Never say never

Poglavlje 10

"Ana, probudi se" - neko mi je lagano protresao rame. Promrmljala sam nešto nerazumljivo i okrenula sam se na drugu stranu kreveta. "Ana" - opet me pozvao. Otvorila sam oči i našla se lice u lice sa njegovim i čašom vode. Skočila sam kao oparena iz kreveta. Spustio je čašu na noćni stočić i nasmijao se. Mora da nisam bila neki pogled sa izgužvanom majicom i začupanom kosom. Odvukla sam se u kupatilo i natenane napunila kadu. Kada se konačno napunila ubacila sam so i dosla do nekoga olakšanja. Naslonila sam se i uzivala u toploj kupki. Sklopila sam oči i razmišljala zašto me je ovako rano probudio? Neće valjda da me sad obučava. Kako sam bila umorna jer sam legla tek u tri sata izgubila sam nit razmišljanja...

Trgnulo me iz sna kucanje na vratima. Natanijel je usao u kupatilo i malo razgledao, a kada me je ugledao u kadi ja sam automacki počela hvatati svu pjenu koja je bila ostala u kadi. Na to se nasmijao i okrenuo. Brzo sam ispustila vodu i uvula se u meke peškire. Kada sam konačno dospjela do ormara namjeravala sam obući haljinu ali me je on zaustavio. "Obuci traperice i neki džemper." Obukla sam se kao što je rekao i dok sam četkala kosu i vezala je u rep razmisljala sam gdje me to vodi. "Gotova." "Konačno" - rekao je i poveo me je prema zasad nepoznatom dijelu kuće. Dodao mi je čizme koje su, naravno, bile moj broj. Zatim mi je dodao kaput, šal, kapu i rukavice. Idemo napolje. Ali, zašto? Zašto idemo po mraku?

Otvorio je vrata i tada sam ugledala ostatak imanja. Imao je veliki vrt koji je bio prazan, fontanu i kojušnicu. Kada sam tu stajala ko zna koliko sa otvorenim ustima on se nagnuo šapnuo mi nešto na uho i zatvorio mi usta. Tada sam konačno došla sebi. Pogledala sam ga sa upitnim izrazom lica. "Dođi" - poveo me je onim puteljkom koji se vidi sa terase i našli smo se u konjušnici. Kada je otvorio vrata ostala sam zatečena koliko je konja imao. Najmanje destak!!! Prišla sam crnom sa bijelom grivom. U tom me je trenu uhvatio za ruku i povukao. "Ne možeš da diraš Munju. On je najopasniji." "Zašto? Vidiš da pruža glavu prema meni." Prišla sam mu sa ispruženom rukom bez naglih pokreta, a on je samo pružio glavu prema meni i lagano mi liznuo ruku. Nasmijala sam se dok je Natanijel stajao otvorenih usta. Nasmijala sam se njegovom izrazu lica a on kao da je došao sebi. Povukao me je za ruku i poveo iza konjušnice. Tu se nalazila klupa na koju je sjeo i potapašao mjesto pokraj njega da sjednem. Obazrivo sam sjela jer nisam imala pojma šta sada sprema, ali on me je samo okrenuo prema nebu iz kojeg se upravo rađalo sunce.

Ostala sam zatečena. Doveo me je da gledam izlazak sunca? Bila sam srećna zbog toga, ali i tužna jer kada sam zadnji put gledala izlazak imala sam sedam i to sa mamom. Nakon toga je otišla. Odjednom su mi se suze slivale niz lice. Natanijel je imao odsmjeh od uha do uha, ali kada me je vidio odmah se uozbiljio. "Ana, šta je bilo?" Samo sam odmahnula glavom jer nisam mogla da progovorim. Ustala sam da i otrčala do konjušnice jer mi je to bilo najbliže. Ušla sam u Munjin odjeljak i sjela u ćošak. Munja se odmah okrenuo i počeo da me njuška i lize. Zbog toga mi je odmah bilo lakše i nisam mogla da se ne nasmijem. Kada sam se konacno smirila izašla sam,ali prije toga sam na jednoj polici našla šargarepu, pa sam mu dala.

Napolju se vec razdanilo i vidjela sam nedaleko Natanijela kako me traži. Kada me je spazio odmah je potrčao i počeo da me ispituje. "Gdje si bila? Jesi li dobro? Jesi li se udarila?" Nisam zeljela da odgovorim pa sam se samo sagela i uzela malo snijega i pogodila ga.

U prvi mah je izgedao preneraženo, ali onda je progovorio: "Sad ćes da vidiš" - sageo se i pokupio snijega. Ja sam vrisnula i potrčala nekim puteljkom, ali prije toga sam uspjela da uzmem snijega i pogodim ga ponovo. Ubrzao je jos više i, naravano, stigao me je. Pala sam u snijeg i on preko mene. Prvo me pogodio grudvom, a onda se zagledao u moje oči. Imala sam veoma tamne oči i svjetlu kosu. Sklonio mi je neki odlutali plamen sa lica a onda se polako sagnuo i stavio usne na moje.