Dubina Okeana

Tajna Odaja

Sedim u svojoj sobi, dok iznova i iznova, čitam slova napisana u Morganinom pismu. Rođena sestra? Imam sestru, za koju nisam ni znala. Zašto mi to roditelji nikada nisu rekli? Zašto su krili tu informaciju od mene? Šta se desilo sa njom? Raznorazna pitanja, bez odgovora su mi se vrtela po umu. Uhvatila sam se za glavu i snažno prstima masirala slepoočnice. Ovo je sve previše za mene. Duboko sam udahnula, a potom naglo ustala sa kreveta. Vreme je da saznam istinu! Neću čekati ni minut više. Zamahnula sam rukom i time otvorila vrata, a potom izletela iz moje sobe. Snažno sam zamahnula repom i brzo zaplivala prema biblioteci. Želim da saznam istinu, od same pomisli da imam izgubljenu sestru, srce mi se steže i imam utisak da gubim vazduh iz pluća. Kao da ću se svakog časa ponovo onesvestiti. Krenula sam duboko da dišem, nadajući se da ću time smiriti ubrzane otkucaje mog srca. Spustila sam se niz stepenice i uletela u ogromnu prostoriju u kojoj su se na sve strane nalazile police sa knjigama. Ovde negde se nalazi tajna biblioteka, samo gde tačno? Razgledala sam potpuno praznu prostoriju, mir i tišina će mi prijati i pomoći da se usredsredim na svoj zadatak. Došla sam do jedne visoke police iz koje se širio prijatan miris starih knjiga, koji mi je opuštao telo. Podigla sam ruku i pogledom čitala naslove knjiga koji su bili poređani po abecednom redu. Sigurna sam da se ovde negde nalaze čini koje su mi potrebne. Moram da ih pronađem, po svaku cenu! Neću odustati dok je ne nađem, veoma mi je potrebna. Nežnim pokretima prstiju sam prelazila preko debelih korica knjiga, kada mi je za oko zapala knjiga sa velikim srebrnim biserom na sebi, čija su slova ispisivala jednu reč - BISER DUBINA. Zašto bi se neka knjiga tako zvala? Sigurno se nešto bitno nalazi u njoj. Htela sam da je uzmem u ruke, kada sam osetila pomalo grube poljupce na mom vratu, koji su mi izmamili osmeh na lice.

"Zdravo, ljubavi" začula sam poznati muški glas, na koji sam se okrenula i pogledala u momka plave kose i kristalno plavih očiju, u kojim su se videle dve snežno bele tačkice.

Stavila sam ruke oko njegovog vrata "Zdravo, Silvio" spustila sam svoje usne na njegove.

Silvio je obavio svoje tople ruke oko mog tela, stvarajući čelični zagrljaj koji mi je prijao. Uzvratio mi je poljupce pune topline i nežnosti. Zbog njegovih toplih usana na mojima, osećala sam prijatnu jezu kako mi prolazi kroz kičmeni stub. Privukla sam mu koščate prste kroz kosu, dok sam ga sve više privlačila sebi. Nisam mogla da se zasitim te sletke užine koja mi se ponudila na tanjiru u obliku zgodnog sirenca kog sam volela celim svojim bićem. U tom trenutku, kroz glavu mi je prostrujila pomisao da smo u biblioteci, i da mi svakog trenutka mogao neko da naiđe i vidi nas. Stavila sam ruke na njegove grudi i malo pomerila glavu od njegove, a njegove usne su krenule da terorišu moj dugačak vrat, nežno ga obasipajući ljubavnim poljupcima, a ponekad i malim, bezbolnim ugrozima.

"Silvio..." Pokušavala sam da dođem do daha, dok sam izgovarala njegovo ime "Znaš da smo u biblioteci i da nas može svako videti? A, nije baš pristojno da vide Princezu kako se ljubi među raznoraznim knjigama pisanim o važnim istorijskim ličnostima. Mislim, važnim istorijskim ličnostima u podvodnom svetu sirena."

Silvio je prestao sa svojim poljupcima i odvojio se od mene, ali me nije puštao iz svog zagrljaja. Pramenovi čupave plave kose u mu padali na prekrasne ledeno-plave oči, lice mu je bilo crveno kao grejfrut. Izgledao je kao mali uplašeno dečak koji je ukrao keks namenjen gostima, tj. neopisivo slatko.
Gledala sam spuštanje i podizanje njegovih grudi, pri svakom izdahnutom i izdahnutom atomu kiseonika. Prstima svoje leve ruke je prošao kroz kosu, zabacivši je tako, da mu više nije padala na lice, niti na oči. Rumena boja usana, sijala se pod svetlošću sijalica koje su stajale na lusteru, koji je visio iznad naših glava. Zbog neopisivo velike želje da ponovo osetim njihov ukus, blago sam se ugrizla za usnu, kako bih sprečila sebe da dođem u iskušenje da ponovo spojim svoje usne sa njegovim. Niko ništa nije govorio, par minuta smo se gledali u tišini koja je vladala bibliotekom. Rukom sam zabacila svoju gustu crnu kosu sa mojih ramena, potpuno ih otkrivši. Silvio se na taj moj potez nasmešio slatkim osmehom i namignuo mi.
Čoveče, moram da mu kažem da mi je pod hitno potrebna pomoć, inače ništa o saznanju istine koja se krije iza Morganine poruke.