Dubina Okeana

Srebrni Bodež

Plivam mračnom pećinom, unutra je toliko tiho, da mogu čuti krv kako struji mojim venama. Strah mi je prolazio telom. U ruci držim svetlucavu kuglu, koja mi obasjava put, ali nedovoljno. Gde li se nalazi taj bodež? I što je najvažnije, kako on izgleda? Kako ću da ga pronađem, ako ne znam kako izgleda?

Potraži izvor čudne energije, Elfina. To je zabravo Srebrni bodež.

"Izbor čudne energije?" Zbunjeno sam prošaputala sama sebi u bradu, ali znam da me je Roksana čula "Važi. Potraži ću ga. Hvala ti, Roksana."

Nema na čemu. O, da! Pazi se pirana. Ima ih mnogo u ovom drvetu, one su čuvari bodeža. Budi pažljiva.

Izdahnula sam pomalo napeto "Važi, biću oprezna" usna mi se izvila u topao osmeh, znam da je to videla.

Vaštim zamahom ruke, uspela sam da zaplivam prema mračnim dubinama pećine, koje su zauvek brisale svetlost iz postojanja.
Roksana mi je rekla da se pazim pirana, ali ja ne vidim ni jednu. Nadam se da ih neću videti, sve dok ponovo ne izađem na svetlost dana. Šta bi pirane radile u ovom drvetu? Pitanje bez odgovora se prikrilo u moj um. Željno sam isčekivala Roksanin glas, koji bi mi pružio odgovor na pitanje. Ali, nisam ga čula. Umesto toga, slušala sam jezive zvuke udaranja vetra o šuplje stablo drveta. Koža mi se naježila od toga, zato sam se obgrlila rukama i trudila se pravilno da dišem. Hajde, Elfina, tamo nema ničeg strašnog. Osim toga, moraš da pronađeš taj bodež. Srce mi je svakim trenutkom sve jače lupalo o grudnu kost, a ja sam stavila ruku na njega i čvrsto stegla pesnicu. Uspeću! Moram! Neću odustati. Bez obzira ne sve, Morgana nikada neće pobediti. Neću joj to dozvoliti. Još uvek ne znam kada će započeti rat, ali imam veoma jak osećaj da će uskoro doći. Vremena je sve manje.

Dole, u mračnim dubinama, mogla sam zapaziti ogromnu biljku. U drvetu se nalazi biljka?! Do sada nikada ne bih mogla da pomislim da bi u drvetu mogla da raste biljka. Mada ipak, ovo je čarobno drvo, sve je moguće. Stala sam ispred nje, zatvarala je prolaz. Kako ću sada proći ovim tunelom?

Elfina. Jato pirana. Iza tebe!

Začula sam Roksanin glas i naglo se okrenula. Iza mene je stajalo jako sivih plavih pirana. Njihovi oštri zubi, bili su završeni noževi za mlevenje mesa. Bilo ih je mnogo, ne bih rekla da ih ima više od pedeset. Kako da ih se otarasim? Možda bih mogla da upotrebim plavu energiju?

Upotrebi je. Tako ćeš uspeti da ih uništiš. Verujem u tebe.

"U redu, Roksana" tihom sam šapnula, a onda je u mojim rukama krenula da se stvara svetlo plava lopta energije, koja je svakim trenutkom sve više rasla "Explosio cordis Oceani!" Naglo sam raširila ruke i velika energija koja je dolazila iz njih, je oduvala pirane, a pojedine pretvorila u pepeo.

Osećala sam veliku količinu moći, bila je toliko snažna, da su me ruke pomalo bolele.
Osećala sam kako snaga polako, ali sigurno, napušta moje telo. Pala sam u mulj i pesak, pluća su mi se borila za vazduh. Pritisak u glavi je bio nepodnošljivo bolan, od njega sam želela da vrištim i izbacim teret koje je moje telo doživljavalo. Vid je krenuo da mi se muti. Polako sam zatvorila oči, dopuštajući tami da me proguta.

* * *

Polako sam uspela da otvorim svoje oči, treptala sam par puta, jer ne svetlo u prostoriji bilo prejako. Gde se to nalazim? Okrenula sam se par puta oko sebe, nalazila sam se u mračnom i jezivim zamku. Bleda crvena svetlost, koja je sijala iz kugli na visokim stubovima, nije bila dovoljno jaka da istrebi mrak koji je harao sobom. Na samom centru sobe, iza zid, nalazio se crni presto na kome je sedela sirena crne kose, iste kao što je pomoćno nebo. Odmah sam je prepoznala, to je bila Morgana. Ispred nje je stajala moja voljena sestra, Olimpia. Ona služi Morgani?! Zašto?! Zašto to radi?! Oči su počele da mi se pune suzama izdaje i bola. Osoba, koju sam gledala kao sestru svih ovih godina, želi da mi zabije nož u leđa i tako me uništi?! Neću joj to dozvoliti, potudiću se da vratim Olimpiu na pravi put i spasim je od tame kojom je Morgana otrovala njeno srce. Odmah pored nje, nalazio se sirenac guste crne kose, kao ugalj. Njegove zelene oči, svetle pod crvenom svetlošću, tako da izgledaju kao lepi svetlucavi smaragdi. Njegov stomak krase savršeno oblikovane pločice, dok umesto nogu crni rep. Deluje mi veoma poznato. Ali, odakle? Da li sam ga nekad srela? Ne sećam se da nas je on do sada, nekad napao. Uglavnom su to bile Malvisa i Paulina. Njega se ne sećam.