Never say never

Poglavlje 24

Njegov ritam me je izluđivao. Prvo je išao brzo i grubo a zatim polako. Izdahnula sam kada sam dosegla vrhunac i opustila se poput lutke. Čula sam kako je izdahnuo i nakon toga nisam ništa čula.

Tek kada me je odvezao shvatila sam koliko sam umorna. Pala bih na pod da me nije uhvatio. Skinuo mi je masku ali sam bila previše umorna da bih otvorila oči, zato sam nastavila da slušam. Podigao me je u naručje i odnijeo u sobu.

Prije nego što sam zaspala osjetila sam kako me je pomazio po kosi i rekao,"Spavaj sad mali anđele." Možda mi se sve i pričinio.

Kada sam se probudila sve me je bolilo. Polako sam otišla do kupatila i legla u kadu da odmorim svoje umorne mišiće.

Nakon ko zna koliko vremena kada su svi balončići nestali neko je ušao u moju sobu.

Razmišljala sam da li da vidim ko je ali nisam morala dugo. Zakucao je na vrata. "Ana da li si tu?" Kada sam shvatila da je to Damien odmah sam ustala i pusta vodu iz kade. "Dolazim." "Okej. Ne moras žuriti." Umotala sam se u ogromni bijeli peškir i izašla iz kupatila. Damien je sjedio na krevetu. Kada sam ušla u sobu podigao je pogled i nasmijao mi se.

Otišla sam do ormara i brzo obukla suknju i majicu na bretele i otišla do Damiena.

"Pošto šef nije tu meni je dosano a vjerovatno i tebi pa sam mislio da izađemo malo iz kuće." Gledala sam ga sa čuđenjem. Da izađemo iz kuće. "Dakle nećeš?" "Ne,ne, ne." "Ne znam da li to dozvoljava on." Gestikulirajuci sm podigla obrve. Nasmijao se"On?" "On nije tu pa se neće ni ljutiti uostalom on me je i zamolio da pazim na tebe." "Onda okej. Hajdemo." Ustala sam i pošla prema vratima ali me je on zaustavio. "Bolje obuci kupaći hoću nešto da ti pokažem." Okrenula sam se prema njemu ali on je već bio na vratima. "Hajde. Čekaću te napolju." Izašao je i zatvorio vrata. Počela sam da kopam po ormaru dok nisam nasla bikini. Imao je kose linije i zvjezdice. Obukla sam ga i preko majicu i suknju i pošla prema kuhinji.

Damien više nije bio u odjelu. Imao je šorc i majicu kratkih rukava. "Spremna?" Klimnula sam glavom a on me je poveo prema vratima.

Išli smo raznim hodnicima kroz meni nepoznat dio kuće. Svi su bili bogato uredeni. Nakon nekoliko minuta Damien je otvorio vrata i otkrio svet.

Bilo smo na litici. Ispod mene se protezala prelijepa pješčana plaža sa liticom ispred sebe. Kada smo izašli osmotrila sam kuću. Bila je to ogromna građevina sa tri sprata i bazenom. Ko bi htjeo da se kupa u bazenu kada ima more. "Hajde." Damien me je blago povukao za ruku u poveo prema stazi sa koje se silazilo niz liticu.

Vjetar je lagano mrsio moju kosu dok smo silazili niz stazu. U podnožiju je stajala niska kućica. Poveo me je prema njoj i kada je otvorio shvatila sam da je to ostava. Za daske. Za surferske daske. Damien je uzeo neku tamno plavu i odjelo a meni je rekao da izaberem koju god hoću dok se on presvuče. Razgledala sam po zidovima i za oko mi je zapala jedna. Doduše bila je prelomljena na pola ali mi se ona najviše sviđala. To znači da ću morati uzeti neku drugu. "To je bila njegova. Slomio ju je kada je pao niz jedan ogromni talas kada smo zajedno surfovali." Samo sam klimnula glavom i nastavila sam da razgledam. A onda sam je ugledala. Bila je plavo-zelena sa velikim cvijetom u sredini. "Nekako sam imao osjećaj da ćeš tu izabrati." Okrenula sam se prema njemu i nasmijala. "Ti se obuci a ja ću da je ispoliram." Dodao mi je odjelo isto kao njegovo i pokazao na svlačionicu.
Svlačionica je ličila na neku ogromnu sobu sa pogledom na okean i velikim tušem, kadom i drugim stvarima. Brzo sam obukla odjelo i otišla.

Damien je glačao dasku nekim komadom kamena. Ali to nije bio kamen. Bilo je kao puter. Nakon što mi je pokazao kako to da radim i nakn što mi je pokazao kako da nosim dasku izašli smo napolje. "Gledaj kako ja to radim a onda ću ti pokazati kao da ti surfuješ." Otišao je prema moru i legao na dasku. Nekoliko puta je samo onako veslao na dasci ali onda se okrenuo i ustao.

Kako je samo sjekao talase. Kada ga je talas poklopio mislila sam da će pasti ali on je samo izašao na drugoj strani sa rukama visoko u vazduhu. Tek kada je sišao sa daske primjetila sam mu osmjeh od uva do uva. "Hajde da probaš." Nesigurno sam pošla prema vodi ali me je Damien gurnuo a ja sam njega povukla za ruku pa smo oboje pali u more. Kada sam izronila smijala sam se kao budala. "Hajde." Damien mi je pokazao kao da sjedim na dasci kako da plivam i kako da ustanem. Ali nikao nisam mogla da ustanem. Kada me je Damien držao za ruku uspjela sam da stojim koju sekundu ali moja sreća je bila kratkog roka. Pala sam sa daske i povukla ga sa sobom.

Tek kada je sunce uveliko zalazilo uspjela sam da surfujem. Zajedno smo surfovali. Neko nas je cijelo vrijeme promatrao ali mi to nismo znali.

Christopher's POV

Izgledala je srećna sa Damienom. Vise nego što će ikada sa mnom. Ja sam je samo unesrećivao. I to će prestati. Samo da je se on ne dočepa. Ona je vrijednija od bilo koje druge. Ne smije joj se dogoditi što se desilo Moniki i onoj prije nje i prije nje i tako dalje.

Ovo je nastavak 24. Ovo nije tamno kao i druga. Srećno za razliku od svih. Ostavite vot ili kom. :-)