Dubina Okeana

Povratak Na Kopno

Čim sam izašla iz Elistera, snažno sam zamahnula repom, praveći mehuriće u vodi i zaputila se prema kopnu. Jedva čekam da vidim Nensi, dugo se nismo videle. Moram da krijem od nje da sam sirena i Princeza podvodnog kraljevstva, ona ne bi verovala u tu priču. Pomislila bi da sam poludela, najbolje je da krijem to od nje. Gledam u raznobojne korale kako se presijavaju pod svetlošću sunca, veoma su lepi. Jato šarenih ribica je plivali po moru, pored mene je prošlo i par velikih belih ajkula. Mislila sam da će me napasti, ali izgleda da nisu, samo su nastavile da mirno plivaju pored mene. A, i da me napadnu, imam moći i znam kako da se odbranim. Polako sam prošla pored njih, a zatim ubrzala plivanje. Kada sam bila nedaleko od plaže izronila sam glavu i primetila gomilu ljudi na obali plaže kako uživaju u svom godišnjem odmoru. Kako ću da prođem pored njih i da se preobrazim u čoveka? Ne smeju da vide moj rep. Ponovo sam saronila i pogledom tražila mesto odakle mogu da se preobrazim. Primetila sam deo plaže sa stenama i kamenjem, koji je bio napušten. Odlično! Tamo se mogu preobraziti. Uskočila sam u vodu i brzo zaplivala prema tom mestu, pažljivo plivajući i pazeći da neko od slučanijh prolaznika ne vidi moj rep. Kada sam se približila stenama i sklonila od pogleda radoznalih kupača, naslonila sam se na jednu stenu i pomoću simbola okeana, koji je svetleo prelepom svetlo plavom bojom uklonila rep. Ponovo sam imala ljudske noge, pomoću kojih sam ustala i istresla pesak koji se zalepio za moje butine.
Skrenula sam pogled i ugledala Silvia koji je stajao tačno ispred mene. Vrisnula sam od straha i automatski stavila ruku na srce.

"Silvio?!" Iznenađeno sam ga gledala "Šta ti radiš ovde? Uplašio si me" pokušala sam da dišem što normalnije i tako smanjim ubrzane otkucaje svog isprepadanog srca.

"Kraljica Suelita mi je naredila da te pratim i držim na oku" stavio je ruke u džepove.

"Zašto?" Podigla sam jednu obrvu "Umem sama da se brinem o sebi. Nisam beba, znaš?"

Udahnuo je "Znam, ali to su Kraljičina naređenja. Ne želi da ti se nešto desi, pogotovu sada kada su ponovo počeli..." Zastao je i gledao me je izgubljeno, kao da ne zna šta da mi kaže, odjednom se na njegovom licu pojavio prijateljski osmeh "Ma, nije bitno. Ne bi trebala da se zamaraš time."

Ovo je bilo čudno. Nešto krije, ko zna šta li se desilo? Da li je sve u redu? Postaje mi sumnjiv.

"Dobro" slegnula sam ramenima "Ja idem kod Filamene i Brendona, a nakon toga izlazim sa Nensi. Hoćeš sa mnom?"

"Može!" Nesmešio se kao neko detence, izgledao je tako slatko sa tim osmehom.

Pokazala sam mu rukom da me prati i počeli smo da se penjemo betonskim stepenicama koje je upeklo žarko sunce. Dobro je da idem u klub, prijaće mi neko hladno osveženje. Napolju je stvarno sparno, pravi letnji dan. Izašli smo na asfaltirani put i prešli ulicu, a zatim došli do moje kuće ispred koje je stajao Džeremi. Ukočila sam se kada sam ga videla, koliko god se trudila, nisam mogla da pokrenem svoje telo. Šta on radi ovde?! Opet je došao po mene? Zakoračila sam unazad i udarila o Silviove grudi, a on me je zbunjeno i zabrinuto pogledao.

"Elfina, šta ti je?" Začula sam njegov zabrinuti glas.

Skrenula sam pogled prema njemu i blago se nasmešila "Ništa. Idemo unutra" povukla sam ga za ruku.

"Elfina" začula sam iritantni Džeremijev glas i videla ga kako mi prilazi sporim koracima pod kojima se čulo škriputanje njegovih uglancanih cipela "Lepo te je ponovo videti" spustio je ruku na moj obraz i pomerio mi je kosu, a ja sam zakoračila unazad i tako se udaljila od njega.

"Šta hoćeš od mene, Džeremi?!" Streljala sam ga besnim pogledom, kako se samo usuđuje da me dodiruje?!

"Dobro ti znaš šta ja želim" zlobno se nasmejao i prekrstio ruke, a zatim kraičkom oko odmerio Silvia "Ko si ti?" Upitao ga je pomalo ljutitim glasom.