Nakon što budu napadnuti od strane zla koja se nadvila nad njima u nameri da ih uništi, kraljica podvodnog kraljevstva šalje svoju kćerku na kopno kod svoje sestre, kako bi ona bila bezbedna.
Mala princeza je izrasla u predivnu devojku neverovatnog...
Zvuci talasa koji zapljuskuju obalu smiruju isfrustrurane nerve i čiste glavu od negativnih misli koje nastanjuju mozak male devojčice duge kose, boje ponoćnog neba. Devojčica sa strahom gleda u majku, Kraljicu sasvim drugog sveta, koji mala devojčica još nije ni upoznala. Kraljica duge crne kose, skupljene u elegantnu punđu i velikih plavih očiju, koje su ličile na svetlucave safire, joj je uputila prijatan majčinski osmeh.
"Elfina, dušo. Moram da idem" rekla je majka nežnim glasom "Ali, ne brini. Uskoro ćemo se sresti. Moram da spasim naše Kraljevstvo od...." Zastala je, kada je shvatila da je zamalo rekla dugo čuvanu tajnu, koju je morala da krije u sebi kao najcenjenije blago.
"Od koga, mamice?" Upitala je mala devojčica nežnim dečijim glasom.
"Ne treba da zamaraš svoju malu glavicu tim stvarima" poljubila ju je u njeno malo nežno čelo.
"U redu, mamice" tiho je progovorila devojčica.
"Filamena" obratila se kraljica svojoj mlađoj sestri, koja je već dve godine, od kako je napustila podvodno Kraljevstvo, živela u svetu ljudi kao običan čovek.
"Da, Suelita? Sestro moja mila" Filamena pogledala u duboke plave oči svoje sestre koje su se postepeno punile suzama.
"Molim te" progovorila je Suelita "Pobrini se za Elfinu, odgajaj je kao svoju kćerku. Ne želim da sazna, ne još. Kada bude došlo vreme i kada budem porazila zlu podvodnu vešticu vratiću se po nju. Do tada je čuvaj i odgajaj je kao svoju kćerku. Pruži joj ljubav i toplinu koju bi pružila samo prava majka. Obrisaću joj sećanja, sećaće me se kroz maglu, kada bude navršila 16 moraće da sazna. Ipak sudbina čitavog Kraljevstva leži u njenim rukama."
"U redu, Suelita" Filamena je klimnula glavom.
"Elfina, dušo. Volim te" poljubila ju je za kraj u čelo "Uskoro ćemo se ponovo sresti."
"Volim i ja tebe, mamice" devojčica je svoje tanke ručice obavila oko majčinog vrata, trudeći se da prenese svu ljubav kojom je njeno srce ispunjeno, u jednom zagrljaju.
Filamena koja je sve ovo pomno posmatrala, nije mogla da sakrije suze tuge koje su već potekle niz njeno lice, znajući da je ovo možda poslednji put da vidi svoju dragu stariju seku i da će možda, ova mala devojčica rumenih obraza i crne kose kao duboka tamna noć, biti sve što je ostalo od nje. Što će je prisećati na njenu voljenu sestru, koju možda više nikad neće videti.
Suelita je pustila svoju malenu kćerku iz zagrljaja, a zatim je sa svog vrata skinula zlatnu ogrlicu sa velikim sjajnim biserom. Pokazala je rukom svojoj sestri da dođe do nje, a ona je uzela devojčicinu ruku i odmakla je malo od ivica drvenih dasaka na kojima su njih dve stajala, a koji su zapljuskivali talasi. Filamena se okrenula prema svom mužu, koji je bio nedaleko od njih. Pružila mu je malu Elfinu u naručje.
"Odvedi Elfinu u kola Brendone, dok ja ne popričam sa mojom sestrom. Nasamo" uputila mu je ozbiljan pogled, uz izrazito jak naglasak na poslednjoj reči.
Brendon je poslušno klimnuo glavom na zapovest svoje voljene supruge i odveo malu Princezicu u kola. Filamena se okrenula i gledala kako joj sestra pruža ogrlicu koju nikada u svom životu nije skidala sa vrata, što ju je iskreno iznenadilo. Pružila ju je, ali je Filamena podigla svoje ruke u znak protesta. To je Suelitu pomalo naljutilo i jednim pucajem prsta naterala je njenu ruku da radi ono što ona želi, tako da je Filamena, uprkos svom velikom inatu, po kome je bila veoma dobro poznata, ipak ispružila ruku u pravcu svoje sestre. Suelita je stavila svoju ogrlicu u njene ruke, čije je prste namerno zaklopila u pesnicu, kako joj Filamena ne bi vratila ogrlicu pre nego što ispuni obećanje.
"Ne bi se usudila, Suelita. Pa, ta ogrlica je..." Nije stigla da završi rečenicu, jer ju je Suelita naglo prekinula.
"Obećaj mi da ćeš dati tu ogrlicu Elfini na njen šesnaesti rođendan. Obećaj mi, Filamena!" Gledala ju je oštrim pogledom kojim bi lagano mogla da preseče vazduh koji su udisale.
"Obećavam, sestro" Filamena je klimnula glavom, davši obećanje koje mora da ispuni.
"Dobro. Videćemo se uskoro" osmehnula joj se, a zatim uskočila u vodu, praveći male talase.
Filamena je gledala u svoj odraz u vodi, dok se gomila suza već uveliko slivala niz njeno lice, zbog činjenice da možda više nikad neće videti svoju sestru "Videćemo se, Suelita... Nekada..."
Ali duboko u svojoj duši, znala je da je ovo poslednji put da gleda svoju sestru, safirastih očiju i crne kose. Svoju Suelitu...
----------------------------------------------
Evo ga! Prvo poglavlje nove knjige koju sam počela danas da pišem!
Ako vam se svideo ostavite Vot/Com i napišite neku kritiku na knjigu! Puno bi mi značilo u koliko bi više vas komentarisalo moju knjigu, jer sam primetila da uopšte nemam komentare, a oni mi jako znače!
Hvala vam što čitate!
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
