Never say never

Poglavlje 4

"U mojoj kući nema zaključavanja. Oprostiću ti ovaj put jer nisi znala pravila, ali obično imaju pravo dva puta da se zaključaju. Izgleda da je tebi ostao još jedan."
"Izvinite" - promrljala sam. "Da predjemo na stvar. Za tačno dvadeset osam dana ćes izgubiti nevinost. Osim ako je vec nisi izgubila pa mozemo probati i sada." Oci su mu veselo zaiskrile. "Ne"- promrljala sam. "Dobro. Kuca je velika kao sto si i sama zaključila. Pola je moje, i tu nikada ne smiješ ulaziti. Nikada. Razumiješ?" "Da." "Dakle,tvoj dio kuce ima dvije spavaće sobe sa tvojom, nekoliko kupatila i kuhinju. Imas jednu čistačicu i kuvaricu. Njih mozes pitati šta god hoces, osim o meni. To je zabranjeno i uostalom one ne znaku ništa o meni. U tih dvadeset osam dana imaceš obuku o tome sta me zadovoljava i sta ćeš raditi kada budeš sa mnom. Pocinješ sutra." Sa tim je napustio sobu i ostavio mi pregršt papira na krevetu.
"PRAVILA" pisalo je. Nisu mi se čitala pa sam otišla da razgledam. Tokom kratke setnje iz sobe u veliku prostranu sobu sa terasom i kuhinjom razmišljala sam o tome. "Da ga zadovoljam? Da služim? Gubim nevinost?" To me je zaprepastilo, ali ne više da me je moj otac prodao ovom čovjeku. Mada bio je lijep. Oci su mu bile neke zelenkaste boje kao mahovina. To nisam vidja kod kuće. U kuhinji sam potražila nesto da jedem kada sam spazila neku ženu. Bila je niska i malo punija, ali lijepa. "Zdravo. Ja sam Ana. Mogu li nešto da jedem?" Ona je samo prošla pored mene i povela me do barske stolice koja je stajala na drugoj strani šanka. "Sad ću ti napraviti sendvič." Počela je da otvara frižider i neke kutije i u čas posla mi je napravila sendvič. Puter od kikirikija i džem. Moj omiljeni. "Gospodin West mi je dao spisak hrane koju voliš." Ostala sam u čudu i odlučila da ću tog famoznog gospodina Westa pitati da ja sama sebi pravim hranu i spremam. Poslije toga sam se otuširala i nisam imala snage da čitam pravila već sam se samo bacila u krevet i zaspala.