Edward

9.7K 428 53
                                    

Odmah gasim telefon i bacam ga na pod,ubrzano dišem i osećam jezu kako mi prolazi kroz telo.U glavi mi se vrti ova poruka, ko me to čeka? Zbog čega? Kakva prokleta osveta? Duboko uzdišem i ustajem i gasim svetlo i sa svojim drhtavim nogama pronalazim put do kreveta i posle par minuta se nalazim ušuškana u njemu.Ko mi je poslao ove poruke? Ukupno ih je 12, znači 12 poruka za 12 meseci.Hm...Zatvaram oči i razmišljam koje osobe bi mogle da mi pošalji ove poruke..Leo? Ne. Kevin? Zayn? Ne verujem. Niall? Ne. Louis? Moguće. Cara? Verovatno. Luke? Nema šanse. Ha..rry? Mog...ne, ne može biti! Pa on je mr..tav. I da postoji mogućnost da je živ, odakle mu moj broj telefona? Kada sam pobegla od njega, sve svoje stvari sam zaboravila kod njega, i telefon mi se slomio i kupia sam novi.Ne može on biti.

Posle par minuta osećam kako mi se kapci sklapaju u želji za odmorom, duboko uzdišem i zaustavljam svoje misli i ulazim u zemlju snova sa nadom da ću se moći odmoriti bez noćnih mora koje su uobičajene za svaku noć.

...

"Ne ostavljaj me samog.Ne mogu izdržati biti u ovom mraku...sam" okrećem se i suočavam se opet sa bežanjem. Povijena ramena, vrti prsten u ruci, podiže glavu i zaključuje pogled za moj.Usne mu se izvijaju u bezobrazan osmeh i zavlači ruki ispod majice, posle par sekundi vadeći nož i približavajući mi se.Pokušavam da se pomerim ali kao da su mi noge zalepljene za pod i ne mogu da se pomerim, sve oko mene postaje mutno osim čupavca sa nožem u ruci koji mi se pribliižava, stavljam svoje drhtave ruke ispred sebe i pretim mu

"Ne približavaj se!" ne dotiču ga moje reči

"HARRY, OZBILJNA SAM!" staje ispred mene, samo par koraka razdaljine, približava mi se i zaobilazi me i staje mi iza leđa, počinjem da se znojim, imam osećaj kao da sam u nekom najgorem horroru i da mi nema izlaska, osećam dve ledene ruke na mojim ramenima i ubrzo vvreo dah pored mog uveta..

"Devojčice...ja sam" njegov hrapav, dubok glas je melodija za moje uši ali ne smem da pokažem da sam slaba

"Harry" zamuckujem, ali se ne odaziva, posle par sekundi osećam hladni nož oko mojeg vrata,vrti mi se u glavi, noge mi drhte..

"Šta to radiš?" nekako uspevam da fomiram rečenicu ali kao odgovor čujem hrapav osmeh.

"Devojčice, zapamti" zastaje, a mene srce počinje da se steže "smrt nije završetak."

...

"Jennifer!" naglo ustajem i u početku žmurim zbog sunčeve svetlosti koja dopire do moje sobe i privikavam se ovom trenutku.Spuštam pogled na moje ruke koje drhte i duboko dišem.Smiri se, to je samo san.Osećam kako se krevet udubio i osećam hladan, meki dlan na mom obrazu i podižem pogled zaključujući ga sa plavim

"Dobro jutro" osmehujem se i uzvraćam

"Dobro jutro"

"Opet uzburkana noć?"uzdišem

"Da.." približava mi se i obmotava ruke oko mog malog tela i ja uzvraćam zagrljaj obmotavajući ruke oko njegovog vrata i naslanjajući glavu na njegova prsa, kruži sa rukom preko mojih leđa umirujući me

"Biće bolje"

"Nadam se" prekidamo zagrljaj i James se udaljava malo od mene kako bi me pogledao u oči

"Pozvani smo na ručak." mrštim se

"Kod koga?"

"Kod bakine stare drugarice, insistirala je i mi da dođemo..." kolutam očima

"Moramo li?"

"Moramo" opet kolutam očima

"Ugh..U redu, ali ti ideš sa mnom!" smeši se i ljubi me u čelo

"Naravno" ustaje i kreće se ka vratima i okrećući se sa meni

"Ustani i presvuci se, uskoro bi smo trebali krenuti"

"U redu" izlazi iz sobe i zatvara vrata za sobom, bacam se opet u krevet i stavljam jastuk preko glave.Nož, Harry, ja, on, sami, smrt.Odmah mi jeza prolazi kroz telo, šta bi ovo trebalo da znači? Verovatno se kao i uvek moja mašta igra sa mnom, ali definitivno, ovo je bilo najstrašnije.Posle par minuta ustajem i krećem se ka kupatilu kako bih obavila jutarnju higijenu...

...

Silazim niz stepenice susrećući se sa Pattie i James'som i osmehujem se.

"Jesi spremna?" zaobilazim ih i obuvam svoje bele conversice i ispravljajući se

"Jesam"

Izlazimo iz kuće i ulazimo u James'ov auto' Pattie je sela pored njega a ja iza.Posle par minuta vožnje u tišini, Pattie se okrenula ka meni

"Kako je vreme brzo prošlo, ali moraš da ideš" klimam glavom

"Da.Za dva dana vas napuštam" nasmejala se, ali mogu videti tugu u njenim očima

"Nedostajaćeš nam" i ja uzvraćam osmeh

"Ne brini se, nećeš nas se tako lako otarasiti" James dodaje dok kolutam očima

"Znam"

Ubrzo se auto zaustavlja i izlazimo iz njega.Obmotala sam ruke oko svojeg stomaka, pribijajući kaput u želji za što više toplote.Pratimo Pattie i približavamo se jako lepoj kući, stajemo ispred vrata i ona zvoni i ubrzo se vrata otvaraju i dočekuje nas jako lepa starija žena sa prelepim osmehom, crnom kosom, zelenkastim očima.

"Anne!" Pattie i ona se grle i mogu videti suze u njenim očima

"Pattie, koliko si mi nedostajala!" grle se još jednom i brišu nastale suze radosnice.

"I ti si meni." Anne se okreće ka nama i ja se osmehujem dok mi se približava jako me grleći

"Jennifer, toliko su mi pričali o tebi" udaljavam se i trudim se da ne zakolutam ocima

"I meni o vama" okreće se ka James'u i njega grleći i govoreći mu nešto u uvo

"Hajde, uđite" ulazimo u kuću i zatvaramo vrata, upućujući se ka dnevnom boravku.

"Šta želite popiti?" pita nas dok sedimo na velikom crnom kožnom kauču, James do mene a Pattie sa druge strane.

"Čaj" govori Pattie i James i ja potvrđujemo, Anne izlazi iz sobe i ostavlja me sa pitanjima koji se povećavaju.Njen osmeh, oči, mnogo me podsećaju na nekoga, ali ne mogu da shvatim na koga.Hmm..Posle par minuta se pojavljuje sa toplim osmehom i sedi pored mene, odjednom imam jaku potrebu za kupatilom, previše sam juče pila alkohola, ali nemam jaku glavobolju.

"Khm.." okrećem pogled ka Anne "gde je kupatilo?" približava mi se i šapuće

"U hodniku idi pravo i prva vrata levo" klimam glavom i govorim tiho 'hvala' i ulazim u hodnik prateći njena uputstva.Pre nego što sam ušla u kupatilo za pogled mi je zapala polica sa puno slika, zastala sam i posvetila sam svu pažnju njma, Anne je na njima sa nekim starijim čovekom, pretpostavjam njenim mužom, na drugoj slici je devojka sa skoro pa belom bojom kose, i ona ima isti osmeh kao Anne, rupice u obrazima, toliko sličnosti, i srce mi ubrzano kuca kada mi za pogled zapada slika sa kovrdžavim dečkom u mlađim danima kao tinejdžer, krv mi ubrzano pulsira, noge su mi slabe, pa otkud njegova slika ovde? Ima prelep osmeh, rupice u obrazima, zelene oči koje me i preko slike ostavljaju bez daha, dok 'skeniram' sliku na dnu ima napisano nešto.Malo se naprežem i skupljam oči kako bih pročitala tekst:

'Edward'

Gotov je. 35.deo

Znam da je dosadan, nema Harry'a itd..

Ali shvatite da ovo nije bajka i da ona neće posle 12 meseci da ga vidi na ulici i da će mu oprostiti, ako ga ikada vidi, tako da..

Evo, ona je otkrila laž, a vi se setite koja je u pitanju

Neće biti čupavca skorije sorry, ako ga bude viśe hahaha

Šta mislite zašto piše 'Edward'a ne 'Harry'? Ovo je veoma važno da znate

Uslovi su preko 200čitaoca &40vote &40comments

Follow me :-)

P.S. sorry ako ima gramatičkih grešaka, pisala sam preko tableta

Love ya .xx

Revenge ✔️Where stories live. Discover now