School for Supernaturals

Sedamnaest

~Sedamnaest~

"Pany." Rekla sam sva ošamućena i prihvatila ruku. Obratio mi se u mislima? Nekoliko sekundi sam gledala u njega. Ali, to nije moguće.

Nije nemoguće, ali je jako rijetko. James se nasmiješio i odmjerio me. Bila sam paralizirana. Skroz. Nisam se mogla pomaknuti. Cijelo to vrijeme James nije skidao pogled s mene. Još jednom mi se nasmiješio i nastavio jesti. Glasno sam izdahnula i mogla sam se micati. Mason me zabrinuto pogledao, a ja sam klimnula glavom potvrdivši da sam dobro.

"Koje su vaše sposobnosti?" Upitao je James ne skidajući pogled s jela.

"Ja sam vila. Praktički mogu sve." Rekla je Leslie i promeškoljila se u stloici. James ju je samo pogledao i nastavio jesti. Ona me samo pogledala i slegla ramenima.

"Ja ovaj..." Mason se počešao po zatiljku. "Ja sam metamorf trećeg reda i... mogu se pretvoriti u vuka. Ali imam moć telekineze. Treću sposobnost još nisam otkrio." Leslie i ja smo se zabuljile u njega zaprepašteno. Nikada nam nije ništa rekao o tome. Meni je samo spomenuo da je bijeli tigar, ali mislim da Leslie nije imala pojma o ničemu do sada. James je i dalje jeo kao da ništa nismo rekli.

"A ti, Pany? Koje su tvoje sposobnosti?" James me pogledao prodornim pogledom od kojeg sam ustuknila.

"Ja sam crna pantera?" Rekla s kao da je pitanje. James je ublažio pogled i blago se nasmiješio. Nova si, zar ne? Samo sam klimnula glavom. Možeš čitati misli ljudima koji nisu tvoja obitelj.

Kako je to uspio?

James se zagonetno nasmiješio. I čuješ što ti govorim, pa si upravo otkrila drugu sposobnost.

"O moj Bože! Već? Kako tako brzo?" Razrogačila sam oči i rekla malo glasnije nego što sam trebala, pa se nekolicina učenika okrenula prema meni. Okrenula sam se prema Leslie i Masonu. "Mislila sam da to dolazi tek kasnije." Rekla sam gotovo šapćući.

"Ti si gotovo najmoćnije biće na zemlji pa i nije čudno što si tako brzo otkrila svoju drugu sposobnost." Rekao je Mason važno.

James je frknuo i prestao jesti. Bacio je viljušku na tanjur što je izazvalo prasak. Svi u prostoriji su se okrenuli prema nama.

"Ti..." Rekao je James i ustao sa stolice nagnuvši se nad Masona. "Nemaš pojma što sve znam." Upro je prst u Masona, a on je ustuknuo. Iz očiju mu se izlijevao strah.

"James?" Pažljivo sam rekla i dotaknula mu ruku. James me bijesno pogledao i povukao ruku kao da sam ga opekla. Oči su mu se caklile od bijesa. Bojala sam se. Ovo mi je bio prvi slučaj u životu da sam se stvarno nekoga prepala. Jedva se suzdržavao da ne pukne. Gledali smo se nekoliko sekundi kada mu je pogled postajao blaži. Cijeli svijet kao da je stao. Čekaj malo... pa i je stao! Ogledala sam se oko sebe. Svi su se zaledili. Prelazila sam pogledom po prostoriji dok nisam došla do moje majke. Cijelo vrijeme je gledala u mene zaleđena. Nepomična. Tada sam ugledala Jamesa. Zbunjeno je gledao u mene. Ništa mu nije bilo jasno, a nije ni meni.

"Što si to napravio?" Rekla sam panično. Tko zna što je smislio? Možda radi za nekoga. Možda je ubojica, kriminalac ili nešto gore. Nemam pojma ni što je on. Može biti bilo tko. "Odmah ih odledi!" Počela sam uzmicati dok me on još zbunjeno promatrao. Odlučila sam uzeti stvari u svoje ruke. U hipu sam se okrenula i počela trčati prema vratima. Cijela sam se tresla od adrenalina. Pogledala sam iza sebe u nadi da je James još uvijek ondje. Nepomičan. Ali nije ga bilo. Nesvjesno sam usporila korak pokušavajući pohvatati sve niti oko sebe. Figurativno. Okrenula sam se vratima i u punom trku se zabila u čvrsta, muška prsa. Skljokala sam se na hladni mramorni pod. Čovječe, kao da sam sjela na kamen. Zapravo... i jesam. Toliko jako sam udarila o pod da me trtica zaboljela. Nisam se mogla pomaknuti.