Dubina Okeana

Oči U Oči

Elfina P.O.V.

Morgana?! I dalje mi nije jasno kako je Morgana naš neprijatelj. Moji roditelji su spominjali Oranu, a ne Morganu. Zar nam je Morgana zapravo neprijatelj? Ništa mi nije jasno. Polako nam se približila, lupkanje njenih crnih cipelica o kameni pod mi je odjekivao u ušima.

"Kako je moguće da nam je Morgana neprijatelj?" Zbunjeno sam pitala Oksiliju "Zar nije Orana?"

"Iskreno, ne znam šta se ovde dešava" začuđeno je odgovorila, dok je pogledom posmatrala Morganu kako nam sporim koracima prilazi.

"Ja sam Morgana, nisam Orana. Mi smo dve potpuno različite osobe" zlobno se nasmejala "Predajte mi biser i otići ću. Ostaviću vas same, ali ako to ne uradite, crno vam se piše."

Biser??! Verovatno misli na Biser Dubina. Mi čak ni ne znamo gde se on nalazi, ne možemo da joj ga damo. A, ionako joj ga ne bismo dale. Sigurno ona hoće da zavlada Elisterom, neću joj to dopustiti. Boriću se protiv nje.

"Nikada ti nećemo dati biser!" Besno sam povikala, oči su mi postale drečavo plave, osećala sam magiju kako teče mojim venama "Porazi ćemo te, budi sigurna u to!"

Ispružila sam ruku prema njoj i plava energija je krenula iz iste, izgledala je veoma lepo. Morgana je pucnula prstima i nevidljivi štit se stvorio oko nje, moja magija se odbila o njega. Ovo je loše. Rea se teleportovala iza nje i napala ju je svom snagom, međutim zbog štita koji je Morgana imala oko sebe, nije ništa uspela da joj uradi, čak ni da je ogrebe. Kako da je porazimo? Sigurno postoji neki način, ali koji?

"Ne možete me pobediti!" Podlo se nasmejala "Gotove ste, male sirene!" Zamahnula je rukom i veliki talas energije nas je pogodio, čineći da odletimo dva metara od nje.

Kako da je pobedimo? Mora da postoji neki način. Devojke su nepomično ležale na zemlji, bile su povređene. Osećala sam krv kako mi se sliva niz čelo, povredila sam se kada sam udarila o beton. Podigla sam pogled i videla mračnu senku kako se nadvija nad'amnom, to je Morgana. Njen zlobni smeh je terao moju kožu da se u startu naježi. Kosa joj se njihala na vetru, delovala je neverovatno moćno. Videla sam da je podigla ruku u kojoj se stvarala mračna kugla energije. Izgledala je veoma jako, ako nas pogodi, sigurno ćemo biti mrtve. Ne mogu da držim oči otvorene, osećam je kako mi crpi energiju pomoću te svoje kugle. Kako da je pobedim? Ne želim da nam se nešto desi. Osećam kako me tama obuhvata, onesvestiću se.

Otvori oči, Elfina. Upotrebi plavu energiju koju poseduješ u sebi, uspećeš. Samo veruj u sebe.

Taj glas... Kome pripada? Volela bih da znam. Kako da upotrebim energiju koju posedujem u sebi?

Samo veruj u sebe, skocentriši se na ono što želiš da postigneš i što osećaš u svom srcu.

"Dobro" podigla sam glavu prema Morgani, plamen besa je nekontrolisano buktao u meni, mogla bih sada da uništim svakog ko mi se nađe na putu "Morgana! Neću ti dozvoliti da pobediš!" Besno sam povikala u njenom pravcu.

Pakosno se nasmešila "O, stvarno? Volela bih da vidim kako pokušavaš to da izvedeš!"

U njenoj ruci se stvorila kugla tame i zla, bacila ju je prema meni, ali sam ja zamislila kako se ispred mene nalazi prozirni štit, što se i desilo. Njena magija nije uspela da prođe kroz njega. Besno je skupila pesnice, moramo da je se otarasimo, ali kako? Čekaj malo! Taj misteriozni glas mi je rekao da se skocentrišem na ono što osećam u svom srcu. Kako to da izvedem? Sigurno postoji neki način kojim bih mogla da je savladam.
Snažno sam zamahnula rukom i velika količina plave energije je krenula u Morganinom pravcu, gurnuvši je toliko daleko da je udarila u obližnje drvo. Dobro. Kako sam to uspela da izvedem? Pogledala sam u svoju ruku, osećala sam moć kako teče mojim venama, veliku količinu moći. Devojke su zapanjeno gledale u mene, nije im bilo jasno kako sam to uspela da izvedem. Odjednom sam krenula da se osećam malaksalo, vrtelo mi se u glavi.  Pala sam na kolena, bolu koji sam osećala prilikom pada, izgledala je kao da stotinu igli probadaju moju kožu. Nisam mogla više da gledam, obuhvatao me je duboki ponor tame.