Never say never

Poglavlje 31

Probudilo me je neko lupkanje po prozoru. Umorno sam podigla glavu i pogledala, ali nikoga nije bilo na prozoru. Doduše vrata od terase su bila otvorena. Čudno. Ne sjećam se da sam ih sinoć ostavila otvorena.

Kada sam htjela da upalim svjetlo na stoliću sam napipala nešto mekano. Upalila sam svjetlo i vidjela da je to prelijep ljubičasti cvijet sa crnim tačkama pri vrhu. Uzela sam cvijet i mantil sa stolice i prišla vratima. U trenutku kada sam htjela da ih zatvorim jer nikoga nije bilo napolju primjetila sam latice po podu. Bile su iste kao i cvjet. Olučila sam da ih pratim.

Vodila su u nepoznatom pravcu. Činilo mi se da samo hodam ukrug ali nije bilo tako. Latice su vodile do bazena. Nekoliko ih je čak bilo posuto i po bazenu. Mislila sam da je ovo neka Natnijelova igra i zato sam kada sam hodala okolo smijeh nije npuštao moje usne. Tek kada sam zašla iza nekih biljaka moj osmjeh je spao a zamjenio ga je strah. Pred kraj latica je stajao onaj čovjek koji se stalno pojavljivao. Iako je mojim venama kolao strah pokušala sam da zvučim mirno.
Šta ti radiš ovdje?"
"Moram da razgovaram sa tobom."
"O čemu? Ja ne želim da razgovram sa tobom."
Okrenula sam se da odem, ali me je uhvatio za rame i okrenuo me prema sebi.
"O Damienu. On nije onakav kakav se prilazuje."
Šta hoćeš da kažeš? On je prema meni jako dobar. Za razliku od tebe."
Pogledala sam u njegovu ruku koja je još uvijek drzala moje rame. I on je pratio moj pogled pa me je istog trenutka i pustio.
"Gledaj, on samo hoće da ti naudi."
"Ma ja, sigurno. Vreba me okolo i pokušava da me ubije."
"Joj, jesi tvrdoglava. Ozbiljno ti kažem a ti se sa mnom zezas. Znaš šta, ne mogu ja ovo."
Digao je ruke u vazduh i okrenuo se da ode kada sam ja rekla
"Pa dobro idi. Ko te je i tjerao da dolaziš. Ko si ti uopšte?"
"Neko tebi jako blizak." Sa tim rijecima se okrenuo i otišao.

Neko vrijeme sam stajala i gledala za njim, ali nisam morala dugo jer je on nekako nestao kroz neke hodnike a ja sam stajala i gledala za njim.

Kada sam se vratila u sobu cvjet sam spustila na stočić i vratila se na spavanje.

Nesto mokro mi je bilo na obrazu. Kada sam otvorila oči vidjela sam crno bijelu čupavu glavicu nad sobom. Kada sam shvatila ko je ti počela sam da se smijem. Reks je očigledno shvatio da sam budna pa je legao pored mene. Počela sam da ga milujem kada je Christopher ušao u sobu.

"Nisam znao da si budna."
"Nisam ni bila, ali me je ova zloća probudio."
"Izvini, pustio sam ga napolje pa je malo presrećan. Skinuću ga sa kreveta."
"Neka. Nema veze. Saću i ja da ustanem pa ću ga nahraniti."
"Dobro."
Prije nego što je izašao zastao ja na dovratku i ponovo rekao.
"I samo da znaš Natanijel je rekao da ne može da dođe. Ima nekih poslova u firmi."
Uputio mi je jedan od svojih osmjeha koji je obarao sa nogu i zatvorio vrata.

Kada sam dosla u kuhinju na šanku me je čekala poruka
"Moram malo da radim. Ako ti šta treba dođi u moju kancelariju koja se nalazi na kraju kuće."

Čudno. Od kada on meni piše poruke?

Ostavila sam poruku na šanku i izašla na terasu. Bio je prelijep sunčan dan. Odlučila sam da ću doručkovati na terasi. Vratila sam se u kuhinju i napravila prženice i čokoladno mlijeko i vratila se na terasu.

Sjedila sam i posmatrala kako čuvari hodaju oko kuće. Bilo ih je više nego obično. Zašto li je pojačao obezbjeđenje? Rekla sam sebi da moram to da ga pitam. Vjerovatno nije ništa. Samo moja paranoja. Odlučila sam da smetnem to sa uma i da odem u šoping.

Pošla sam na kraj kuće kako je rekao u poruci. Taman sam pomislila da sam se izgubila kada sam vidjela lagano odškinuta vrata i njegov glas. Lagano sam kucnula u vrata i ušla u sobu.

Podignuo je poged i naizgled me pogledao iznerviranim pogledom. Ali kada je shvatio da sam to ja nasmijao mi se.
"Šta ti treba?"
"Samo sam htjela da te pitam mogu li u šoping?"
"Naravno. Povedi dvojicu čuvara."
"Zasto?"
"Zato što sam tako rekao."
Uputio mi je upozoravajući pogled i odlučila sam da se ne svađam sa njim.
"Dobro. Valjda ću se vratiti do popodneva."
"Vrati se kada ti bude dosta kupovine."
"Treba li ti još šta?"
"Ne. Uredu sam."

Spremila sam se i sa dvojicom čuvara otišla u kupovinu. U isto vrijme je to bila moja najveća avantura..

Trebalo mi je sto godina da ovo napišem. Kako god dobila sam inspiraciju pa nastavak možda bude za dva tri dana. Ako vam se sviđa ostavite vote i kom.
Volim vas. :-)