Revenge ✔️

Vreme je.

"Nikada nećeš znati kako je bez mene...neću to dozvoliti..nikada" tiho sam mu odgovorila nakon čega se njegova ruka zaledila na mom licu i njegove oči zaključale za moje.Ne znam koliko sekundi je prošlo ali polako sam postajala svesna našeg okruženja.Hladnog povetarca i kiše koja pada kao i Harry'evog ubrzanog disanja koje je postojalo sve glasnije.U sledećem trenutku je zatvorio oči,podigao glavu i otvorio je oči i sa svojim hrapavim glasom rekao "Isuse,hvala ti."Osmeh mi se obrazovao na licu kada je spustio pogled ka meni dok se i na njegovim ustima obrazovao osmeh i u sledećem trenutku su se njegove ruke našle na mom  licu dok su moje u njegovoj kosi i skačem tako što obmotavam noge oko njegovog struka i puštam njegovim usnama da nadju put do mojih i odvedu me u mesto u kome samo ja i on postojimo. Ljubili smo se toliko puno da sam pocela prestajati osecati svoje usne, toliko jako da sam samo osecala njegove kako prelaze preko mojih i na isto tako nezan nacin zbog kojeg mi se telo opustilo. Prekinuo je nas poljubac kada sam pocela tesko dissti i ostala bez daha. Njegove ruke su se nasle mojim kukovima i tako me drzale na mestu dok sam pokusavala umiriti svoje telo. I ako dok gledam sada njegove crne oci znam da bi na svetlosti one poprimile najsvetliji zelenu boju,jednostavno sam sigurna u to. U sledecem trenutku je ispustio dubok izdak i sa svojom desnom rukom je uhvatio moju levu i pocelo smo hodati po kisi u smeru iz kojeg sam trcala. Nista nismo govorili,samo smo hodali u tisini i pustili sve da samo od sebe dodje na svoje mesto,bez zurbe. I dalje sam se pokusavala smiriti i ubedjivati sebe kako je sve u redu jer sam i dalje iznemirena od trcanja i svaki put kada zatvorim oci vidim sebe u onoj prokletoj sobi. Trebace mi vremena kako bih te mracne dane svog zivota opet zaboravila i zatvorila ta vrata praveci se da ne postoje i da nikada nisu ni postojala. Stala sam i ispustila bolan jecaj kada sam zgazila na nesto ostro i Harry se brzinom svetlosti okrenio da vidi sta se dogodilo i kada je video da drzim svoje povredjeno stopalo obmotao je jedno ruku oko mog  struka a drugu ispod moje zadnjice i podigao me je. Obmotala sam ruke oko njegovog vrata i naslonila glavu na njegovo rame prepustajuci se njemu.
"Sta je to sa tobom i bosim nogama?" Tiho je pitao i ako sam mu cula osmeh u glasu na sta sam uzvratila
"Sta je to sa tobom i potrebom da me stalno nosis?" Spustio je pogled dole ka meni i uzvratio sa svojim hrapavim gladom
"Ne bih te nosio da to ne volis." Na sta sam podigla obrve i ujela za usnu svesna kako su me njegove ruke cvrsce stegle i tiho izvratila
"Ne bi me nosio da to ne volis." Osmeh mu je obrazovao lice i protresao je glavu sa odgovorom
"Ne, ne bih."
Posle tog kratkog razgovora smo pustili tisinu da nas ispuni ali je to bila ona prijatna tisina,uzivali smo u nasoj bliskosti i ona je govorilo vise nego sto smo mi sa recima mogli reci. Kada smo se priblizavali teretani Harry je presao na drugu stranu ulice zbog cega sam se namrstila i stali smo ispred Range Rovera i otvorio mi je suvozaceva vrata i ubacio me unutra i ostavio vlazni poljubac na moje celo pre nego sto je prikacio pojas i zatvorio je vrata zaobilazeci auto u ulazeci sa druge strane na vozacevo mesto i paleci auto.Vozili smo se u tisini,nisam zelela da kvarim ovaj trenutak sa raznim pitanjima ali sam jedva zaustavila jecaj koji mi je zeleo napustiti usta kada sam videla krvave rane na njegovoj desnoj ruci.Ne znam da li je imao vise rana na desnoj ili levoj ruci ali u svakom slucaju samo gledajuci na njih osecam bol  a kamoli koliko njega one bole.

"Prestani" sa tihim,dominantnim glasom je rekao i osetila sam njegov pogled na meni ali i dalje se nisam usudila da ga pogledam oci. Od kada ga znam on se povredjuje za mene i isto tako i trpi bol i nesvesno dok on oseca bol i ja ga osecam.
"Zao mi je" isto tako sa tihim,drhtavim glasom sa rekla i okrenula se tako da sada gledam kroz prozor kuce pored kojih prolazimo.Harry mi nije odgovorio,nastavio je voziti i voziti dok sam ja pustila suze da mi napuste oci.

Ne znam koliko dugo smo se vozili ali znam da sam zatvorila oci i obrisala preostale suze kada sam cula motor koji se ugasio i bila sam svesna Harry-evog pogleda na meni ali mu taj pogled nisam uzvratila vec sam izasla iz kola spremna da udjem u njegovu kucu ali sam stala na sred puta kada sam videla da se ne nalazim ispred njegove kuce vec ispred bolnice za koju sam mislila da nikada vise u zivotu necu videti.Najezila sam se kada sam osetila ruke kako se obmotavaju oko mog struka i glave koja se naslanja na moje rame kao i neznim poljubaca ostavljenih na mom vratu.Zatvorila sam oci u nadi da ce me ovaj strah napokon napustiti i pokusavam da se sakrijem iza Harry-a u nadi da ce me on spasiti od ovog mraka ali trenutno nisam sigurna da me iko od ovoga moze odbraniti.

"Zasto smo ovde,Harry?" sa svojim drhtavim glasom ga tiho pitam na sta on odgovara
"Vreme je da se suocimo sa mojom prosloscu,devojcice" cvrsto sam zatvorila oci kada me je ujeo za usnu skoljku i prepustila sam se osecaju kada se bol pretvori u zadovoljstvo.
"Zasto sada, veceras?"

"Zato sto se plasim da ako to ne uradimo veceras, da se nikada necemo suociti sa njom" tiho je prosaputao i  nakon sto je to rekao okrenuo me je ka njemu i spojio je nase usne u nezan poljubac.Nase usne su se pomerale u senzualnom,neznom plesu i dobila sam osecaj kao da mi kroz ovaj poljubac govori da ce sve biti u redu, da se ne brinem i sto je najgore, prepustila sam se tom osecanju i slepo sam mu poverovala.

Polako je rastavio nase usne i klimnula sam glavom i rekla "idemo, vreme je da zavrsimo sa ovim" i Harry me je uhvatio za ruku i poceli smo se priblizavati ovom institutu i postajala sam svesna kako me razum moli da stanem i da se okrenem i pobegnem ali noge me teraju da idem napred i na kraju njih slusam.Nismo stali kada smo stali ispred vrata vec smo prosli kroz njih i ako sam se namrstila jer u ovo vreme noci bi bolnica trebala biti zatvorena ali ipak nije.Harry je skrenuo desno i ja sam ga pratila i popeli smo se u uz par redova stepenica i skrenuli smo levo sve dok se nismo nasli u veoma poznatom hodniku i usli u veoma poznatu prostoriju u kojoj me je cekao moj otac koji je ustao cim nas je video i rekao
"Jennifer, drago mi je sto te opet vidim" na sta sam preokrenula oci i rekla
"Nisam ovde zbog tebe,vec zbog njega"i on je to prihvatio sa klimanjem glavom i seo je na stolicu i ukazao na stolicu pored njegove i rekao 
"moras da sednes ako zelis da cujes moju teoriju Harry-evog poremecaja" na sta sam se okrenula iza mene kako bih njega pogledala ali sam se namrstila kada ga nisam videla iza mene.
"Gde je Harry?" tiho sam pitala na sta je Richard rekao "uskoro ces ga videti,sedi"  i slabo klimam glavom i sedim ispustajuci dubok izdah spremna da se suocim sa Harry'evom mracnom prosloscu.Vreme je.

A|N

Nadam se da vam se svideo nastavak

Ostavite vote&komentar jer mi puno znace

Nastavak za par dana sledi

Hvala vam na svemu .xx