Revenge ✔️

Mrak

*4h posle*

Uzdišem i sa svojim drhtavim nogama se okrećem tako da sam sada okrenuta prema dečku koji mi trenutno uteruje strah u kosti.Njegova desna ruka prolazi kroz moju kosu i nežno me miluje po njoj dok drhtim od njegovog dodira.Obmotala sam ruke oko sebe kako bih se malo ugrejala i na svakih par sekundi sam stiskala telefon kako bi nas i dalje osvetljavao.Pogled mi je spušten, i dalje se ne usuđujem pogledati ga dok brojim sekunde koje prolaze.Hladan vetar duva i okružuje nas i nekako povezujem nas dvoje sa njim, koliko je ovaj vetar hladan toliko  je sada  i on, osećam kako posle svakih par pokreta njegovi pokreti u mojoj kosi postaju grublji ali mu ništa ne govorim..samo stojim.
„Šta ovako lepa devojčica radi u mraku sama?“ zbog njegovog glasa sam zatvorila oči i stegnula sve mišiće u sebi i pokušala se suzdržiti da se ne slomim ovde, moram biti jaka.Duboko uzdišem i sa svojim drhtavim glasom govorim
„Harry, hajmo se vratiti u kuću“ čim sam izgovorila tu rečenicu  ostala sam lišena njegovog dodira po kosi i zadrhtala sam kada sam otvorila oči i nisam mogla više videti njegovu crnu senku već samo par puta čuti lomljenje grana i uzdisaja i više ništa..samo tišina i ja.Brišem suze koje su mi potekle i skliznule niz obraze i polako sam počela hodati ka napred.Ne sviđa mi se ova igra, ne sviđa mi se, želim da se vratim u kuću i da legnem da spavam pored Harry’a znajući da sam bezbedna jer je to sve što sada ne mogu osetiti.Ne znam gde je on, ne znam gde sam ja, mrak je, ovo je definitivno najgori scenario ikada koji bih mogli zamisliti.Pomoću ruku nekako zaobilazim stabla koja opipavam  ispred sebe i pokušavam biti što tiša dok više ni ne pokušavam zadržati suze koje mi se slivaju niz lice.

„Beži što dalje od njega, Jennifer! Ne znaš sa kim imaš posla, on je veoma opasan!”

Šta mu je ovo značilo? Odakle njemu pravo da mi se posle toliko godina javi? Od kada je mene i mamu napustio, ne razumem šta pokušava uraditi sa ovim..Naglo zastajem kada osećam nekoga iza svojih leđa, nije blizu ali jecam kada čujem teške korake kako postaju sve glasniji i glasniji a isto tako moje srce kuca sve jače i jače.Telefon sam čvrsto stisnula u ruci dok sam gledala u mrak ispred sebe čekajući njegov sledeći pokret.Udah-izdah, udah-izdah, udah-izdah.
„Harry, molim te!“ sa svojim drhtavim glavom govorim nadajući se da će prekinuti ovu agoniju ali mislim da je ovo tek početak njegove igre.
„Ko je Harry?“
Samo stojim i gledam u prazno, ne znam ni da li dišem niti da li se mogu pomeriti, u šoku sam.Da li sam stvarno ovo čula ili se moj razum poigrava sa mnom i polako ludim? Okrećem se i podižem telefon koji mi je u ruci i klikćem crno dugme tako da je svetlost osvetlila lice dečka sa dugom kovrdžavom kosom, preplanulom kožom i crnim očima koje okružuju crveni podočnjaci.

*4h ranije*

 

Duboko uzdiše i sa mojim telefonom u ruci brzo ulazi u kupatilo i čujem okretanje ključa u bravi sa druge strane vrata i zatim prolaženje vode kroz cevi.Potrčala sam ka vratima i sa drhtavim rukama sam počela lupati po njima
„Harry!“
„Harry, otvori vrata!“
„Nemoj da me plašiš!“
„Šta radiš?!“
Samo čujem vodu, vodu, vodu, vodu koju sada zamućuju moji glasni jecaji.Prolazim rukama kroz kosu dok klizim niz vrata i želim propasti u zemlju u ovom trenutku.
„Molim te..“Brišem suze sa svojim drhtavim rukama i naglo podižem pogled kada čujem okretanje ključa u bravi i tek sada shvatam da je zaustavio vodu.Vrata su se otvorila i na okovratniku se nalazi kovrdžavi dečko pokeraškog lica.Pogled je spustio ka dole i zaključao je naše poglede i videla sam u tom trenutku kako mu je nešto sevnulo preko očiju ali je brzo nestalo i tama je zauzela svetlinu koju želim videti.Kleknuo je i uzeo me je u naručje brzo me podigavši i posle par koraka me je spustio na krevet i odmakao se od mene zbog čega sam u panici rekla „ne ostavljaj me“ ali sam osetila njegov prst preko usana dok tiho govori sa svojim hrapavim glasom „shh, ne brini se, tu sam.“
Zatvorila sam oči kada sam čula kako njegovi koraci postaju sve tiši i tiši i čekala sam par minuta pre nego što sam čula kako postaju sve glasniji  i osetila sam toplu ruku na mom potiljku kako mi podiže glavu i govori „popij ovo“
Otvaram i dalje mutne oči i uzimam dve tablete koje su mu na dlanu i ubacujem ih u usta i pijem vodu koju mi je dodao i zatim me opet spušta na krevet.Miluje me po obrazima dok mi se oči sklapaju i osećam njegove sada grube ali i dalje na neki način meke usne na mom čelu dok sam tonula u san i zadnje što sam čula je bilo „žao mi je, devojčice“

Dok ustajem čujem zvuk zatvaranja vrata ali ne znam da li je neko izašao ili ušao u kuću.Trljam oči želeći da nekako popravim svoj mutan vid ali se on pogoršava, šta se događa? Nekako sam uspela stati na noge i napraviti par drhtavih koraka do vrata kako bi ih otvorila zato što mi se sve vrti u glavi.Otvaram vrata i izlazim iz sobe polako se spuštajući niz stepenice i tiho govorim „Harry?“ ali se niko ne odaziva pa pretpostavljam da je izašao negde i opet me ostavio samu..Iz dnevnog boravka izlazi svetlost i shvatam da je ostavio upaljeno svetlo i zato ulazim i odmah mi za pogled zapada papirić koji je na staklenom stolu i pored njega čaša sa nekom tečnošću u njoj.Približavam se ka stolu i padam na kolena i uzimam papirić u ruke jedva shvaćajući poruku jer mi je vid i dalje po malo zamućen.

„Brzo ću se vratiti, ne brini se.--->Popij!“

Uzdišem i u jednom gutljaju pijem jaku tečnost i osećam kako mi grebe grlo pa brzo protresujem glavom i ostavljam papirić na stolu dok ustajem.Šetam se po sobi dok se prisećam svih prethodnih događaja, pitanja,teretana,moj otac..Isuse, šta se događa, Harry se udaljio od mene, ne sviđa mi se to ni malo..Moj telefon je i dalje kod njega..Naglo sam zastala.
Bože, moj telefon je i dalje kod njega a to znači da je Richard možda slao još poruka i da ih je on pročitao, još gore možda je zvao..Šta ako je Harry otišao da ga nađe? Šta ako je Richard negde u blizini? Ne, ne, ne, to je nemoguće.Grešiš Jennifer.Glasno uzdišem i trčim u hodnik i zastajem kada vidim svoje starke na podu i najbrže što mogu ih obuvam i uzdišem sa olakšanjem kada otvaram vrata i shvatam da nisu zaključana ali odmah zastajem kada vidim mrkli mrak ispred sebe.Pa koliko dugo sam spavala? Ubacujem ruku u džep od Harry'eve trenerke i pod rukom osećam njegov telefon i shvatam da ga je zaboravio, brzo ga vadim iz džepa i ostajem razočarana kada vidim da je zaključao telefon.Vraćam ga u džep i nervozno prolazim rukama kroz kosu dok zatvaram vrata za sobom i trčim ka drveću ne znajući gde idem ali sa jednom namerom.Da nađem Harry’a kako znam i umem.

A/N
Gotov je i 59. Deo
Znam da je kratak, izvinite zbog toga, sledeći nastavak će biti puno,puno duži, obećavam
Pa da vam objasnim, ovo što ide 6h posle, 6h ranije, 4h posle, 4h ranije to je u stvari igra između sadašnjosti i prošlosti..Ovo 6h posle je sadašnjost a 6h prošlost, od sledećeg nastavka pišem normalno,neću se igrati tako sa vremenom ali mi je ovo bilo zanimljivije haha, nadam se da ste shvatili ovo što sam napisala..
Nastavak će biti za 3,4 dana, msm da će biti u nedelje ili u ponedeljak, potrudiću se što pre da ga napišem i objavim
Uslovi su preko 200 reads, 70votes i 50 comments
Nadam se da niste zaboravili ovu priču niti da ostavite vote i komentar jer znate koliko mi to znači
Ly all .xx