Revenge ✔️

Sećanja

Glava me boli.Telo mi je ukočeno.Ne znam gde se nalazim.Vrti mi se u glavi.Žedna sam ali ne mogu otvoriti usta niti pomeriti ruku kako bih uzela čašu vode koja se nalazi pored kreveta.Ne znam šta se događa.Tako sam zbunjena.Izgubljena.Plitko dišem dok gledam sobu u kojoj se nalazim.Cela soba je ispunjena belom bojom.Bela posteljina, beli zidovi, beo orman, bela vrata čak je i tepih beo.Od ovog prizora sam zadrhtala.Zašto je kog đavola sve belo?Zajecala sam kada sam uspela podići svoju desnu ruku i uzeti čašu vode sa noćnog stočića.Vodu sam popila u jednom gutljaju.Obrisala sam mokra usta sa nadlakticom i kada sam zatvorila oči počela sam se prisećati svega.Šuma, Matt, Harry, vođenje ljubavi, jutro, James i Niall, Harry i ja, Richard, pištolj, Harry kako pada..mrak.Isuse, u sekondi su mi se oči napunile sa suzama dok sam se setila Harry’a kako pada.Kako je, gde je?Ne moguće da je mr..Ne,ne, ne! Ne izgovaraj to Jenn! Obećao mi je.Verujem mu.Obećao mi je da ćemo se opet videti.Moram mu verovati.To je Harry.Čovek kojeg volim.Čovek sa slomljenim srcem.Izgubljeni čovek.Moj čovek.Sve ovo će proći.Naćiće me.Samo misli pozitivno Jenn.Posle svega kroz šta smo prošli nećemo se razdvojiti tek tako.Ne smemo, ne možemo.Vid mi je i dalje zamućen ali nekako sam uspela ustati.Uhvatila sam se za glavu kada mi je ogromna bol prošla kroz telo.Šta mi se dešava?Posle par trenutaka sam otvorila oči i spustila pogled niz svoje telo.U redu je, dobro je, i dalje sam u majici i donjem delu trenerke.Harry’evoj majci i trenerci.Suze su mi se opet skupile u očima kada sam približila majicu svom licu i osetila i dalje njegov miris na njoj.Oh Harry, koliko mi nedostaješ.Šmrcnula sam i napravila dva sitna koraka pokušavajući naterati telo da me sluša ali nešto nije u redu.Nešto su mi dali, znam da nisam lično uzela nešto što bi mi ovoliko štetilo.Šta su mi kog đavola dali?Kada sam pogledala ogledalo koje se nalazilo na malenom stolu ispod kog je stolica brzo sam mu prišla i izvukla stolicu i sela na nju.Drhtavo sam izdahnula kada sam videla svoj odraz u ogledalu.Ko je ova bleda devojka?Ko je ova čupava devojka sa crvenim očima, drhtavim usnama i muškom majicom?Obrisala sam suze koje su mi skliznule niz obraz i obećala samoj sebi da ću biti jaka, neću pokazati svoju slabost, moram im pokazati da ih se ne plašim, da nas ne mogu rastaviti..niko ne može.Stavila sam ruke na sto i krenula da ustanem ali sam odmah sela kada sam ugledala sliku koja neprimetno stoji pored ogledala.Slika na kojoj je žena sa širokim osmehom kao i malena devojčica pored nje.Na slici malena devojčica drži ruke obmotane oko svoje majke dok gledaju u kameru i žele da ovekoveče taj trenutak sa tom slikom.Devojčica mnogo liči na svoju majku.Imaju isti nos, boja kose im je ista, obe imaju preplanuo ten i prelep osmeh.Majka i ćerka.Moja majka i ja.Išle smo na predstavu.Sećam se da se predstava zvala ’Zubić Vila’.Oduvek sam želela da idem da odgledam tu predstavu i mama me je odvela.Uvek bi mi ispunjavala sve želje.Uvek se trudila da mi ništa ne hvali.Uvek me je stavljala ispred svega.Stavila sam ruku preko usta dok sam tiho jecala gledajući sliku koja mi donosi mnogo sećanja.Sliku koja je uokvirena zlatnim ramom sa izrezbarenim svetićima.Taj događaj je bio koliko se sećam jedini u kom se sećam da se Richard ponašao kao pravi otac.To je bio dan u kome smo bili sasvim normalna porodica koja je uživala.Porodica koja je zaboravila na sve probleme tokom par sati.Sećam se da nas je Richard slikao dok je James otišao da nam kupi karte.

~       
Brzo sam trčala ka ogromnim vratima pored kojih su sa obe strane stajala dva ogromna muškarca koja su me uplašila.Ostavila sam mamu sa razgoračenim očima i tatu koji je pričao sa nekim preko telefona iza sebe dok sam trčala iz sve snage želeći što pre da vidim zubić vilu kako bih joj rekla koliko sam bila dobra i da mi je ispao zub i da želim da mi ispuni želju.Mama mi je rekla da će mi se bilo koja želja koju zamislim ostvariti.
„Jennifer!“
„Jennifer, vrati se!“ nisam se osvrtala dok sam slušala mamu kako me doziva, moram da nađem zubić vilu.Stomak me je boleo kada sam stala i brzo disala.Ne znam zašto.Stigla sam do velikih vrata i zastrašujućih čika.Oboje su spustili poglede na dole kako bi me pogledali i videla sam im ogromne zube kada su se nasmešili.Ne smejte se!Dobacili su pogled jedno drugom i čučnuli su tako da bi bili iste visine kao i ja.Napravila sam jedan korak unazad jer su me uplašili.
„Malena, gde su ti roditelji?“ pitao me je čika sa velikom bradom i ledeno plavim očima koje su me još više zastrašile.Želim mamu.
„Sam, ne plaši je.“ Rekao je mlađi čovek sa plavom kosom i tamnim očima.Ne sviđaju mi se.Plaše me.Sam je podigao ruke uvis i polako ustao dok je rekao kroz smeh „dobro, izvini, nisam namerno“ čovek sa plavim očima je zakolutao očima kada je čuo Sam’ov odgovor i podigla sam obrve pamteći taj pokret pa ga i sama uradila.Još jednom i još jednom i još jednom.Zavrtilo mi se u glavi zato što sam previše puta okrenula oči ali mi se to sviđa.
„Vidi šta si je naučio, Ashton“ Sam se počeo još više smejati i Ashton sa njim dok se ispravljao.Trgla sam se unazad i brzo sam bila okrenuta videći svoju majku sa zabrinutošću ispisanom preko lica dok me je gledala.Između obrva joj se pojavila duboka linija koja je uvek tu kada se svađa sa tatom.Ne želim da se mršti.Mama ne treba da se mršti.
„Jennifer, koliko puta sam ti rekla da nikada ne bežiš od mene!“ mama me je glasno prekorila zbog čega sam spustila glavu i gledala svoje bele čizmice koje sam trljala o pod.
„Izvini, mama“ tiho sam promrmljala i osetila na svom hladnom obrazu mamin vlažni poljubac i uzdah dok je rekla „nemoj me više nikada tako uplašiti, jasno?“ podigla mi je bradu dok me je gledala sa sada podignutim obrvama.
„Jasno“ rekla sam i istovremeno sam zakolutala očima zbog čega je mama opet razgoračila oči.
„Jennifer Knowles da li si to upravo svojoj majci zakolutala očima?“ jasno mogu čuti iznenađenost u njenom glasu zbog čega sam se nasmejala dok sam klimnula glavom.
Ustala je i uhvatila me za ruku i pratila sam je dok mi je govorila „Nemoj to raditi, to nije lepo“
„U redu, mama“ izritirano sam rekla i čula njen osmeh dok je tiho promrmljala „ista si po karakteru kao i otac“
Mama je imala velike štikle ali je i dalje brzo hodala.Želim da hodam kao i ona.Želim da budem kao i ona.Ne želim da budem kao tata.Tata je loš.Tata se mnogo svađa sa mamom.Tata mnogo viče na mamu, James’a i mene.Ne volim kada tata viče na mene.Sada je tata dobar.Stalno je sa nama i vidim kako na svakih par koraka ljubi mamu.Ovaj tata mi se sviđa.
Tata nam je prilazio i iz džepa je izvadio kameru dok nam je sa prstom pokazao da stanemo što smo i uradile.Tata je upalio kameru i par trenutaka je radio nešto na njoj dok se mama sagnula i poljubila me u obraz i brzo sam joj obmotala ruke oko ramena dok smo gledale u kameru.Mogla sam videti tatin osmeh dok nas je slikao.
„Iiiiiii....ptičica“ rekao je i mama je ustala i uzela kameru iz njegovih ruku kako bi videla sliku i oduševljeno ju je vratila tati dok mu je rekla da će morati da uradi tu sliku.On joj je uzvratio osmeh i klimnuo je glavom.Mama me je uhvatila za jednu ruku i tata za drugu dok je rekao
„Idemo da vidimo gde je nestao onaj mali vragolan sa našim parama“

„Jennifer?“ tihi, muški glas me je vratio u sadašnjost zbog čega sam se trgla i brzo obrisala poslednje suze koje su mi se nakupile ispod očiju.Vratila sam sliku na mesto i još jednom bacila pogled na devojku sa hladnim izrazom lica i ustala okrenuvši se prema dečku sa tamnim podočnjacima ispod očiju.
„Gde je Harry?“ rekla sam i iznenadila sam se sa grubošću koju sam čula u svojem glasu.Sviđa mi se.Uzdahnuo je i ušao je u sobu zatvorivši vrata za sobom.
„Moramo da popričamo“  podigla sam obrve
„Gde je Harry?“ kroz zube sam procedila pitanje ali izgleda da i dalje nema nameru da mi odgovori.
„Molim te, saslušaj me“ James je rekao sa tihim glasom i izdahnula sam sa nevericom i podigla ruke dajući mu znak da počne.
„On nije dobro, Jennifer“
„To nisu tvoja posla, James“ upozorila sam ga
„Opasan je, može te povrediti“ rekao je i sa njegovim plavim očima me moli da mu olakšam sve ovo.
„Ti si me više povredio nego što bi on ikada mogao!“ povisila sam glas i osetila bol kroz celo telo ali sam pokušala ne razmišljati o njoj, odakle njemu jebeno pravo da mi priča o Harry’u.Razgoračio je oči na moj odgovor i videla sam bol u njegovim očima ali sam je ignorisala.Sada mi je Harry najvažniji, moram da znam da je dobro
„Nije tačno..“ rekao je i počeo je odmahivati glavom dok sam ja klimnula
„Nisi se trebao mešati između nas, ne znaš ništa o nama“ tiho sam rekla
„Znam da si jebenih godinu dana patila za njim!Znam da si pila kao nenormalna i da si čak uzela drogu od nekog tipa iz kafića i tako završila u bolnici.Šta mi još treba da znam kako bih zaključio da te uništava Jennifer, šta!?“ rekao je i odgurnuo se od vrata i stao ispred mene uhvativši me za ramena.
Skliznula mi je suza niz obraz dok sam mu gledala plave oči ispunjene mržnjom i tiho, kroz šapat rekla „volim ga“
Odmah me je pustio ne verujući u moju izjavu.Nisam želela stati sa tim, mora shvatiti da mi ne pomaže već samo škodi sa ovakvim stavom.
„Nikada me ne bi povredio, znam to, da, jeste sjeban ali napreduje.Trebam mu James, i on meni treba, ne oduzimaj mi ga, molim te“  nije mogao više izdržati i videla sam ovog jakog čoveka, mog brata kako pokazuje svoju slabu stranu dok ispušta suze.
„Ja sam za sve kriv, žao mi je“ promucao je
„Nisi, ne radi to sebi James“ odmahnula sam glavom.
Seo je na stolicu pored malog stola i gledao svoje isprepletane prste dok je počeo sa svojim glatkim glasom da govori
„Spetljao sam se sa njima.Nisam trebao, znao sam to, ali ipak jesam..“
„Šta si radio?“ rekla sam i sela na krevet i tako bila naspram njega.
„Učlanio sam se u njihovo bratstvo, dugo, dugo vremena sam bio član..“ govori i čujem u njegovom glasu gađenje prema sebi, napokon ću saznati?
„Šta se radilo u tom bratstvu?“ tako tiho sam rekla da sam jače mogla čuti svoje ubrzane otkucaje srca.
Odmahnuo je glavom i još suza mu je skliznulo niz lice.
„Molim te, ne teraj me da ti to kažem“ uzela sam drhtav udah „moraš“
Pogledao me je sa svojim zamućenim plavim očima i sa ogromno mukom odgovorio
„Tu članovi nisu bili samo muškarci već i žene..žene sa potrebama“ razgoračila sam oči.
„Ne, ne, ne..“ odmahivala sam glavom, nemoguće!
„Nisu radile ništa na silu, Jennifer, želele su to..“ stao je i spustio glavu kada je rekao „tu sam upoznao Harry’a“

A/N
Nadam se da vam se svideo nastavak
Hvala svima na prelepim komentarima I NEMOJ TE PLAKATI, NE VOLIM DA ČITAM KOMENTARE U KOJIM PIŠETE KAKO STE PLAKALI JER JE OVO SAMO PRIČA..Iskreno, jako sam vezana za ovu priču kao i za Jenn I Harry’a ali u svakom slučaju ne volim da plačete.
Ahh, izvinite zato što sam ovde zaustivala nastavak ahhaha ali sam morala zato što sledeći nastavak će biti veoma intrigantan i moram sve lepo da ’poređam’ kako bi ste sve razumeli i napokon otkrivam stare misterije lol
Nastavak će biti za par dana
Uslovi su preko 200 reads, 70votes & 50 comments
Nadam se da ćete ostaviti vote i komentarisati
Ako niste, dodajte priču u reading list kako bi vam stizalo obaveštenje kada objavim nastavak
Ly all .xx