Revenge ✔️

Ovo nije obican hotel

Cim sam izasla iz zemlje snova osetila sam da sam sama. Znam da Harry nije pored mene, ne trebam ni da otvorim oci jer jednostavno znam.Ne osecam njegovu toplotu kraj sebe i zbog toga ne zelim da otvorim oci i suocim se sa samocom ali ipak to cinim.Par puta otvaram i zatvaram oci veoma brzo kako bih se privikla na mrak koji me okruzuje.Odlicno, mrak.Samo mi je jos i on trebao.Sa teskim izdahom se ispravljam i suocavam se sa mrakom svuda oko mene.Sa pogledom potvrdjujem da Harry nije kraj mene.Gde je?Zadnje cega se secam je to da smo bili u kadi i da sam se uspavala.Secam se njegovog hrapavog glasa od kojeg mi se najezila koza i otkucaji srca ubrzali.Ne zelim da budem sama. Osecam kako se napetost u meni sve vise povecava i ne mogu nista uciniti kako bih je smanjila.Savest dodaje "samo Harry ti moze pomoci. Zavisis od njega" i na to kolutam ocima i ako znam da je to tacno. Harry je postao deo mene i bez Harry'a ne mogu zamisliti sebe..to je tako jednostavno.Sa mrstenjem ustajem iz kreveta i brzo opet sedim kada osecam kako se sve ispred mene smracilo i ako sam videla samo senke. To ne sluti na dobro. Sa drugim pokusajem ustajem i nekako uspevam da stojim dok se po drugi put sve smracilo ispred mene. Protresujem glavu i idem napred sve dok ne dodirujem sa rukama zid i ubrzo palim i svetlo.Nalazim se u Harry'evoj sobi. To sam znala cim sam otvorila oci jer me je opkolio miris jabuke i minta.Moj omiljeni miris.Kada sam se okrenula susrela sam se sa sobom kakvu sam je i zapamtila. Sada kada sam sama imam vremena jos vise da je proucim.Stala sam na sredini sobe i polako se okrenula i proucavala svaki deo sobe. Sa moje desne strane na zidu su se kao sto se i secam nalaze razni predmeti napravljeni od raznih materijala.Svi su po redu poredjani koliko vidim. Zadrhtala sam kada sam dotakla kozni bic, ovo mi se ne svidja, ne vidim sta u svim ovim stvarima stvara zadovoljstvo, stvarno ne vidim..Ne zelim ni da znam. Protresla sam glavu i pogledala drugi zid na kom sam tek sada videla ogromnu sliku.Sa zainteresovanjem sam joj se priblizila i gledala svaki mali detalj.Fascinantno. Na slici se vidim ogroman mesec i oko njega je sve crno ali i dalje u tom crnilu se vidi lepota mesanja tamnih boja. Za ovaj rad su koristene tamne boje ali i dalje se svaki pokret ruku moze videti, prelepo. Mesec je pun,odmah zapada za oci ali me vise zanima njegovo okruzenje. Ukratko receno prelepo. Ovaj rad dolazi kao kontrast u odnosu na celu sobu i bez potrebe za pitanjem, znam da je Harry ovo zeleo staviti tacno ovde.Savest se umesala govoreci "zamisli koliko je zena gledalo ovaj rad upravo kao i ti, i cekalo Harry'a".Taj komentar je unistio ceo trenutak i sa jos jednim izdahom sam se okrenula i posla ka vratima ali sam zastala kada sam sa rukom dotakla kvaku jer me je jos jednom tama preplavila.Brzo sam protresla glavu i odlucno izasla napolje. Vazduh se odmah promenio kada sam zatvorila vrata za sobom. Nema vise mirisa minta i jabuke.Vazduh je hladan.Veoma hladan.Sa drhtavima ali u isto vreme odlucnim koracima prelazim ogromni hodnik u potrazi za Harry'em i spustam se niz ogroman broj stepenica.Koliko se secam,sada se nalazim na drugom spratu. Prolazim kroz ogroman broj soba ali zastajem kada cujem jecaj od strane zenske osobe

"Molim te..." ko je to? Sta se dogadja?Cekam par trenutaka i opet cujem jecaj koji je jos glasniji zbog cega se priblizavam ka tim vratima i cujem jaku uzdisaje
"Prestani" kroz jecaj je opet rekla zbog cega sam se jako namrstila. Pored njenih glasnih jecaja cujem ubrzane otkucaje svog srca. Premisljam se da li da udjem da vidim sta se dogadja ili da nastavim da trazim Harry'a. Prestala sam se premisljati i otvorila sam vrata kada sam cula udarac koji je proizveo neki predmet.Bolje da nisam otvorila vrata.Kamo srece da sam nastavila traziti Harry'a.Kada sam otvorila vrata, razgoracila sam oci kada sam videla nagu zenu koja se nalazi naslonjena na drveni X. Ruke su joj zavezane kao i noge.Oko nje kruzi muskarac sa kratkom plavom kosom i vidim glad ispisanu preko njegovog lica. Najezila sam se dok sam gledala plavusu kako se mrsti i ispusta jecaje. Muskarac ima na sebi plave uske farmerice dok mu je torzo otkriveno i vidim kapljice znoja kako mu se spustaju niz njega. U ruci drzi bic. Pri ovom prizoru osecam kako mi se svaki organ u telu okrece,i ne mislim to na dobar nacin. Opcinjena sam nacinu na koji posmatra njeno telo kako vapi za jos dodira...njega.On je strpljiv, ceka je..Ceka za nesto i nakon sto je izgovorila "molim te" znam da je cekao na to. Nije cekao ni sekundu vise da prodje vec je sa veoma vestim pokretom podigao bic i udario ju je po njenoj zenskosti sa tim. Ispustila je glasni jecaj zbog cega sam i ja ispustila nesveno jecaj i shvatila sam da me je cuo nakon sto je podigao svoje tamne oci ka meni. Ukocio se dok me je gledao na vratima kako ga posmatram. Podigao je svoju slobodnu ruku i dao mi znak da mu se priblizim dok sam ja brzo pocela tresti glavu sa mutnim ocima i okrenula se da izadjem iz ove prostorije ali se moje telo zaustavilo kada se udarilo sa Harry'evim.Muka mi je, zelim da zaboravim ono sto sam videla.Ne zelim toga da se setim.Isuse,ovaj hotel.Samo kada pomislim da je Harry radio sve ove stvari. Ne,ne,ne.Muka mi je, imam osećaj kao da ću se onesvestiti svakog trenutka. Osećam Harry'ev pogled na sebi ali ne želim da ga pogledam. Pokušavam svariti sve ono što sam čula i suočiti se sa činjenicom da se ovo stvarno događa, ovo mesto stvarno postoji. Stavljam ruku na glavu sa željom da moje misli prestanu i ova glavobolja nestane ali ništa se ne događa, sve se pogoršava. Želim da odem, od ovog mesta mi je muka, Isuse Hriste zašto se meni ovo događa, zašto ja? Skočila sam od straha kada sam osetila ruku na svom laktu i odmah se udaljila od njegovog dodira, treba mi prostora, treba mi vremena, ovo je previše. Okrećem se ka njemu i protresujem glavu dok vidim duboku liniju među njegovim obrvama dok me gleda sa strahom u očima i napokon mogu reći da razumem zašto se plaši. Sve mi je teže da dišem dok se još jednom osvrćem oko sebe i upijam ovo mesto, nije san Jennifer, ovo je surova realnost. Duboko sam udahnula i obrisala sam suze koje su mi pobegle i okrenula se opet ka Harry'u ne pokazujući mu svoje emocije i sa ledenim glasom rekla " Vodi me odavde, odmah" na šta mi se on približio dok sam videla kako se jedva suzdržava kada sam protresla glavom da mi se približi do kraja jer zna da sada ne može ništa učiniti, sada je odluka na meni da svarim sve ovo i da odlučim mogu li prihvatiti sve ovo što sam čula i videla. Da li mogu prihvatiti njegovu prošlost zbog koje mi kolena klecaju i gubim dah ili ostaviti sve ovo iza mene i početi skupljati svaki deo mog srca ispočetka i sastavljati ga sa nadom da će jednog dana opet biti celo..

A|N

Opet nastavak, nadam se da sam vas iznenadila. Ne mogu prestati da pisem. Zelim da na ovom nastavku ima najmanje 60votea i komentara.Mislim da to mozete.Hvala vam na svemu.Ly all .xx