Revenge ✔️

Zauvek moja

Penjem se najbrže što mogu iz stepenice i istom brzinom otvaram vrata i shvatam da se nalazim u teretani. Vazduh je nestao kada se svetlo ugasilo. Sa drhtavim nogama teram sebe da idem ka napred dok sam ruke ispružila ispred sebe i ubrzano disala.Ništa se ne čuje sem mog glasnog disanja..ništa.Svaki deo mog tela je svestan svakog mog pokreta. Savest mi postavlja jako jasna pitanja o Harry'u ili sada Edward'u. Ne znam šta mogu da očekujem, ovo sve izgleda kao neki loš san. Šta bih sve dala da mogu sada da vratim vreme unazad i budem sa Harry'em u njegovoj kući.Ali ne, sada živim svoju noćnu moru u kome sam okružena mrakom i nemam nikoga na koga se mogu osloniti. Spotakla sam se o nešto i pala na pod zbog čega sam ispustila glasan jecaj. Nisam našla snagu da ustanem, celo moje telo je počelo da drhti dok sam pokušavala zadržati jecaje koji mi beže.Suze bez dopuštenja mi napuštaju oči i jecaji me preplavljuju. Otvaram oči i vidim sebe u uglu sobe i sa jedne strane zida je prozor oko kojeg su rešetke. Vidim sebe bespomoćnu kao što se i sada tako osećam i vidim da nema izlaza iz ovoga. U stvarnost me vraćaju glasni koraci koji mi se približavaju. Ne znam odakle sam smogla snage ali brzo ustajem,zaobilazim spravu o koju sam se spotakla jer je nisam videla i počela trčati ka napred. Ubrzo sa rukama osećam vrata i povlačim kvaku ka dole i izlazim iz ove noćne more u kišovitu ulicu Londona. Ne stajem več stajem na kišu i trčim koliko me noge nose dok suze ne prestaju da padaju i dopuštam glasnim jecajima da se čuju dok pokušavam ubediti sebe da je ovo samo loš san i ništa više.Ne znam kroz koliko ulica sam trčala ali znam da nisam naletela ni na jednu osobu. Kao da je smak sveta u pitanju i svi ljudi su sakriveni u svoje kuće i niko ne sme izaći. Znam da sam stala kada sam zaobišla ugao jedne ulice i duboko disala ali i svesna sam toga da sam stala kada sam na kraju ove ulice videla visokog čoveka koji je u senci. Protrljala sam oči kada su kapljice vode zamutile moj vid ali figura tog čoveka se nije pomerila.Posmatra me. Duboko sam izdahnula jer sam znala da je to Harry.Čak iz ove daljine vidim mu povijena leđa i kako sa levom rukom nervozno prolazi kroz svoju mokru kosu. Sa nevericom protresujem glavu  i puštam kišu da mi pada preko lica nadajući se da će sprati sve loše što mi se dogodilo. Kada sam otvorila oči i pogledala u njegovom pravcu videla sam da mi se približava.Vidim lepotu u njegovom mraku i ne mogu poreći načinu na koji me ona privlači.Suze su mi se opet nakupile na očima kada je prešao ulicu i kada je stao dva,tri koraka ispred mene.Lice mu je prekriveno u senci dok vidim kako steže ruke u pesnicu na svakih par sekundi. Nesigurna sam.Ne znam sa kim trenutno imam posla.Ne znam šta mogu da očekujem.Jednostavno...ne znam.
"Nemaš predstavu koliko mi se otkucaji srca ubrzaju kada te vidim" tiho je priznao sa svojim hrapavim,tihim glasom.Na tu rečenicu sam zatvorila oči i duboko udahnula.

"Ne-nemoj" tiho sam ga upozorila ali on je na taj odgovor stao tačno ispred mene.Centimetri dele naše tela i ne mogu zaustaviti način na koji moje telo deluje na njegovo.Ova veza među nama je prejaka..neraskidiva.
"Devojčice...toliko stvari ti želim uraditi" udaljila sam se jedan korak unazad
"Kakve st-stvari?" mogu čak i u mraku videti njegove zenice koje mu se šire
"Opasne stvari.." duboko sam udahnula i zatvorila sam oči kada sam rekla
"Pokaži mi" dobila sam osećaj kao da se vazduh oko nas promenio. Svaki delić mog tela je postao osetljiv i nestrpljiv..čeka nešto i ako ne znam šta tačno.

Telo mi je zadrhtalo kada je podigao svoju desnu ruku i sa jagodicama prstio prešao preko mog levog obraza pokupljujući sa prstima kapljice vode.

"Šta si ti, slatko stvorenje?" tiho je rekao sa svojim hrapavim glasom..možda nije nameravao da i ja to čujem ali ipak jesam. Kada je spustio svoju ruku osetila sam kako se moje telo nakostrešilo u znak negodovanja. Potreban mi je njegov dodir...potreban mi je on.
Ispustila sam drhtav uzdah kada je podigao svoju glavu i tako gledao u mračno nebo na kom se nije mogla videti ni jedna zvezdica.
"Pre nego što vidiš svetlost moraš se boriti sa mrakom" tiho je rekao i spustio je pogled ka meni i sa još nižim tonom uzvratio "kada sam sa tobom..mrak koji me okružuje nestane" 

Još suza mi je napustilo oči kada sam mu se približila i obmotala ruke oko njegovih leđa i naslonila uvo na njegova prsa kroz koja mogu čuti ubrzane otkucaje njegovog srca.

"Samo ti možeš osvetliti mrak u mojoj glavi"

"Onda me nikada ne napuštaj" tiho sam uzvratila na šta je on ispustio izdah sa olakšanjem i rekao
"ja te nikada neću napustiti,devojčice..ali ti mene hoćeš" zatvorila sam oči dok su mi suze i dalje napuštale oči i protresla sam glavom rekavši 
"Ne,neću...ne že-želim" poljubio mi je krunu glave uzvrativši "moraš.."

"Harry, ne govori to, molim te"
"Trebaš prestati tražiti dobre stvari u meni,devojčice. To nikada nećeš naći..to nikada nije postojalo, samo sposobnost za povredjivanje drugih je tu"

Udaljila sam se od njega par koraka dok sam protresla glavu i u neverici rekla
"Plašiš se."

Čak i u mraku sam videla kako je podigao svoje obrve i iskrivio usne na stranu jedva prikrivavši osmeh koji mu beži.Tužan i osetljiv Harry je u trenutku nestao.Kako je ovo moguće? Ovo mu je smešno?
"Čega se plašim?"
"Da me pustiš unutra." osmeh sa lica kao i sva zabava koja je bila tu par sekundi je nestala i mogu videti kako je sakrio sva svoja osećanja ispod maske
"Ne plašim se " sa veoma niskim, pretećim tonom je odgovorio nagoveštavši me da se igram sa lavom i da ću na kraju biti povređena ali čak ni ta upozorenja nisu bila dovoljna da se zaustavim..prihvatila sam izazov.
"Onda me pusti unutra"
"Pustio sam te dovoljno unutra...pustio sam te onoliko koliko je trebalo da vidiš da trebaš da pobegneš" ispustila sam sarkastični osmeh i uzvratila
"Vidiš da nisi odradio dobar posao..i dalje sam tu.." počeo mi se približavati zbog čega sam počela hodati unazad i zadihano završila rečenicu "nigde ne idem" 

Sa izazovom ispisanim preko celog lica dok sam ja i dalje hodala unazad i on unapred tiho je uzvratio
"Zašto onda ne staneš?" i sa drhtavim izdahom sam stala kada sam osetila zid na svojim leđima i Harry'a koji je stao ispred mene dok su mi oči i dalje čvrsto zatvorene.
"Rizik je sve o čemu je reč" tiho mi je šapnuo na uvo na šta sam zadihano uzvratila
"Zar ne vidiš da sam već prihvatila rizik?" stavio je ruke do moje glave tako me držeći zarobljenu i dok su njegovi uzdisaji milovali moje lice osetila sam da drhtim od hladnoće jer je kiša i dalje padala na nas i da smo skroz mokri ali sve to sam zaboravila kada je rekao
"pokušavam ali ne mogu se držati dalje od tebe.."
"nemoj" odmah se ubacujem "ne že-" stavlja prst preko mojih usana i govori
"shhh" zbog čega sam odmah ućutala.
"Zatvori oči" i to i činim odmah, prepuštajući se njegovom hrapavom glasu i mišićavom telu
"Imaš li predstavu o tome koliko jako želim da te poljubim" rekao je dok njegove i moje usne milimetri dele.Slabo sam protresla glavu na šta je on zadihano odgovornio 
"toliko puno da je počelo da me boli.." i nije čekao moj odgovor već je spojio naše usne u gladni poljubac. Ubacuje jezik u moja usta i počinje se igrati sa mojih dok gladno uzima sve što mu je potrebno od mene. Ne znam koliko dugo smo se ljubili ali tek posle par trenutaka sam bila svesna njegove ruke na mom kuku i druge ruke na mom obrazu dok su moje obe ruke u njegovoj dugoj,mokroj kosi dok je iz sve snage povlačim dok ispuštam uzdisaje zadovoljstva dok pušta da me poput alkohola njegovi poljupci napiju.

"Tvoj je izbor, devojčice.." otvorila sam oči dok su njegovi prsti milovali moju donju usnu dok mu je pogled zaključan za moj "Ili ćeš sada otići i nikada me više nećeš videti..." vazduh mi je izbijen iz pluća kada sam svarila njegove reči ali nije čekao da čuje moj odgovor već je rekao "ili ćeš zauvek biti moja i nikada me nećeš napustiti..toliko dugo sam te čekao devojčice da ne verujem da ću moći podneti da me napustiš"

A/N

Imate 86.nastavak

Nadam se da vam se svideo

Ostavite vote i komentar jer mi puno znače, hvala

Ly all .xx