mogu da te zaštitim. Ne želim da te izgubim, volim te” ispružio je ruku prema meni, čekajući da je ja dohvatim i pođem sa njom.

Šta da radim? Ako ne uradim ono što Silvio kaže, mogla bih da ga naljutim. Ali, ako pođem sa njim nazad u sobu, nikada neću moći da spasim svoju sestru. Zatvorila sam oči, osećala sam snagu okeana u svom telu. Da li je to snaga o kojoj je Roksana govorila? Uzburkala se u meni baš poput talasa, moje inače okeanske oči, sada su postale drečavo plave, a iz mog tela je krenula da se širi plava aura. Silvio se namrštio, a potom je krenuo prema meni sa namerom da me uhvati za ruku. Krenula sam da idem u nazad, a odmah zatim sa osetila kako prste njegove ruke hvataju moju. Povukao me je prema njemu, a potom snažno zagrlio, spustio je poljubac na moje čelo. Osećala sam kako se vrela krv skuplja u mojim obrazima, u prostoriji je odmah postalo toplije.

”Silv...” nisam mogla ništa da kažem, podigao mi je glavu i spustio svoje usne na moje.

Ukus meda je krenuo da se širi mojim nepcetom, moje telo se prepustilo njegovim strastvenim poljupcima. Njegova ruka je prolazila i mrsila moju crnu kosu ”Molim te Elfina, vrati se sa mnom. Molim te.”