Dubina Okeana

Šljašteće Crveno Cveće

Elfina P.O.V.

Sa strahom u našim srcima, plivamo sve dublje i dublje u mračni lavirint. Ovo mesto je jezivo, pomalo me plaši. Gde se nalazi taj cvet? Sigurno je ovde negde, samo je pitanje, gde?
U ovim dubokim vodama je toliko mračno, čak ni svetleće sfere koje držimo u rukama, ne mogu u potpunosti da osvetle ovaj tunel kojim plivamo. Čujem neki veoma čudan zvuk, okrećem se i gledam unaokolo. Čekam trenutak kada će nešto iskočiti iz sene koja se nadvila nad nama i napasti nas. Imam jako loš predosećaj, nešto se krije tamo, nešto opasno, osećam to. Trebale bi smo biti pažljive. Pogledala sam u Aziru koja je isto kao i ja, gledala u jezivu senku, koja kao da nas je žive gutala.

"Azira" dozvala sam je, na šta se ona trgla i stavila ruku na srce.

"Molim, Elfina?" Zbunjeno me je gledala svojim velikim okruglim očima.

"Šta misliš, ima li tamo nečega?" Upitala sam je se blagim drhtanjem u svog glasu, koji sam bezuspešno pokušala da prikrijem.

"Ne znam" rekla je i dalje gledavši prema steni "Nadajmo se da nije ništa, haljde sada. Nastavimo" uhvatila me je za lakat i povukla prema Oksiliji.

Ne znam zbog čega, ali imam utisak da nas neko posmatra. Moramo biti oprezne. Može bilo šta da iskoči iz ovog mraka i da nas napadne. Okrećem se iza sebe, primećujem dva velika žuta klikera kako svetle u mraku, posmatraju nas. Da li bih trebala da se plašim? Toliko je mirno da čujem jezivo disanje i otkucaje srca tog stvorenja. Šta se to krilo u senci?

Odjednom sam začula veoma glasno režanje od kog su mi se otkucaji srca naglo ubrzali "Čujete li i vi to?"

"Da" Oksilija se okrenula u pravcu odakle je dopirao taj jako jeziv zvuk "Šta bi to moglo biti?"

Osetila sam jako čudan osećaj, kao da se nešto sprema da nas napadne. Stala sam ispred Azire i čarolijom stvorila plavi prozirni štit, o koji je jarko zelena lopta, koja je letela prema nama, udarila i neutralisala se. Uklonila sam štit i besno gledala u sirenu koja nas je napala. Zašto je to uradila? Ko je ona?
Približila sam se malo i uočila da i ona ima simbol demona, baš kao Laverna. Samo, što je ova sirena izgledala drugačije. Celo telo joj je bilo prekriveno krljuštima, oči su joj bile žure, a zenice nisu bile okrugle kao kod ljudi. Bile su izdužene, kao kod mačke. U ustima su joj blistale jako oštri zubi. Kosa joj je bila zelena, izgledala je jako čudno. Protrljala sam oči, nadajući se da mi se priviđa. Kakvo je ovo stvorenje?

"Šta je ono?" Ne verujući svojim očima, preplašenim tonom sam pogledala u Oksiliji i Aziri, koje su isto kao i ja pogledale prema tom stvorenju.

"Nemoguće!" Oksilija je raširila oči i rukom prekrila usta.

"Mislila sam da su ta stvorenja odavno izumrla!" Ubacila se Azira u razgovor.

"Kakva stvorenja?!" Uspaničeno sam pogledala prema njoj "Šta se dešava?! Ko je trebao odavno da izumre?!"

"Ta stvorenja se zovu Tarturosi, to su zle sirene, mračne sirene. Imaju moći baš kao i ostale sirene, samo što su oni sluge zla. Mislila sam sa su zatvoreni u podvodnim pećinama, ali izgleda da nisu" objasnila mi je Oksilija "Moramo da ih porazimo. Viri sánguinum turbinis vasti!"

Ispružila je ruku prema njima i krvavo crveni tarnado ih je sa lakoćom usisao, kidajući ih na sitne komade mesa.

"Crusta nitida!" Povikala je Azira i bacila jaku loptu svetlosti koja je zaslepela stvorenja koja su joj se približava i oterala ih u mračne dubine.