Revenge ✔️

K'njemu

"Šta radiš ovde,James?" pitam ga dok se okrećem i ostavljam vrata otvorena davajući mu do znanja da uđe što i čini dok zatvara vrata i okreće se ka meni

"Došao sam posetiti svoju sestru i da vidim kako je.." tiho mi uzvraća dok prevrćem oči svesna da ne može videti taj pokret jer sam mu okrenuta leđima.

"Nisam raspoložena za razgovor sa tobom,James" isto ga sa niskim tonom obaveštavam i okrećem se ka njemu naslanjajući se na zid koji se nalazi iza mene i prekrštajući ruke preko stomaka,gledajući ga u oči.
"Ali svesna si toga da se mora obaviti pre ili kasnije,zar ne?" pita me sa podignutim obrvama dok sedi na kožni crni kauč dok mu je pogled i dalje zaključan za moj. Samo klimam glavom i zatvaram oči koje otvaram posle nekoliko trenutaka osećajući se veoma umorno.

"Ne znam sta mozemo jedno drugom reci a da vec nismo rekli.." tiho priznajem

"Zelim da te navedem da me razumes,ne samo mene vec i moje potrebe" James mi uzvraca. Prevrnula sam ocima i odgurnula se od zida i sada sedim sa druge strane kauca, preko puta njega.
"Verujem da sam dovoljno shvatila tebe i tvoje potrebe James" odbojno mu uzvracam dok za uzvrat dobijam izmoren izdah i pogled ispunjen krivicom
"Nisam osoba kakvom me smatras da jesam" James priznaje i nakon sto sam cula tu recenicu, svoj zamucen pogled sam spustila na pod
"Od malena ti si bio moj heroj, verovala sam da ti sprecavas druge da osete bol..a sada sam shvatila da ga ti u stvari nanosis i to u onom hotelu ciji je sinonim bol"

"Nemoj tako" tiho mi uzvraca i cujem bol u njegovom glasu
"Ne znam sta ocekujes od mene,James...stvarno ne znam"nakon sto sam to rekla,podigla sam pogled ka njemu i pogledala sam ga sa svojim plavim ocima koje su sada ispunjene suzama
"Ocekujem da sada ustanes i podjes sa mnom u Holmes Chapel..ocekujem da sve ovo ostavis i da krenes sa svojim bratom i da zajedno zaboravimo na sve ovo i otvorimo novu stranu...novi pocetak" dok to govori automatski protresujem glavu znajuci da od toga nema nista...jednostavno ne mogu, to se nikada nece dogoditi
"Zao mi je brate, ali ne mogu.." tiho mu odgovaram
"Zasto,Jenn, zasto?" James moljivo uzvraca i posle dok odgovora ispustam drhtav izdah
"Ne mogu ga napustiti, moras me shvatiti" molim ga i on samo klima glavom i ustaje prihvatajuci poraz sa slomljenim osmehom na licu i sa rasirenim rukama
"Mogu li makar dobiti zagrljaj od svoje sestre?" pita me i kao odgovor dobija isto tako povredjeni osmeh na mom licu dok obmotavam ruke oko njegovog struka i pustam par suza da mi napuste oci.

"Volim te,Jenn i uvek sam tu za tebe" govori mi u kosi sto docekujem sa klimanjem glavom
"Znam,James, znam.." rastavljamo se i on polazi za vratima kako bi otisao ali ga zaustavljam u zadnji trenutak
"James!" i vidim kako se trgnuo iz svojih misli dok se okrece ka meni i dok ga pitam da me odveze na jedno mesto za koje se nadam da nikada necu videti...

...

Hotel.Nalazim se ispred hotela od koga mi je samo dok gledam ovu gradjevinu muka jer znam sta se dogadja unutra.Ne verujem da cu ikada razumeti taj stil zivota ali iskreno receno, ni ne zanima me.Samo mi je Harry bitan. Samo on. Sa drhtavim nogama polako pravim sitne ali odlucne korake sve dok nisam prosla kroz ogromna ulazna vrata i usla u okruzenje koje mi je vec poznato.Ispred vrata se nalazio decko u uniformu koji me je pozdravio tako sto se malo naklonio sto sam uzvratila sa malim osmehom koji sam jedva napravila. Pogledom trazim Harry-a..Nigde ga ne vidim ali ga i dalje trazim i molim se da cu ga naci. Penjem se uz stepenice sve dok se nisam nasla na prvom spratu i ispred sebe i sa leve i desne strane videla vise od ukupno cetrdeset soba. Pretpostavljam da je ovaj hotel veoma poznat i popularan medju bogatima jer sama gradjevina vice novac i moc.Protresujem glavu i nastavljam da se penjem uz drugi red stepenica nailazeci na isti hodnik kao i prethodni i opet se penjem uz stepenice sve dok na kraju opet identicnog hodnika nisam ugledala velika crna vrata koja cuvaju sobu u koju sam prosli put kada sam bila ovde bila. Polako prilazim vratima i otvaram ih sa iznenadjenjem ocekujuci da ce biti zakljucana ali su otkljucana i prelazim preko praga ulazeci u mracnu sobu i zatvarajuci vrata za sobom.Cim sam prosla kroz prag shvatila sam da Harry nije unutra. Kroz izdah sam opsovala par puta jer nisam mogla naci uticnicu dok mi se napetost u telu povecavala i odjednom je nestala sa upaljenim svetlom koje sam srecno docekala.

"Harry?" tiho dozivam njegovo ime sa nadom da cu ga videti i ako znam da je to nemoguce i to dodatna tisina potvrdjuje. Dlake na rukama su mi se digle dok gledam sa desne strane zid koji je ispunjen raznim crnim sipkama i bicevima za koje ne verujem da mogu doneti ista sem bola dok se sa leve strane sobe na zidu nalazi slika koju sam vrlo dobro zapamtila sa mesecom na sredini nje.

U mislima mi se pojavljuje slika one zene koja je naslonjena na X i oko nje muskarca koji kruzi oko nje sa bicom i posmatra je kao plen. Brzo protresujem glavu i sada umesto nje vidim sebe na znaku X i ne mogu naterati samu sebe da otvorim oci dok zamisljam Harry-a kako kruzi oko mene i posmatra me kao da sam njegovo sledece jelo. Brzo otvaram oci kada sam ga zamislila da podize bic i udara me sa njim svesna da sam psihicki tacno mogla osetiti bol koji je taj bic izazvao.

"Ne radi to sebi,Jennifer." tiho upozoravam samu sebe i vidim kako mi se vid zamucuje kada pored kreveta vidim Harry-a na kolenima i oko njega Ashley koja drzi bic i posle svakih par sekundi ga udara sa njim. Brzo protresujem glavu i okrecem se ka vratima i naslanjam glavu na njih posle svakih par otkucaja srca udarajuci glavu o vrata veoma slabo, zeleci da izbrisem te slike iz glave.

Ispustam drhtav izdah i okrecem se srecna sa cinjenicom da mi se um ne igra sa realnoscu i prilazim krevetu ubrzo lezeci na ledja na njega i opet ispustajuci par drhtavih izdaha pokusavajuci smiriti svoje napeto telo.

Tesko mi je prihvatiti cinjenicu da je ovo deo Harry-evog zivota.Ne,ne, ovo nije deo Harry-evog vec Matt-ovog zivota. Matt je sadista, ne Harry. Tu se savest ubacuje "secas se kada si se igrala u sumi sa Harry-em 20 pitanja i kada si ga pitala da li cete povrediti da je odgovorio da" odmahujem glavom ne zeleci da prihvatim ono sto mi savest govori kao istinu i ako se deo mene slaze da jeste.

Harry ima dve druge licnosti, to su Edward i Matt dok Harry je u stvari pola Edward i pola Matt,koliko sam Richard-a shvatila. U 99% slucajeva bila sam sa Harry-em dok ostalih 1% sam bila sa Edward-om i Matt-om. Harry me voli i ja volim njega.To je najvaznije od svega ali osecam usplahirenost dok se prisecam njegovih poslednjih reci koje su bile upucene Richard-u

"Imao sam je gde sam zeleo da bude.Na mestu gde sam je imao samo za sebe.Na mestu u kome su se moje najmracnije fantazije mogle ostvariti.Na mestu u kome smo samo ona i ja...sami"

Iz misli me vraca kucanje na vratima zbog cega zbunjeno ustajem iz kreveta i krecem se ka vratima sve dok nisam stala ispred njih i otvorila ih docekujuci Niall-a sa druge strane vrata ciji pogled luta po meni kako bi se uverio da sam dobro. Iznenadjeno posle par sekudni se nalazim u njegovom zagrljaju dok mrlja
"Drago mi je da si dobro.." na sta uzvracam
"Sto ne bih bila?" dok za uzvrat dobijam njegov osmeh koji nestaje nakon sto me pita "sta radis ovde?" na sta odgovaram
"Dosla sam da potrazim Harry-a,ali on nije ovde" Niall sa mrstenjem uzvraca
"Harry vise nije u London-u,Jennifer" na sta sam razgoracila oci
"Niall, gde je Harry?" sa ocitom zabrinutoscu u glasu ga pitam i za uzvrat dobijam odgovor
"Da li zelis da ga vidis?" i od strane mene dobija ubrzano klimanje glavom dok zadihano govorim 
"vodi me k'njemu" i kao u znak odgovora pokazuje mi njegov osmeh sa ocima koje su odavale dopustenje.

A|N

Nadam se da vam se svideo 95.nastavak

Vreme je i Harry-a da ubacim u igru..napokon

Ostavite vote i komentar jer mi puno znace i necu objaviti nastavak dok ne vidim da je dosta vas prokomentarisalo i ostavilo vote,razumite me, hvala vam na svemu

Ly all .xx