Revenge ✔️

Igra

 

Crne čizme, crne farmerice,  crna providna košulja koja mi daje mogućnost da vidim njegova savršeno razvijena prsa I tetovaže, crni sako preko kog je crna marama sa belim detaljima, crne naočare I crni šešir,ukratko rečeno gospodin Styles.Sve ono o čemu sam razmišljala je sada jednostavno isparilo, jedina stvar na koju mogu savršeno da se usresredim je činjenica na to kako je Harry prejebeno savršen.Kada sam upila svaki deo njegovog tela podigla sam pogled kako bih ga pogledala u oči ali ne mogu..ima naočare.Kao da mi je pročitao misli odmah je skinuo naočare I dozvolio da se stvori naša zeleno-plava veza među očima.Njegov pogled, nisam mogla da dišem dok sam ga gledala u oči..sada su toliko zelene, nije u pitanju tamna zelena kao kada se pomeša crna I zelena tempera pa se zbog jačine crne boje zelena izgubi u crnilu, već svetle zelene, ovu boju zelene sam mogla uporediti sa belom, kao kada se pomeša zelena I bela pa se dobije neverovatna nijansa svetlije zelene..ni ovaj opis nije dovoljan kako bih uspela opisati ovo što vidim..reči nisu dovoljne.Oboje dišemo plitko kroz otvorena usta, elektricitet među nama je opipljiv I u vazduhu, samo se gledamo..i gledamo..i gledamo.
“Prelepa si” tiho govori sa svojim hrapavim I senzualnim glasom zbog čega sam ispustila tihi jecaj, koža mi se naježila, prsti su mi se zgrčili I bradavice ukrutile..Osećam srce kako mi se nenormalno brzo odbija o prsa dok se gledamo, gutam ogromnu knedlu ali je I dalje tu..
“Hvala ti” kao I on tiho govorim sada spuštajući pogled na moja gola stopala I pomeram prste kako ne bih morala da ga pogledam u oči.
“Hoćemo li?” pita I ne mogu a da ga opet ne pogledam u oči ali sam razočarana kada vidim da je vratio naočare I opet sam lišena njegovog pogleda..Klimam glavom I on mi pruža svoju desnu ruku u koju nesigurno gledam par trenutaka ali je na kraju prihvatam sa svojom levom.Čim su naše ruke stupile u kontakt dobila sam osećaj kao da me je grom udario..da,dobro sam objasnila, grom.Ogromni elektricitet mi je prošao kroz telo I najveći trag je ostavio u mojim bedrima zbog čega sam čvrsto stisnula noge dok sam od Harry’eve strane dobila dubok izdah koji se odbio o moj vrat gde se sada koža naježila do maksimuma..Krenuli smo polako hodati prema vratima ali sam se zaustavila pred vrata okrećući se I Harry odmah za mnom dok mu je leva ruka na kvaci.Sa malo poteškoće vadim moju ruku iz Harry’eve zbog čega vidim njegov zbunjen pogled ali se samo krećem prema ormanu otvarajući ga I spuštajući pogled na pod gledajući razne modele sandala, štikli, čizmica, imam osećaj kao da sam u nekom skupom butiku ali sam u stvari u Harry’evoj sobi..zanimljivo.Pogled mi se zaustavlja na crne štikle sa malo većom potpeticom ali ih uzimam I sedim na krevet I pre nego što sam ih stigla spustiti na pod Harry’eva ruka ih je uzela iz moje.
“Ja ću” govori I dominantnost se opet pojavila zbog čega kolutam očima ali ipak popuštam, pogledom prelazi preko crnih štikli I vidim da nije zadovoljan pa ustaje I približava se ormanu saginjući se I uzimajući neke druge štikle dok pogledom prelazim preko njegove zategnute zadnjice ali nisam imala tu privilegiju dugo jer je brzo ustao I okrenuo se prema meni pokazujući mi na crvene ZARA cipele.Od kada on ima ukus kada je odeća u pitanju? Ovaj čovek me iz sata u sat sve više I više iznenađuje.Opet se pojavljuje ispred mene I spušta se na kolena uzimajući mi desno stopalo I veoma spretno mi je ubacio stopalo u cipelu I ponovio je pokret sa drugim stopalom,zbog njegovog dodira se topim,neopisivo je to što osećam, previše sam slaba, zatvaram oči kada su njegove vlažne usne dotakle moju ruku ali ih je brzo maknuo I spojio je naše ruke igrajući se sa mojim prstima.Ustajem kao I on I otvara vrata od sobe pokazujući mi da prva izađem što I činim uz komentar
“Od kada si ti kavaljer?” kutovi usana su mu se podigli ali prekriva svoj osmeh tako što sisa donju usnu..Ooo,on je veoma svestan svog učinka na meni, zna kako me izaziva, pa ako hoće da se igra, igraću se.Malo sam ubrzala hod I sada smo na vrhu stepenica dok sam ja malo ispred njega, polako se spuštam, ruke su nam I dalje spojene dok mi je iza leđa, pa Jennifer, vreme je za malo nestašluka.Namerno krivim levu cipelu
“Ahh” govorim I vidim kako me je Harry brzo uhvatio za struk
“Jesi dobro?” zabrinuto me pita dok jedva suzdržavam svoj osmeh a njegov stisak oko mog struka postaje jači šaljući još jednu turu elektriciteta kroz moje telo.
“Iskrivila sam nogu” govorim I saginjem se tako da prolazim sa rukama po nozi I njemu sam se blago rečeno natrtila, njegov ud je tačno na mojoj zadnjici I to iskorištavam tako što se blago meškoljim u mestu I osećam kako je čvrst, ujela sam se za jezik I polako podigla tako da se trljam uz njegovo telo I kada sam se ispravila do kraja, spustila sam haljinu I okrenula sam se prema njemu govoreći
“Sada mi je bolje” shvatio je da sam to namerno uradila ali isto tako vidim da prihvata igru.Blaga crta mu se stvorila između obrva što mi daje do znanja da razmišlja isto tako sisa donju usnu prolazeći zubima preko nje, klima glavom I hvata me opet za ruku ne dajući nikakav komentar, da li sam pogrešila? O Bože kada ću da ga shvatim? Spuštamo se niz stepenice I kada smo na zadnjoj prenego što sam stigla da razmislim o tome progovorila sam u jednu ruku želeći a u drugoj ne želeći odgovor..
“O čemu razmišljaš?” čim sam ga pitala vidim mu bezobrazan osmeh na licu zbog čega se mrštim, kako se atmosfera brzo menja, to je stvarno neverovatno..
“Želiš da znaš?” govori opet sa svojim tihim I dominantin glasom zbog čega mi se radoznalost povećala.Dok je to izgovorio hodali smo prema vratima I otvorio ih je I zatvorio za nama.Hladan vetar me je napao sa svih strana ali mi ne smeta zato što gorim iznutra.I dalje gleda napred I skrećemo levo od kuće I hodamo kroz razno drveće, blago krivim noge kako bih izbegla veliko kamenje jer mi nije lako u cipelama hodati kroz šumu, mesečina nam obasjava put I vetar blago duva mrseći mi kosu, pa gde to idemo? Nema smisla da ga pitam kada znam da neću odgovor dobiti.
“Da” nesigurno govorim zbog čega on naglo staje I okreće se prema meni, I ako ga ne gledam u oči, zato što su naočare prepreka znam da su mu oči tamno zelene boje I da ima onaj razigrani pogled, jednostavno znam.U sledećem trenutku me je gurnuo ka drvetu koji mi je bio iza leđa I osećam njegov vreo dah kod mog uveta
“Mnogo voliš da postavljaš pitanja pa je u redu da I ja tebi postavim jedno, u redu?” gutam knedlu dok u stomaku osećam roj leptira koji me napada.
“Šta?” glas mi je isprekidan a disanje ubrzano zbog čega mi se prsa brzo podižu I spuštaju I posle svakim par pokreta dodirivajući Harry’eva što mi pogoršava situaciju.
“Šta misliš..” zastaje I vidim kako se I on bori za dah,  “koliko ćeš glasno vikati dok te budem jebao?” gricka mi ušnu resicu dok završava pitanje a ja ostajem bez daha..Da li sam ja to dobro čula? Ponavljam njegovo pitanje u glavi ‘koliko ćeš glasno vikati dok te budem jebao?’ usta su mi se osušila I osećam kako sam vlažna dole, ovo ne piše ništa dobro..Pomera se unazad I gleda me u oči dok ja njega I dalje ne mogu jer su jebene naočare prepreka, u šoku sam..mislim da je to preblaga reč kako bih opisala svoja osećanja ali ono što doživljavam, Isuse, to ni Šekspir ne bi mogao opisati.Mahinalno podižem ruku kako bi mu skinula naočare kako bih ga mogla pogledati u oči ali se on udaljava za par koraka protresujući glavom zbog čega isfrustrirano uzdišem..Porazio me je, upravo sada I može uraditi sa mnom šta god želi..Glas mi u glavi ponavlja jednu te istu reč svaki put sve odlučnije I zbog toga prekidam ovaj trans nazvan gospodin Styles I usresređujem se na to što govori ‘ne odustaj!’ U pravu je, neće me čupavac poraziti, igra Jennifer…sve je igra a ti ćeš pobediti jer si Jennifer! Klimam glavom I prvi put od kada sam ga upoznala pravim odlučni I u isto vreme dominantni korak prema njemu usresređujući se na ono što ću reći.
“Da budem iskrena..” pravim još jedan korak prema njemu tako da se blago dodirujemo, podižem desnu ruku I stavljam je na Harry’evu maramu I igram se sa njom dok govorim ono što će ga uništiti “mislim da bi vibrator uradio bolji posao” nakon što sam izgovorila poslednju reč podižem pogled gore I vidim njegova otvorena usta kroz koja diše I šokirano me gleda, ugrizujem se za usnu I pomeram se dalje od njega hodajući pravo I ostavljajući ga poraženog iza mene..Niko se ne kači sa Jennifer, nadam se da je to shvatio, sada je 1:0 u Knowles-Styles igri..kolutam očima I prepravljam brojeve, tačnije je 1:1 u Knowles-Styles igri..ali ne zadugo.Dok sam hodala napred ne osvrćiću se setila sam se da nemam pojma kuda idem, valjda me je pobeda ponela da sam zaboravila da se nalazim u šumi sa Harry’em..sranje.Pre nego što se stigla okrenuti Harry’eve ruke su se obmotale oko mog struka I pomaknuo je moju kosu u stranu tako da ima pristup mom uvetu.
“Izgubićeš se,a to ne želimo..ni ti a pogotovo ne ja” razigrano govori I osećam njegove usne na mom levom obrazu zbog čega zatvaram oči I osećam kako mi noge drhte..
“Ne posle onoga što ti želim uraditi” brzo dodaje sa svojim hrapavim glasom zbog čega gorim kao da sam pored vatre.Opet isprepletuje naše prste I vodi me kroz šumu..Samo ga pratim,ostala sam bez teksta,nemam glas, ne znam da pričam..ipak je njegova reč bila poslednja, sranje! Toliko sam bila usresređena gledajući njegova isklesana leđa kako se pomeraju I kako mu se mišići čak I kroz košulju I sako ucrtavaju da nisam osetila da hodamo na nešto gnjecavo I veoma zeznuto kada si u cipelama.Spustila sam pogled na pod I shvatila da hodamo po pesku I čujem vodu kako se odbija o nešto, rekla bih da su talasi u pitanju..U disajne organe mi ulazi miris soli, ma koji je ovo vrag? Brzo podižem pogled I vidim more? Okrećem se prema Harry’u I vidim kako me gleda nestrpljivo očekujući odgovor kao neko malo dete sladoled ali ga ipak ne dobija..pa šta da mu kažem? Vraćam pogled na more I štipam se misleći da je ovo san ali nije..
“Prelepo je, zar ne?” Harry prekida prijatnu tišinu zbog čega vraćam pogled na njega I vidim kako je skinuo naočare napokon ga gledajući u oči ali zbog mesečine nisam u mogućnosti da prepoznam njihovu boju, klimam glavom ne znajući šta da kažem..
“Hajmo” gura me ka napred I slušam ga I nastavljamo da hodamo po pesku ali mi se noge krive na svakih par pokreta zbog čega se spuštam I brzo ih izuvam I osećajući kako mi se noga dubi I ulazi u pesak ostavljajući otiske, pesak je topak I veoma prijatan zbog čega mi umiruje iziritiranu kožu na stopalima.Ubrzo smo opet stali ali sam se bila zanela gledajući more zbog čega kada sam pogledala u Harry’evom pravcu videla sto na kome su crvene latice I par sveća na svakom uglu..Prekida mi razmišljanje tako što se pomera dalje od mene I ostajem lišena njegovog dodira ali vidim kako se kreće prema stolu I izvlači jednu stolicu dajući mi do znanja da sednem zbog čega se smešim I saginjem se kako bih obula cipele jer smo sada na glatkoj površini ali me njegov  hrapav glas prekida u nameri
“Nemoj” kratko ali sa puno autoriteta govori, uzdišem I ostavljam cipele pored stola I polako sedim na stolicu I Harry je povlači za mnom..džentlmen, kolutam na tu pomisao.
“Kavaljer sam od kada sam te upoznao” tiho govori I sedi preko puta mene dok nas ogroman sto deli..Podižem obrve na njegov odgovor, voli da se zeza ili šta?
“Ma nemoj” govorim sa sarkazmom I dajem mu do znanja da ne verujem u to što mi je rekao ali on to očito ignorira I skida svoj šešir stavljajući ga na pod I udostojava me njegovim pogledom
“Da” potvrđuje I vidim kako mu se na licu obrazuje osmeh “mnogo stvari se promenilo od kada si mi ušla u život” nisam ni stigla da postavim pitanje jer mi je odmah dao odgovor…plašim se da ima moć da čita misli.
“Na bolje, sve što je u vezi sa tobom devojčice je dobro, zapamti to” srce mi je zaigralo na njegove reči..Isuse,od zaigranog do perveznog stigli smo do romantičara Harry’a.Samo se gledamo ali on prekida naš zeleno-plavi kontakt tako što spušta pogled na sto I uzima dve čaše I vino pa ga otvara I sipa nam..Prvo meni daje blago mi dodirujući prste dok mu ga uzimam iz ruke pa se vraća na mesto.
“Hvala” tiho mrmljam
“Stvarno,nema na čemu” govori I nešto mi govori da se to nije odnosilo samo na piće..Dok polako pijem vino osećam njegov pogled na sebi zbog čega se meškoljim u mestu, sada ja prekidam tišinu.
“Gde smo Harry?” kutovi usana mu se podižu dok govori
“Na kraju sveta, devojčice” klimam glavom znajući da mi neće dati odgovor koji će mi značiti I uzimam još jedan gutljaj pića
“Šta slavimo?” pitam ga dok mi se radoznalost opet budi posle zimskog sna…da budem iskrena,nikada nije ni nestala.
“Godinu dana..” tiho mrmlja zbog čega podižem pogled zaključujući ga sa njegovim I razmišljajući o tome..Godinu dana..godinu dana..
“Oooh” tiho govorim I on klima glavom
“Pre tačno godinu dana si me ostavila” smeši se dok to govori ali osećam bol u njegovom glasu, na svakih par sekundi pije vino I posmatra me, opet mu između obrva vidim duboku liniju što mi daje do znanja da razmišlja o nečemu…ili još gore, bori se sa sobom.
“Ali gledajmo sa vedrije strane” podižem pogled opet ga gledajući sa iščekivanjem “tu si…sa mnom” tiho dodaje I glas mu se opet snizio I postao je senzualan, kao I uvek I hrapav zbog čega dobijam žmarce..I ako hladan vetar duva I dalje gorim, a ništa mi ne može ugasiti ovu vatru..sem nekoga.
“Jesi gladna?” mrštim se I taman da negodujem on govori “Moraš jesti” I ne daje mesta za komentare zbog čega uzdišem I naslanjam se na stolicu streljajući ga pogledom ali on se pravi kao da to ne primećuje dok kuca nešto na..telefonu!? Razgoračila sam oči ali sam se brzo unormalila kako ne bi video moj šok..Isuse, nadam se da sam izašla uz stranice, znoj me je oblio kao I nesigurnost ali ništa ne primećujem na Harry’evom licu pa pretpostavljam da imam sreće zbog čega uzdišem sa olakšanjem.Prislonio je telefon uz uvo I brzo govori “možeš doći” pa prekida vezu..Sa moje desne strane čujem korake zbog čega radoznalo gledam u tom pravcu I pijem vino, kada sam videla osobu koja se pojavila samo što se nisam odmah onesvestila..Bože, reci mi da sanjam! Vino koje mi je bilo u ruci je palo na pod I staklo kao I vino se razlilo na podu ali trenutno mi je to najmanja briga dok čujem Harry’a kako proklinje sa druge strane stola I ustaje dok je moj pogled usresređen na plavuši ispred nas..Sa drhtavim I nesigurnim glasom izgovaram ime kojeg se ni u snu ne bih setila..
“Ashley?”

A/N
Šok, šok hahahah
Gotov je I 52. Nastavak
Nadam se da vam se svideo
Kao štosam I obećala ovaj je duži
Izvinite zato što kasnim
Uslovi su preko 200reads, 60votes & 50 comments
P.S. sorry ako ima grešaka
Follow me
Ly all .xx