Dubina Okeana

Veličanstvene

Sa knjigom u rukama, uputila sam se prema stolu koji se nalazio na drugom kraju biblioteke. Gledala sam u knjigu, maslinasto zelenih korica, mirisala je jako staro. Volim taj stari miris knjiga koji mi štima nos, moje oči su šarale po njoj i gledale je kao najvrednije blago. Srebrna slova su se presijavala na sunčevom zracima, izgledala su prekrasno. Pod mojim prstima sam osećala tvrde korice. Odjednom sam čula neke glasove, dopiru iz desnog ugla biblioteke. Ko je to? Glasovi mi deluju poznato. Sporim korakom sam krenula prema pravcu odakle su dopirali, iza polica sa knjigama, za stolom, uočila sam Lavernu i Aziru kako se smeškaju, pričajući o nekim njihovim temama. Obe su ispred sebe imala sveske, kao i veliku hrpu knjiga požutelih i zastarelih listova. Navalila sam se na jednu policu i gledala ih, smeškajući se osmehom anđela. Azira je skrenula pogled prema meni, verovatno će se sada naljutiti na mene zbog toga što sam ih prisluškivala, a nisam. Ustala je sa stolice, šta sada da radim? Da li da bežim? Ili ostanem ovde i suočim se sa Azirom? Došla je do mene i uz namrgođen izraz lica me je odmerila pogledom. U njenim očima sam mogla videti vatru besa kako nekontrolisano bukti, uništavajući sve oko sebe. Njene usne su bile prave kao linija,  što je izazvalo to da mi se želudac okrene naglavačke. Pokušala sam da se okrenem i trčim, pobegnem odavde, ali nisam. Stajala sam kao kip, prikovana za zemlju. Njen pogled sa zaustavio na mojim očima, a zatim je počela da se smeje pokazavši red čisto belih bisera. Zašto se smeje?

"Da si samo videla svoj izraz lica, Elfina" suze su joj krenule na oči od neprestanog smejanja "Bilo je jako smešno."

Namrštila sam se na te reči "Da. Sigurno je jako smešno."

Uozbiljila se "Izvini zbog toga" tužno je spustila glavu.

"U redu je, Azira" spustila sam joj ruku na rame "Možete li ti i Laverna da mi pomognete? Veoma je bitno."

"Naravno! U čemu je problem?" Uputila mi je zbunjenu facu.

Stavila sam knjigu ispred njih na sto i sela na slobodnu stolicu. Obe su zbunjeno gledale u knjigu, Laverna ju je uzela i pažljivo otvorila.

"Veličanstvene?" Zanosno je gledala u knjigu raširenih očiju "Kraljica Roksana i njene četiri najbolje drugarice. Zašto se toliko interesuješ za njih?" Podigla je glavu prema meni.

"Samo želim da saznam više o ovom mestu. Znaš. Njegova istorija, Kraljevska porodica i te slične stvarni" slegnula sam ramenima, ne želim da im kažem istinu, ne još uvek.

"Dobro, da vidimo šta imamo ovde" Laverna je krenula da pažljivo okreće stranice knjige "Želela bih da ti ispričam nešto o Veličanstvenima. Odnosno o Roksani i njenim najboljim prijateljima. Bile su veoma bliske. Roksana je sa svojim mužem, Silvesterom napravila Biser Dubina. Čula sam da može pobediti bilo koju čaroliju. Azira je pisala rad o njima. Nije li tako, Azira?"

Azira je zamišljeno gledala u svesku u kojoj je pisala nešto, a zatim bacila pogled na nas "Da, tačno je. Pisala sam o Katalini. Ona mi je omiljena od Veličanstvenih" nastavila je da završava zadatak koji je imala.

"Možeš li da mi ispričaš nešto više o njoj?" Upitala sam je približavajući joj se "Veoma mi je bitno."

"Zašto? Šta se desilo, Elfina?" Zbunjeno je odložila olovku na sto.

Teško i duboko sam udahnula, sumnjam da se Orana vratila po osvetu "Sumnjam da se Orana vratila po osvetu. Razmisli samo, napadi Tarturosa, ko bi mogao da stoji iza svega toga? Sigurno je Orana. Roditelji su mi rekli da je jedini način da se ona porazi pomoću Bisera Dubina, ako ga pronađemo, možemo da je porazimo jednom za svagda."

"Elfina, ali mi ne znamo gde je Biser" Azira se navalila na stolicu.

"Ali, ipak želim da saznam nešto o Veličanstvenima" nasmešila sam se.