Never say never

Poglavlje 29

Lagana svetlot je padala na moj jastuk obavještavajući me da je jutro. Kada sam se osvrnula po sobi spazila sam Natanijela u fotelji zatvorenih očiju dok mu je kosa bila neuredna. Ruka mu je bila preko očiju i čulo se lagano hrkanje. Pored njega u drugoj fotelji sjedio je Christopher koji je tako ležao u njoj da mu je kosa skoro doticala pod a noge su mu bile prebačene preko naslona. I on je lagano hrkao. Osmjehnula sam se u sebi dok su se oni meškoljili i polako razbuđivali. Bili su kao tinejdžeri koji su zaspali jer su do kasno u noć čitali.

Natanijel me je pogledao sanjivim zelenim očima koje su jos uvijek bile zamagljene od sna. Prišao mi je i rekao:
"Doktor je rekao da danas možeš kuci u zavisnosti kako se budeš osjećala. Kako se osjećaš?"
"Dobro. Samo hoću da idem kući."
Dok smo mi pričali Christopher je prišao vratima i rekao:"Idem po kafu." Otvorio je vrata i otišao, ali prije nego što je zatvorio vrata uputio mi je pogled. Nije to bio njegov uobičajni hladni pogled nego pogled pun osjećanja. Alo kojih - nisam znala.

Nakon nekoliko sati i pregleda našla sam se na zadnjem sjedištu Christopherovog auta. Natanijel je htjeo da idem sa njim ali Christopher nije dao tako da smo svi završili u Christopherovom autu.

Oni su sjedili naprijed i uporno gledali u cestu. Niko nije progovarao. Neko vrijeme sam gledala okolinu ali sam odustala i pravila se da spavam. Mora da samu jednom trenutku zaspala jer sam se probudila kada je neko otvorio vrata. Damien. Iskočila sam iz auta i potrčala mu u zagrljaj.
"Tako mi je drago da si dobro. Jako sam se zabrinuo. Hajde u kuću napravio sam tvoje omiljeno jelo. Makarone sa piletinom i sirom."
Klimnula sam glavom i okrenula se prema Natanijelu.
"Samo ti idi malena. Ja ću otići po auto i vraćam se ovamo."

Natanijel i Christopher su sjeli u auto i odvezli se a Damien i ja smo ušli u kuću.

"Šta se ovdje desilo?" Damien je zaprepašteno gledao u praznu tepsiju gdje se po njegovim riječima nalazio ručak. Tepsija je bila prazna samo viljuška u njoj.

Damien se uhvati za glavu dok sam ja pokušavala da popravim situaciju. Onda sam shvatila.
"Nema veze. Napravićemo novi ručak. Tako da ako budemo imali sreće možemo svi zajedno da ručamo."
Prekasno sam shvatila šta sam rekla. Damien me je pogledao, ali mudro, ništa nije rekao. Uzela sam piletinu iz frižidera i prionula na posao.

Nakon 45 minuta Damien i ja smo postavili sto, tanjire i čaše kada je neko ušao u kuhinju. Natanijel zajedno sa Christopherom. Osmjehnuo mi je dok sam mu ja potrčala u zagrljaj jer mu je pored nogu stajao Reks. Poljubila sam ga u obraz i počela da milujem Reksa koji je bio presrećan što me je konačno vidio. Nakon nekog vremena Christopher je morao da uništi taj trenutak.
"Hoćemo li konačno da jedemo? Znaš ono kao ručak kao za stolom?"
"Odmah, samo da operem ruke."
Ustala sam otišla u kupatilo i sve vrijeme me je Reks pratio i veselo skakao.

Obrok je protekao u relativnoj tišini samo je Damien izvještavao Christophera a Natanijel i ja smo izmjenjivali poglede.

Kada se sve završilo nisam znala šta da radim pa sam odlučila otići na plažu. Presvukla sam se u šorc i majicu na bretele i pošla iz kuće. Reks me je naravno pratio. Na plaži je već pomalo zašlo sunce pa mi se nije kupalo zato sam samo sjela na pijesak i uživala kako sunce polako miluje mi tijelo. Reks se kupao u moru sve dok tišinu nije prekinuo glas.
"Znaš ne bi trebalo da ideš sama. Moraš se javiti nekome iz kuće."
Prevrnula sam očima i pogledala ga.

Vjetar mu je nosio kosu od lica a u uskoj majici i trapericama izgledao je kao model koji je sišao sa naslovnice. Usne su mu se skoro neprimjetno izvile u osmjeh kada je shvatio kako ga promatram.
"Šta je bilo? Natanijel ti više nije dovoljan ni privlačan?"
"Ne budi smiješan. Sasvim sam zadovoljna. Hvala na pitanju." Zajedljivo sam odgovorila.

Zaustio je da nešto kaže, ali je samo odmahnuo glavom. Prišao je i polako sjeo do mene.
"I šta radiš ovdje?"
"Bilo mi je dosadno pa sam odlučila da malo udahnem zraka i tako."
"Aaaa. Shvatam. Dosadno ti je u kući napeta situacija i ne znaš šta ćeš od sebe."
Polako sam klimnula glavom i okrenula glavu da gledam more. Baš u tom trenutku sunce je zalazilo stvarajući prelijepe nijanse crvene pomješane sa žutom, narandžastom i plavom. Sve to se presijavalo u moru ostavljajući me bez daha.
"Svaki put me ostavi bez daha. To je jedan od razloga zašto sam i kupio kuću."
Klimnula sam glavom shvatajući njegove riječi i uživala u pogledu sve dok Reks nije izašao iz vode i prišao mi. Otresao je svu vodu sa sebe i djelovao zadovoljno dok smo Christopher i ja bili mokri do gole kože. Ustala sam i pogledala u psa takvim pogledom da je odmah zacvilio.

Odmahnula sam glavom i pošla prema kući. Christopher je bio iza mene a iza njega Reks. Kada sam pošla da uđem u sobu uhvatio me je za ruku:"Ono tamo je bilo ništa. Ja sam i dalje okrutni domunator koji hoće da vas rastavi da bi bih te imao samo za sebe." Reče i otiđe.

U čudu san gledala za njim kada sam shvatila da i on ima dobru stranu koju pokušava da potisne.

Nadam se da vam se sviđa. Znate šta treba da radite. Vote i kom. Jako mi zači. Pozzz