Dubina Okeana

Izdaja Od Strane Najbližih

„Da li stvarno misliš da me možeš poraziti, Elfina? Molim te, nemoj da si glupa. Znaš da ću te uništiti“ govorila je Morgana sa prigušenim besom u svom glasu, koji samo što nije izbio na površinu.

„Morgana, prestani! Molim te, sestra si mi, ne želim da se borim protiv tebe. Kako ne kapiraš da moraš da staneš?“ upitala sam je zbunjeno, međutim u mom glasu su se mogle osetiti i tanke niti želje da joj pomognem da se spasi iz vrtloga mračne energije koji je usisao i uništio njenu dobru stranu.

„Ne želim da stanem“ pomerila je pramen kose sa ramena, a potom je zlobnim tonom rekla „Želim da te uništim!“

Znači, rođena sestra želi da me uništi. Ili, bolje rečeno, želi da me protera iz okeana, kako bi ona mogla da vlada istim. Šta da radim? Ako prihvatim njenu ponudu, moraću da se borim protiv nje, a to nimalo ne želim. Međutim, ukoliko je odbijem, znači će da sam kukavica i sirene će smatrati da nisam dostojna da ih vodim i budem njihova kraljica u budućnosti. Onda bih morala da se vratim na kopno i nikada više ne preuzmem svoj sirenin oblik i dođem u Elister. Duboko i smireno sam udahnula, nemam pojma kako da odmrsim klupko ove opasne situacije u kojoj sam se našla. Roksana... Imaš li neki savet za mene? Molim te mi odgovori.

Imam, draga moja Elfina. A, imam i plan kako možeš spasiti svoju sestru i čitav Elister, a i okean. Njega ću ti otkriti tek večeras, kada ti budem ušla u san.

Roksanin glas je nestao, jednako brzo kao što se i pojavio. Ona ima plan?! Ali, otkriće mi ga tek večeras. Šta onda da radim? Da prihvatim Morganinu ponudu, ili ne? Šta to Roksana smera?

„Dobro onda, Morgana. Prihvatam tvoju ponudu!“ moje obrve iznad očiju su bile skupljene, dok sam joj se izuzetno snažnim tonom svog glasa obraćala.

„Odlično! Onda je naš dogovor pao, najdraža moje sestro“ njene oči su postale crne i pune zla, dok se magla puna mračne energije vijorila oko nje, praveći vrtlog „Zapamti Elfina, ukoliko se ne pojaviš za tri dana na dvoboju, pozdravi se sa plavim dubinama okeana!“ rekla je, a potom ju je crna magla usisala i odvela daleko od podvodnog zamka u Elisteru.

Lagani izdah je proizašao iz mojih punačkih usana, a moje telo je osetilo preveliko olakšanje. Međutim, ubrzo je to isto olakšanje bilo zamenjeno neverovatno jakom napetošću kada sam shvatila šta sam uradila i u kakvu nevolju sam se zapravo uvalila. Izazvala sam Morganu na dvoboj, iako nisam imala predstavu kako ću da je porazim. Izgleda da ću morati da iskoristim Srebrni bodež i Prah zlatne školjke u borbi protiv nje. Moje rođene sestre. Ako ne pobedim u njemu, nikada više ne smem da dođem ovamo. Više nikad ne smem da vidim svoje roditelje, prijateljice, Silvia... Vrele kapi suza su kao vodopadi krenule da teku iz mojih plavih očiju i da padaju na svetlucavi mermerni pod.

„Sve će biti u redu, Elfina“ osetila sam toplu ruku na svom ramenu i podigla glavu prema devojci sjajne zlatne kose, čiji su pramenovi neukrotivo plesali u vodi.

„Ništa neće biti u redu, Oksilija. Morgana me je izazvala na dvoboj, a ja sam ispala budala koja je to prihvatila. Kako sam mogla da ispadnem toliko glupa da uopšte pristanem na tako nešto? Šta ako me Morgana ubije u njemu? Ili ako izgubim? Osudila sam okean na propast, Oksilija“ govorila sam glasom koji se lomio na svaki slog, zbog besa i boli koje je moja slomljena duša osećala u datom trenutku shvatanja moje nepromišljenosti, kada sam jednim jednostavnim rečima možda zapečatila svoju, a i sudbinu čitavog okeana.

Moje misli su sada bila opkoljene strahom i bolom, da nisam ni primetila da me roditelji pomno posmatraju svojim svetlucavim očima sa druge strane prostorije, gde su se nalazila vrata. Ruke, baš kao i celo telo su mi drhtale, a hladne šake su krenule da se ispunjuju vrelim suzama. Osećala sam njihovu toplotu na svojoj koži, tu užasnu toplotu nade kako curi iz dva plava okrugla jezera, i zavešava na mojim ispucalim šakama. Ta ista nada je krenula da se gasi, poput umirujuće zvezde na tamnom nebu. Kapljicama slane vode je krenula da opada temperature, a ona je značila dolazak mračnog perioda u naše živote. Te iste kapljice suza, predstavljale su patnju i smrt koji su se nalazili pred kapijama naših života.