Dubina Okeana

Opaki Plan

"Jesam, Dariane" njen zlobni prigušeni glas terao je strah u gosti čak i najhrabriem sirencu u moru "Kako napreduje zadatak, koji sam ti zadala? Da li si uspeo da saznaš gde se nalazi Biser Dubina?"

Tužno i nervozno sam izdahnuo, osećam kao da se težak kamen prikačio na moje srce, jedva sam uspeo da podignem glavu i pogledam svoju gospodaricu u njene jezive crne oči "Nisam, Morgana. Žao mi je, ali obećavam Vam, saznaću gde se krije biser. Lično od Princeze Elistera. Imam jedna plan na umu, nadam se da će uspeti."

"I ja se nadam da hoće, Dariane" zlobno me je pogledala svojim očima, boje večitog ambisa tame i uništenja.

Okrenula se prema njenom savetniku i desnoj ruci. Visok sirenac, tamno smeđe kose, koja je pod senkom više vukla na boju uglja, nego na smeđu. Njegove oči su bile zelene, kao šuma u proleće, osim što su one bile sušta suprotnost njoj. Njegova crna krljušt se stapala sa zidovima ovog dvorca u prigušenoj tami. Na sredini gruden kosti, bila su mu istetovirana crna demonska krila, što se savršeno uklapalo iz njegov zao i hladan stav. Pogled mu je sekao vazduh, poput žileta, u njima nije imao emocije. Video sam kako je ubio jednog tarturosa, koji nije uspeo da izvrši zadatak koji mu je Morgana zadala. Veoma brzo je to izveo, ne trepnuvši. Njegovo ime je, pored Morgane, strah i trepet za svakog tarturosa i mračne sirene koja živi ovde. Karl.
Morgana mu je rukom pokazala da se približi njoj, a zatim mu je nešto šapunula na uho. Nisam uspeo da čujem šta, bila je previše tiha. Toliko toga da sam otkucaje sopstvenog srca čuo glasnije od bilo čega o čemu su njih dvoje razgovarali. Strujanje vode kroz ovu prostoriju je bilo glasnije od njih. Morgana se okrenula prema meni i zlobno mi je klimnula glavom, što je bio znak da mogu da idem. Ustao sam i sporo plivajući, izašao iz njene mračne prostorije. Mislim da ću otići malo da treniram u velikoj sali, želim da malo fizički ojačam.

Elfina P.O.V.

Čim sam izronila iz slane vode, zraci vrelog letnjeg sunca su obasjali moje lice. Napolju je vreo letnji dan. Talasi zapljuskuju obalu, čujem njihov uspavljujući šum. Zajedno sa svojim prijateljicama sam otplivala na morsku obalu. Polako smo izašle na obalu, osećala sam vreo pesak pod svojim repom, sunce je upeklo. Pomoću simbola smo uklonile repove i polako ustale sa zemlje, a zatim istresle pesak i prljavštinu sa naših nogu. Ustala sam i krenula sa devojkama prema mojoj kući. Kuća mi je odmah prekoputa plaže, tako da idemo pešice do nje. Prešle smo ulicu i došle ispred kapije moje kuće. Otvorile smo je i kamenim stazom došle do ulaznih vrata, koja sam otvorila uz blagi škriput. Sve smo ušle unutra, Laverna je zatvorila vrata kada je poslednja ušla.

"Filamena, Brendone!" Glasno sam povikala "Stigla sam!"

Skrenula sam pogled i videla Filamenu sa krpom u ruci, verovatno je prala sudove "Stigla si? Dovela si i prijateljica iz Elistera, baš lepo" prijatno se nasmešila, sunce je padalo na nju pod takvim uglom, da je obasjavalo njeno nežno lice "Uđi te. Raskomoti te se" pokazala im je rukom prema dnevnoj sobi.

"Hvala Vam, gospođo Filamena" zahvalila se Oksilija i krenula prema dnevnoj sobi zajedno sa ostalima.

"Idem da se presvučem" krenula sam prema stepenicama "Brzo ću doći!"

"Važi!" Čula sam Filamenu kako viče.

Ušla sam u sobu, moram brzo da se spremim. Otvorila sam orman, moram brzo da pronađem stvari koje ću nositi danas u izlasku sa devojkama. Uzela sam zelenu majicu sa nekim natpisom i teget iscepane farmerice do kolena. Znam da će se Filamena ljutiti zbog toga što nosim iscepane farmerice, ali volim takve stvari da nosim, prijaju mi. Brzo sam ih obukla i kosu očešljala. Ona kao da nije videla četku nedelju dana, skroz je zamršena. Pitam se zašto? Ne okrećem se mnogo u krevetu, ali je ipak uvek nekako ućebam, tako da izgleda kao stara metla koja samo što se nije raspala. Uzimam šminku, stavila sam malo maskare, ajlajner i sjaj za usne. Ne volim preterano da se šminkam, nisam jedna od onih devojaka kojima treba kilogram pudera da prekriju ožiljke i bubuljice kada izlaze noću u grad. Ostavljam šminku koju sam iskoristila u nesiser, koji zatvaram i vraćam u fioku sa ostalim stvarima koje su potrebne devojci da poboljša svoju istinsku lepotu, naravno bez preterivanja. Dugu crnu kosu sam pustila da mi pada preko ramena. Mogla bih da je uvijem, ali ne želim da me devojke previše čekaju. Uzela sam tašnicu i brzo izašla iz sobe zatvorivši vrata za sobom samo jednim zamahom ruke. Postajem sve bolja u čaroliji, to mi se sviđa. Polako, lupkajući svojim cipelama o drveni parket, sam se uputila u prizemlje gde me čekaju ostale devojke.