Never say never

Poglavlje 8

Kada je alarm zvonio već mi je bilo dosta gospodina Westa i njegovih kuglica. Umorno sam ustala i otišla da se otuširam. Kada sam se vratila pogledala sam na sat 6:15. Super. Imala sam još sat vremena. Polako sam odšetala do ormara jer sam nekako zeljela da spriječim trljanje kuglica, ali to nije bilo moguće. Obukla sam preslatku bijelu suknju i šarenu maijcu sa mašnama. Otišla sam u kuhinju gdje me je, opet, čekao doručak. Danas su bile palačinke sa malinama i šlagom i topla čokolada.

Kada sam završila oprala sam tanjir i šolju kada je on ušao u sobu. "Znaš, ne moraš to da radiš" - reče. "Znam, ali navikla sam." Samo je klimnuo glavom i pogledao me sa zločastim sjajem u očima. "Jesi li dobro spavala?" U prvi mah nisam shvatila zašto to pita, ali onda sam shvatila. "Jesam" - rekla sam sa osmjehom. "Dobro. Onda će mo početi. Okreni se" - naredio je. Kada sam se okrenula stavio mi je povez preko očiju i poveo me kao i sinoc. Prvo me okrenuo u dnevnoj sobi i onda smo prošli kroz dvoja vrata. Skinuo mi je povez i opet smo se našli u sobi od sinoć. "Danas ću te učiti o tehnikama vezivanja. Postoje svakojaki čvorovi" - počeo je:" Oni mogu da ti pruže i užitak i bol. Počećemo od jednostavnih pa sve do onih kompikovanih. Priđi i pruži ruke." Krenula sam prema krevetu gdje je i on stajao i pružila mu ruke. Uzeo je komad užeta i svezao mi ruke. "Ovo je najprostiji čvor. Moze da bude bolan ako se puno stegne." Pokazao mi je. Namrštila sam se u čvor kao da ga mogu pogledom odvezati. Pogledao je u mene i otpustio čvor. Nastavi je:" Može da bude i za užitak kada se kombinuje sa nekim drugim. Ovako." Svezao je neki kompikovani čvor i oni kao da su se sami od sebe upleli i usjekli u kožu. Pružali su trnce koji su se širili po cjeloj koži. Namrštila sam se i u isto vrijeme zatvorila oči da upijem te nepoznate nadražaje. "Otvori oči" - naredio je. Polako sam otvorila oči i vidjela da je već svezao novi čvor i da mi je objašnjavao šta je i za šta služi. Tako smo nastavili čitav dan.

Pred kraj "predavanja" ruke su me bolile od silnih čvorova koje sam vezala i bila sam sva umorna od neprospavane noci i kuglica da sam skoro zaspala. "Ana, je li ti to spavas?" Trgnula sam se i odmah razbudila jer je izgledao pomalo ljutito. Pomislila sam da nesto slažem, ali mi ništa nije padalo na pamet pa sam se odlučila za istinu:"Samo sam umorna. Proveli smo ovde čitav dan i nismo ništa jeli." "U pravu si. Hajde da jedemo." Uhvatio me je za ruku, stavio povez i poveo me prema kuhinji.

Poveo me je prema kuhinji, ali ne prema mojoj. Kada mi je skinuo povez pogledala sam oko sebe. Ovo je bila njegova kuhinja. Na stolu nas je već čekala večera. Večera!! Sjetila sam se da sam željela da izađem napolje. Moraću da ga to pitam. Sjeli smo da jedemo. On mi je izvukao stolicu kao džentlmen. Ali on je bio sve i samo to nije. Za večeru je bio biftek i krompirići. Polako sam sjela i uzela komadić mesa kada je rekao:" Pitaj me nešto. Šta god želiš." Kada je to rekao dobila sam želju da mu saznam ime, pa sam ga to i pitala:" Kako se zoveš?" Podigao je pogled i zagledao se u mene. Mislila sam da će se naljutiti na mene ali on se samo nasmijao. "Zašto sam imao utisak da ćeš to pitati? Prije nego ti ga kažem moraš znati da me tako nikad ne smiješ zvati. Jasno?" Pokušavao je biti ozbiljan,ali vidjela sam da se smije." Obećavam." Zavalio se u stolici a u ruci je držao čašu vina. Samo se nasmijao i odmahnuo glavom. "Natanijel." To mu je bilo ime? Zašto odmah nisam predpostavila. Čula sam to ime više puta, ali nikad ga nisam vidjela. Odjednom se uozbiljio kao da je shvatio što i ja pa je samo promrmljao: "Možeš ići." Ustala sam i posla prema izlazu kada sam shvatila kako ne znam kuda. "E ne znam kuda." Ustao je i stavio mi povez,opet i odveo me do sobe. Čim mi je glava dotakla jastuk odmah sam zaspala.

Hej!!! Sviđa vam se knjiga? Ako imate nekih predloga sam mi se javite. Ako vam se nesto ne sviđa možda prepravim!!!