Dubina Okeana

Sasvim Obično Veče

Sišla sam niz uglancane stepenice i ušla u predsoblje. Stala sam nedaleko od vrata, dok su Filamena i Brendon užurbano pospremali ostatak nereda koji se nalazio u dnevnoj sobi. Nisu mogli to danas prepodne da urade, već su morali da čekaju zadnji momenat? Navalila sam se na zid i gledala Filamenu kako je moćima uspela da očisti celu dnevnu sobu, ostala sam bez teksta.

Polako mi je prošla uz osmeh "Elfina, zapamti, nemoj nikom govoriti za to da si sirena."

"Znam Filamena, bez brige" nasmešila sam joj se.

Klimnula je glavom, pored mene je stao Brendon uz široki osmeh na licu, srećan je što će videti brata "Kako izgledam?"

"Odlično Brendone, kao i uvek" odmerila sam njegov kavaljerski stil.

Nasmešio mi se "Hvala ti" zahvalio se.

"Nema na čemu" čim sam to izgovorila začulo se zvono na vratima "Ja ću otvoriti" krenula sam prema vratima.

Uhvatila sam se za kvaku i otvorila vrata, ispred mene su stajali ujka Džon, njegova žena Mari i đavolji blizanci, Viliam i Vivien. Porasli su od kada sam ih poslednjih put videla. Osmehnula sam im se, iako mi nije mnogo drago zbog toga što ih vidim, pogotovu blizance. Uništiće mi sobu!

"Zdravo Elfina, lepo te je videti" nasmejala je Mari, sa njenih četrdeset i kusur godina, dobro se drži, izgleda mršavo i utegnuto, vidi se da vodi računa o svom izgledu i ishrani.

Sa druge strane ujka Džon se dosta ugojio od kada sam ga zadnji put videla, odnosno pre dve godine. Čula sam od Filamene da nije mogao da izdrži na Marinoj ishrani. Blizanci Viliam i Vivien su odrasli od našeg zadnjeg viđenja. Viliam izgleda ozbiljnije, lice mu je isto kao kod oca, dok Vivien više liči na svoju majku. Dvojajčani blizanci, šta drugo reći? Samo se nadam da više nisu detinjasti, kao što su nekada bili.

"I meni je drago, Mari" nasmešila sam se, kada sam osetila njene nežne ruke kako me grle oko vrata, sklonila se od mene i uputila mi je nežan osmeh, dok su joj se u očima video odsjaj nagomilanih emocija koje su čekale trenutak kada će poteći niz lice u obliku bistrih kapi suza.

"Hajdemo u trpezazariju, sigurno ste gladni?" Predložila je Filamena pokazavši rukom prema trpezariji koja se nalazila sa naše desne strane.

Polako smo krenuli prema ogromnoj prostoriji, na čijoj sredini se nalazio ogroman sto braon boje, koji je naša kućna pomoćnica Selma postavila. Ja sam sela na stolicu pored Filamene, dok je Brendon seo na čelo stola. Naši gosti su seli na slobodna mesta, dok je Selma donosila poslednje jelo na sto.

"Hvala ti Selma" zahvalila joj se Filamena uz klimanje glavom, kao odobrenje da Selma može da ide da se odmori od napornog dana.

"Gde su ostali gosti? Očekujete još nekog?" Upitao je Džon nalaktivši se o sto.

"Da, čekamo Petroniusa i Dinu, kao i njegovu kćerku. Olimpiu" nasmešio se Brendon i u tom trenutku mu je zazvonio telefon "Samo momenat" javio se na njega "Halo? Da? O... Znači samo će ona moći da dođe. Na dve nedelje? Važi, nemam nikakvog problema. Čujemo se, Dina."

Prekinuo je poziv. Šta li se samo desilo? Ko će ostati ovde na dve nedelje? Sada me to jako interesuje.

"Šta je bilo, Brendone?" Upitala ga je Filamena zabrinutim tonom i stavila mu je ruku na njegovu, kao znak podrške i zabrinutosti.

"Petronius i Dina su bolesni, neće moći da dođu. Ali, će poslati svoju kćerku Olimpiu dve nedelje kod nas. Sutra rano ujutru će doći" nasmešio se "Može spavati u Elfininoj sobi. Šta kažeš na to, Elfina?"

On mora da se šali! Olimpia će da spava u mojoj sobi?! Pa, ima li šta gore od toga?! Moram da sakrijem dnevnik, u njemu sam pisala sve što mi se desilo, pa čak i to da znam ko si mi roditelji i da sam sirena. Ako ga neko bude video, krenuće da mi se smeje.
Na svu sreću, znam dobro mesto za sakrivanje dnevnika, koje niko neće pronaći.