Never say never

Poglavlje 22

Vrisak je odjeknuo igraonicom. U prvi mah nisam shvatila čiji je ali nakon što je "Gospodar" zastao shvatila sam da je moj.

Odmakao se od mene i čula sam kako duboko udiše. Bio je zadihan iako me je sam jednom udario. Duboko je disao kada je odjednom odzvonio smijeh po igraonici. "Ovo me je uvijek najviše palilo. Tvoj strah i vrisak koji osjećam po igraonici je najjaci." Duboko je udahnuo i zlobno se nasmijao. "Jesi li spremna za nastavak? Ovaj put broji." Prišao mi je i polako me pomilovao po guzi pa onda spustio udarac.

Ponovo sam vrisnula a on je kroz zube promrmljao,"Broji." Nekako sam smogla snage i promrmljala, "Dva." Nasmijao se i nastavio. Još više sam ga mrzila.

Sa svakim udarcem bol se širila sve više i više. Imala sam osjećaj da mi koža puca ali nakon svakog udarca me je pomilovao tako da me to vraćalo u stvarnost. Nakon šestog udarca polako mi se počelo mutiti pred očima kao da ću se onsvjestiti ali nisam bila te sreće.

Tijelo mi je odbijalo da se povinuje njegovim udarcima pa su oni bili jači.

Nakon desetoga konačno je sve bilo gotovo i srce mi se konačno smirilo. Pala sam na pod ali me je guza tako bolila da nisam mogla sjediti na njoj pa sam se okrenula na stomak i zaspala sa suzama u očima.

Probudila sam se u krevetu. Guza me je vec manje bolila jer je bila namazana nečim što je hladilo. Polako sam ustala iz kreveta i otišla u toalet. Nakon što sam se istuširala pošla sam u kuhinju da nešto jedem.

U kuhinji je bilo čudno. Osjetila sam miris palačinki. Neko je pekao palačinke. Super. Obožavam palačinke. Potrčala sam prema kuhinji jer sam mislila da je tu neka kuvarica ali sam se odjenom ukopala u mjestu. Neki stranac je pekao palačinke. Pokušala sam neprimjetno da se vratim u sobu ali sam zapela za stepenicu pa se on okrenuo. Imao je tamno zelene oči i kratko ošišanu kosu. Bio je to njegov tjelohranitelj. Ali nije bio obučen u odjelo. Imao je plavu polo majicu i crne panatalone. Kada sam ga osmotrila vratila sam pogled na njegovo lice.

Njegovo lice nije krasio zloban osmjeh kao kod većine u ovoj kući. Imao je prirodan i iskren osmjeh kao da mu je drago što me vidi. "Upravo sam pravio palačinke. Ne mogu sve sam da pojedem. Hoćeš li mi se pridružiti?" Nije bio nimalo nadmen nego prijateljski nastrojen. Polako sam klimnula glavom i polako sam prišla šanku. Ispred mene je stavilo gomilu palačinki, a ja sam u naletu trenutka uzviknula,"Ne mogu ja sve ovo da pojedem." Nasmijao mi se i rekao,"Ne brini ja ću ti pomoci." Zatim je otišao do frižidera i donijeo je džem i nutelu. Sa oduševljenom sam prionula da jedem dok se on smještao pored mene.

Nakon nekog vremena i šest palačinki uz zadovoljan uzdah sam se naslonila na naslon. Damien mi je cijelo vrijeme pričao kako je bio nestašan u djetinjstvu i kako je stalno upadao u nevolje ili bio u bolnici jer je padao. "I tako sam ti ja polomio ruku." Nasmijala sam se i ponovo zapitala zašto je on tako prijateljski nastrojen prema meni. Ali sve sto je lijepo kratko traje.

Začuli su su se koraci i On je ušao u sobu. Odmah me je spazio a takođe je i spazio kako smo Damien i ja blizu. Oči su mu potamnile kada je promrmljao," Damien možeš li doći na tren? Trebaš mi da vidiš nešto za osiguranje." "Odmah dolazi,šefe." Damien je uzdahnuo i ustao sa stolice. "Izgleda da me Christopher traži." U čudu sam se zagledala u njega. Je li on to upravo rekao njegovo ime? Izgleda da je i on to shvatio pošto je prekrio usta rukama, "Mislim da to nisam trebao reći. Ali nema veze. Moram da bježim." Sagnuo se i lagano me poljubio u celo. Nakon toga je nestao u za mene nepoznato krilo kuće.

Ustala sam sa stolice i odnjela sudove na pranje. Kada sam se uspravila pošla sam prema sobi razmisljajuci o njegovom imenu. Christopher. Kako čudno ime. Ali nekao je i fino. Prekorila sam sebe u mislima. Ništa kod njega ne smije da mi se svida. Juče me je istukao. Juče me je kaznio. Ali danas mi se nije ni obratio. To je bilo dobro. Dokle god ja izbjegavam njega i on mene neće biti nikakvih problema.

Žao mi jer nije bilo nastavka. Nekome sam obećala u stieeu nekom sinoć ali nisam mogla pisti jer sam imala nešto u kući. Kako god ako vam se sviđa ostavite kom i vot.

Uživajte!