Never say never

Poglavlje 7

Kada sam se vratila u sobu bila sam prilično izmorena, pa sam se samo skinula i otišla pod tuš. Opuštala sam se u kadi i gledala kroz prozor. Gdje smo li to mi? Moram se sutra podsjetiti da izađem. Kada sam konačno završila i ušla u sobu na krevetu me je čekao kombinezon i poruka. Kombinezon je bio zlatne boje sa crnim prugama uz rub, a u poruci je pisalo:"Obuci ovo i ništa drugo i čekaj me na terasi u ponoć." Bila sam zbunjena da obučem samo ovo i čekam ga na terasi kada je napolju snijeg! Pošto je tek bilo 19:20 odlučila sam da malo odspavam do ponoći. Namjestila sam budilnik u pola dvanaest i zaspala.

Kada je prokleti alarm zazvonio teške muke sam ustala i obukla samo kombinezon. Pošto nije pisalo kako da svežem kosu, samo sam je iščetkala i pustila da pada niz leđa. Izašla sam iz sobe u 11:52 i otišla na terasu. Kada sam otvorila vrata shvatila sam da je to ustvari zastakljena terasa sa grijanjem. Bilo je čak i pomalo vruće. Nisam znala šta ću sa sobom pa sam prišla prozorima i pogledala dole. Gorila su svjetla i osvjetljavala neki put koji je vodio u mrak. Neko vrijeme sam posmatrala pogled, a onda sam čula kako se vrata otvaraju. Nisam željela da se okrenem pa sam samo nastavila zuriti u staklo. Vise nisam gledala napolje nego u naše odraze. Nosio je majcu i pantole kao i jutros, ali su mu pantole bile neke druge. "Vidim da si dosla na vrijeme. To poštujem, ali takođe i poštujem što slijediš moje poruke. Dosta si gledala." Prišao mi je i stavio crni povez na oči. Mogu da se zakunem da je zadržao ruku u mojoj kosi. Nakon toga me je uhvatio iznad lakta i poveo u kuću. Na sredini sobe me je zavrtio i poveo u sad nepoznatom pravcu. Otvorio je neka vrata i još neka i poveo me je u neku sobu. Osjetila sam miris drveta i neki miris začina. Skinuo mi je povez i ja sam pogledala po sobi i shvatila za šta će me obučavati.

Stajao je naslonjen na zid u uglu sobe i izgledao kao bog seksa. "Izgleda da si sve shvatila." Pošao je prema meni, ali ja sam se instiktivno povukla. Istog trena je stao. "Nemoj da me se bojiš." "Da se ne bojim? Vidim svu ovu užad, opremu i druge stvari i ti mi govoriš da se ne bojim. Izvini, ali ja stvarno ne mogu ovo. Hoću kući." Sada sam skoro plakala. Tada je progovorio:" Ne možeš kući, jer ti više tamo ne živiš. Ovo je sada tvoja kuća. A ove stvari nisu namjenjene za bol nego za užitak. Kada budeš neposlušna kao danas, kazniću te. Kada budeš dobra nagradiću te. Prosto." Samo sam se nasmijala u svom ovom strahu. Odjednom sam poželjela da samo završim sa tim pa sam mu rekla:" Hajde da sa tim završimo." "Uvijek željna da sve što prije završiš. Tvoj otac mi je to rekao." Na spominjanje oca presjekla me je neka tuga. "Priđi i stani na sredinu sobe." Polako sam krenula i nasla sam se pored njega. "Iako ti taj kombinezon prelijepo stoji moramo ga skinuti." Povukao je bretele i kombinezon pade na pod. Odmakao se kao da uziva u pogledu, a ja sam spustila pogled. "Nemaš čega da se stidiš." Podigao mi je glavu tako da sam morala da gledam u njegove oči. "Prelijepa si." Poslije tih riječi sam željela da mu udovoljim i da više nikad ne pogriješim, ali već sam ga iznevjerila. Kao da je i on to shvatio pustio mi je bradu i okrenuo se prema zidu. "Stani uz krevet" - glas mu je postao zapovjedan. Polako sam krenula dok je on otišao do komode i uzeo nešto iz prve ladice. Stavio je to nešto u usta i poslije ga je izvadio. Prišao mi je i stavio mi ruku na donji dio leđa što je bio znak da se sagnem. Savila sam se u struku a on mi je podigao nogu na krevet. Zanjihala sam se, a on je promrmljao;"Drži se Ana!" Tada mi je ubacio neke dvije kuglice u mene. Iste sekunde sam se štrecnula i odskočila od njega. Spustio je ruke i rekao:" To je tvoja kazna. Danas si imala sreće, ali ako se to još jednom ponovi izlupaću te po guzici." U prvi mah mi se učinilo da ništa nije strašno,ali kao i uvijek grdno sam se prevarila. Dodao mi je kombinezon i kada sam se obukla ponovo mi je stavio povez. Poveo me je kroz sobe i ja sam kako smo hodali uvidjela moć kuglica. Odveo me je u sobu i kada me je smjestio u krevet već sam željela da ih izvadim, ali on je shvatio moje namjere i samo mi je šapnuo:" Do sutra u ponoć." Ugasio je svjetlo i ostavio lagano otvorena vrata, a ja sam utonula u nemiran san.