Revenge ✔️

Sve će biti u redu

Kada sam stala pored prozora videla sam da mi je spremio neki sendvič i jogurt.

Kada sam pojela hranu osetila sam se bolje, jer ipak koliko god govorila da nisam gladna, stomak negira..Počela sam razmišljati o mom i Niall’ovom razgovoru.Koji me to kovrdžavi dečko želi, koje on? Ne znam ga, a čudno je što ga za ove tri nedelje nisam videla..Možda je on glavni u svemu ovome, pa ne smem da ga vidim..Ali ako već ne smem da ga vidim, zašto me on želi večeras, zbog čega me želi, najverovatnije da me siluje, iskoristi, ni jedna druga ideja mi ne pada na pamet..Kakav je to prljav posao za koji mi Niall ne želi reći, i sama mislim da je bolje što mi nije odgovorio na to pitanje, ali mi je zato glava prepuna pitanja, i iz minute u minutu broj pitanja se povećava.Spustila sam poslužavnik na pod koji je naravno bio prazan, jer sam bila jako gladna.Niall mi je rekao da ga pozovem kada završim sa jelom, ali hoću još malo da razmislim o svemu ovome.Uzela sam kovertu sa poda i približila sam se prozoru, jer je soba mračna, kada sam otvorila kovertu videla sam kartu u njoj, uzela sam je, i krenula sam da je čitam..Pisalo je da je za L.A. I da je let večeras u 00h..Čudno, nisam znala da ima avion koji tako kasno poleće.Kroz glavu su mi prolazile razne misli.

Ako odem u L.A. ne smem više nikada u London da se vratim za svoje dobro, i tamo moram započeti novi živo.Moram da zaboravim šta su mi uradili, šta su James’u uradili.Ne mogu da to zaboravim, znam da ne mogu.Samo da izađem odavde i videće da su se zamerili sa pogrešnom devojkom, ja nisam kukavica, i ne plašim ih se..Večeras ću morati da se čuvam, da budem oprezna i kada mi Niall bude dao znak da pobegnem zauvek odavde, zauvek iz ove proklete mračne sobe, mraka, iz ove proklete kuće.Već me je glava zabolela od tolikog razmišljanja, rešila sam da pozovem Niall’a, i da se sredim za večeras, a ne znam kako da se sredim, jer nisam kod svoje kuće, nemam svoju odeću, baš ništa.

"Niall, jela sam!" ništa se nije čulo, ponovila sam

"Niall!" sada sam čula glasne korake, i ubrzo sam čula okretanje ključa u bravi..Niall je otvorio vrata, i pitao me je

"Jesi jela?" klimnula sam glavom, on mi je rekao

"Hajde, dođi sada da se spremiš" klimnula sam glavom i uzela sam poslužavnik sa poda, i otišla sam do Niall’a, ali pre nego što sam došla do njega, stavila sam kovertu sa kartom u uglu, bio je mrak pa nije se koverta mogla videti..Kada sam prišla Niall’u, stavio je jednu ruku na moje rame, a ja sam se trgnula, i pogledala sam ga sa upozoravajućim pogledom, dok mi je rekao

"Za svaki slučaj kako ne bi potrčala, ipak nisi toliko bespomoćna" samo sam prevrnula očima, i nisam htela da komentarišem njegovu izjavu.Kada sam izašla iz sobe, jedva sam otvorila oči, jer jedva da sam videla svetlost za ove tri nedelje, nakon par minuta sam mogla da otvorim oči, i da gledam "okolinu" ali mi je vid i dalje bio mutan..Niall je video da imam poteškoća sa vidom, zastao je, i malo se nakrivio kako bi me video, razlika između moje i njegove visine je bila par centimetara.

"Jesi u redu, možeš li da vidiš?" samo sam ga pogledala, imao je prelepe plave oči, zube, nos...Samo sam klimnula glavom i nastavili smo da hodamo..

Hodnik je bio zamračen, zidovi su bili oflekani..Na zidovima sam primetila neke slike, valjda od Van Goga, ali su bile prašnjave, vidi se da je ova kuća zapuštena.

Napokon smo prošli kroz taj taman hodnik, izgledao je mnogo dugo, dok je u stvari Niall je polako hodao zbog mene, jer sam sa svakim pokretom osećala sve veći bol u stomaku, vratu, po celom telu..Stali smo ispred nekig crnih vrata i otvorio ih je, soba je bila mračna kao i prostorija u kojoj sam se ja nalazila, kada sam ušla unutra osetila sam miris znoja I jakog muškog parfema, okrenula sam se prema Niall’u, dok me je on  samo pogledao i uzdahnuo je rekavši

"Unutra imaš sve što ti je potrebno, ja ne smem da ulazim..Idi pravo, i naći ćeš na noćnom stočiću lampu, upali je, pored radnog stola su vrata od kupatila, sve ćeš naći unutra što ti treba..." ja sam ga pogledala i pitala

"Čija je ovo soba, mislila sam da je tvoja?" soba je bila mračna a hodnik malo svetliji pa su se na njegovom licu stvarale crne nijansee, izgledao je opasno.

"Ovo je soba od kovrdžavog, kada se budeš spremila zovi me.." nije mi dozvolio ništa da mu kažem samo je zatvorio vrata i kao i pre čula sam okretanje ključa u bravi...Znači ja sam u sobi od kovrdžavog...zanimljivo.

 A/N

Gotov je i 3. deo

Nastavak najverovatnije sutra 

Uslovi su preko 40 citatelja i zelim da komentarisete&vote

Love ya .xx