Never say never

Poglavlje 5

Izvukla sam ruku ispod toplog pokrivača da ugasim prokleti alarm. Ali, on nije zvonio. Čudno. Pogledala sam da vidim koliko je sati. 10:31!! Iskočila sam iz kreveta jer sam mislila da ću zakasniti u školu, ali onda sam se sjetila da ja više ne idem u školu. Pošto više nisam mogla da spavam otišla sam da se otuširam. Kada sam se vratila u sobu na krevetu me je čekala trenerka, naravno u mojoj velicini, i poruka. "KASNIŠ." Obukla sam se nabrzinu i otišla u kuhinju. Već me čekao, na kauču. Čitao je novine i pio čaj. Čaj! Ko još pije čaj. Nije ništa rekao pa sam otišla u kuhinju gdje me je vec čekao doručak. Moj omiljeni. Ovaj čovjek je sve znao. Kada sam završila odnjela sam tanjir da ga operem,ali on je tada progovorio. "Ostavi to. Gospođa Pirs će to oprati." Tada mi je sinulo da ga pitam o tome. "Mogu li sama sebi da kuvam i čistim? Mislim, one su super i sve , ali ja zelim da sama to radim." Posmatrao me je ruke naslonjene na bradu sa onim svojim ocima. Jutros je imao samo majcu kratkih rukava i pantole, pa sam mogla da se divim njegovim mišićima. Uhvati me je kako ga posmatram i samo se nasmijao. "To je samo lijepo tijelo." Spustila sam pogled i zagledala se u nokte. "Da vidimo. Juče si se zaključala iako to nije dozvoljeno, danas si zakasnila iako u pravilima piše da treba da si već završila doručak u 07:15." "Žao mi je." "Žao? Znas li ti koliko sam se pomučio da sve ovo organizujem. Jesi li ti uopšte pročitala pravila?" Toliko me je razljuto da sam samo pukla. "Da organizuješ? Misliš da me kupiš od rođenog oca, a ta tvoja glupa pravila! Ko te je uopšte tjero da ih pišeš?" Kada sam zavrsila zastala sam da uzmem dah. Pogledala sam u njega. Izgledao je zabezeknuto kao da se nikad niko nije obrecnuo na njega, a onda je progovorio:" Da. Ja sam ti bolja prilika od nekoga tamo desetoga. Mogao je da te kupi neki sadistički starac od sto godina. Pa šta bi onda? Bi li se na njemu istresala kao što si na meni? Ja mislim da ne bi. Znaš zašto? Jer bi bi te odmah odveo u igraonicu i jebo te sve dok se ne bi onesvjestila. Šta misliš o tome? Što se tice pravila ja ih uvijek imam, a što ih ti nisi pročitala to je tvoja greška i snosićeš posljedice zbog toga. A ako još jednom podignes glas vidjećeš šta je ljutnja. Čekaj me ovde u ponoć." Sa tim riječima me je još jednom pogledao i otišao.