Revenge ✔️

Promena raspoloženja

*Opet se svima zahvaljujem na prepredivnim komentarima, ako svaki nastavak budete ispunjavali za manje od 24h sada potrudiću se da odmah tog dana postavim nastavak,ali mislim da ću objavljivati svakog drugog dana nastavak jer ne stignu svi odmah da ga pročitaju, i mislim da je to sasvim u redu, nemam pojma šta ovde pišem,da vas ne zadržavam, izvolite nastavak, uživaj te .xx*


Bol...celo telo mi se zgrčilo od bola, svaki mišić stegnuo i bol se povećava iz sekunde u sekundu.Vrištim, ogromni, glasni jecaji mi napuštaju usta, ali bol ne prestaje, sve je jača i jača.Uzimam jastuk i stavljam ga preko glave i vrištim, leva noga mi je počela drhtati od bola i celo telo mi se utrnulo.Koprcam se u krevetu samo kako bih izbegla bol koju osećam ali i dalje ne prestaje, u agoniji sam, zaustavljam se kada osećam dve tople, snažne ruke na nozi, sklanjam jastuk sa lica i posmatram Harry’a kako mi pokušava pomoći.
„Ispravi nogu!“ radim kako mi i govori dok mi drži stopalo i polako ga pomera gole, dole, nežno me masirajući oko članaka, agonija je nestala, bol nestaje, telo mi  se opušta..Zatvaram oči i duboko uzdišem sa ogromnim olakšanjem, pretpostavljam da će me noga ceo dan boleti zbog grča..Trljam oči i dalje osećajući Harry’eve ruke oko mog stopala kako ga nežno masira, mišići su mi se opustili i osećam se slabo, iscrpljeno..Gledam Harry’a, na sebi ima samo donji deo trenerke, opet mu je gornji deo tela otkriven, iskreno ne žalim se ali mislim da to namerno radi..Kapljice znoja mu se spuštaju niz telo dok je on svu svoju pažnju posvetio mojem stopalu..Na levoj ruci je dodao još tetovaža, pred očima mi se pojavio Tatto Shop, kada sam radila tetovažu i kada je rekao onaj kako se beše zove...Justin, da Justin da je Harry zapečatio svoju prošlost sa tetovažama, sve što trebam saznati se nalazi na njima, pred nosom su mi odgovori ali su i dalje tako dobro sakriveni..Sidro, brod, ruža, crno srce, iznad ptice koja mu se nalazi na levoj strani ima tetovažu 17BLACK, ispod nje dva krsta, metal šalje malene varnice kroz moje telo zbog čega podižem pogled na njemu i vidim kako me pomno posmatra i dalje mi masirajući stopalo..
„Bolje?“ podiže obrve dok me pita i klimam glavom
„Da, hvala..“ izvlačim nogu iz njegovog stiska i spuštam je na krevet polako ustajući i sedeći, prekrstila sam noge i samo se gledamo, ne znamo šta trebamo reći a imamo toliko toga jedno drugom ispričati..
Dok me posmatra vrti prsten oko prsta i kad tad uzdiše..Postaje mi biti neugodno pod njegovim intezivnim pogledom..
„Moram do WC’a“ mrmljam kako bih se sklonila od njega, ima loš uticaj od mene, ne smem mu se približavati, moram pobeći odavde što brže mogu,kako god znam i umem..Ustaje i kašlje:
„Da..naravno,  ummm, idem da nam spremim nešto da pojedemo“
„Ne znaš da kuvaš“ govorim prisećajući se kada je pravio špagete, rekao je da jedino to zna da pravi..
„Svašta se promeni za godinu dana..“ tiho govori i izlazi iz sobe zatvarajući vrata za sobom..Uff, od mene pravi negativca, ko da sam ja kriva za sve a on nedužan, neće moći tako..Isfrustrirano uzdišem i ustajem, spuštam pogled ka svom telu,i dalje je na meni zelena majica i farmerice koje imam već par dana na sebi, moram da se presvučem,ali nemam ništa..lapsus.Ulazim u kupatilo, velika kada se nalazi sa moje leve strane a sa desne ogromno ogledalo, odmah mu prilazim i ogledam se, kao što sam i pretpostavila ko zombi sam..Raščupana kosa, rumeni obrazi, podočnjaci, treba mi četkica za zube...četkica..par dana nisam prala zube, ne želim ni da znam koliko mi je loš dah, preturajući po ladicama našla sam četkicu za zube i do nje pastu..Pretpostavljam da je od čupavca ali me ne zanima,neće saznati, kako kažu, higijena je najbitnija..

..

Izlazim iz kupitila i prelazim pogledom po sobi..Ogroman krevet, do njega orman i ostatak sobe cini praznina..praznina.Sedim na krevet i duboko uzdišem, ovo je previše stresno..Zašto je Harry ovde? On je živ? Zašto me je Louis slagao? U šta je James upleten? Sa čime se bave? Isuse, koliko pitanja, pa hocu li više dobiti te odgovore!? U šumi sam..sama..sa Harry’em.Oh moj Bože, Niall me je napustio rekavši da ovde živi moj vl..vladar.Naglo ustajem, i nervozno hodam po sobi, da li to znači da je Harry moj vladar? Da sam ja njegova lutka? To znači da me je on..kupio.Ovo je sve gore i gore, pa šta, kako? Ne mogu da razmišljam kako treba, ne mogu biti ovde, sa njim, previše je opasno..Zatvaram oči, udah-izdah, udah-izdah, udah-izdah polako otvaram oči  usresređena na jednu stvar..moram pobeći odavde!Polako se približavam vratima hvatajući kvaku i povlačeći je ka dole, polako ih otvaram i provirujem, nema Harry’a nigde.Izlazim i opet zatvaram vrata za sobom, uzdišem, možeš ti to Jenn, samo pobegni i ne osvrći se, potvrđujem tu rečenicu par puta i krećem..Pod opet škripi pod mojom težinom zbog čega se podižem na prste i polako spuštam niz stepenice koje blago škripe zbog čega se ježim, ništa se ne čuje, samo moje ubrzano disanje po ko zna koji put.Sišla sam i dalje se ništa ne čuje, gde je Harry? Prolazim rukom kroz kosu, opet se podižem na prste i posle par koraka se nalazim ispred vrata, ugrizujem se za donju usnu i opet hvatam kvaku i povlačim je ka dole, uzdišem sa olakšanjem i otvaram ih.Pre nego što sam prešla prag setila sam se da sam bosa, imala sam čarape na sebi, pa gde su, osvrćem se i vidim da patike nisu pored zida gde sam ih ostavila pre par sati..Ko zna gde ih je Harry stavio, nemam vremena da ih sada tražim, brzo izlazim i zatvaram vrata, duboko uzdišem i počinjem trčati..Gledam levo pa desno, sve je isto, sa svih strana me okružuje trava, drveće..beskrajno zelenilo.Zaobilazim stabla, veliko kamenje i dalje trčeći punom parom ne bih li našla neko sklonište, neki znak da znam gde se nalazim..ali ništa.Bože, pa zašto od svih mesta na ovoj planeti on je našao da živi u šumi, gde nema nigde ni traga od ljudi, civilizacije..pa ovo je jebena divljina.Dok trčim na svakih par koraka jecam zato što sam bosa i gazim na grane, trnje, kamenje, ne želim ni znati u kakvom su mi stanju stopala, samo želim pobeći odavde..Ne znam koliko sam trčala, ne znam koliko sam metara pretrčala, ne znam gde se nalazim, ali znam da više nemam snage, vrti mi se u glavi i svaki deo tela mi gori, stopala trenutno ne osećam od toliko uboda, utrnule su mi ali i dalje nekako hodam..Nos me boli dok dišem, kosa mi je znojava, žedna sam, ali nemam ništa sa sobom, majica mi se slepila uz telo dok se pokušavam smiriti, imam osećaj kao da će mi srce iskočiti, zatvaram oči i naslanjam se na stablo, umirujem svoje disanje, opuštam svaki mišić, prepuštam se laganom vetriću koji duva i koji mi mrsi kosu i rashlađuje telo, čujem sa daljine cvrkut ptica, ovo je veoma..umirujuće, lepo.Pobegla sam, uspela sam, sada samo moram naći neki prevoz do kuće, ali najvažnije od svega više ga neću videti..Iskreno, prošlo je i lakše nego što sam mislila, najverovatnije je sada u sobi i traži me, osmeh mi se obrazuje na licu dok zamišljam njegov šokiran izraz lica i kako me doziva..
„Nešto smešno?“ poskačem u mestu i širom otvaram oči, Harry se nalazi preko puta mene isto naslonjen na stablo.Ruke su mu prekrštene preko prsa, na sebi ima crnu majicu i patike a na kosi ima neku crnu maramu..Pa kad se pre obukao i najvažnije od svega, odakle se on stvorio!?
„Um...pa..“ mucam, ne znam šta da odgovorim, pratio me je? Ništa ne razumem..
„Šokirana?“ podiže obrve i odmerava me dok se igra sa žvakom u ustima „ne trebaš me podceniti Jennifer..nikada me nemoj podceniti“ ozbiljno govori i daje mi do znanja da se ne šali, gutam ogromnu knedlu ali mi se ona i dalje nalazi u grlu..pa kako ću sada pobeći od njega?
„Pusti me Harry..“ tiho govorim
„Gde da te pustim..gde ćeš da odeš?“ podiže ruke i pokazuje rukom prostor oko nas, u pravu je..Gde bih otišla, šta bih uradila?
„Zašto si me doveo u ovu šumu?“ pravi dominantne male korake ka meni zbog čega se još više oslanjam na drvo čija mi se kora urezuje u leđa..
„Možda zato što sam hteo“ tiho govori sa svojim hrapavim glavom, jedan korak ga deli od mene i zaključuje pogled sa mojim, opet stvarajući naši zeleno-plavi kontakt.
„Gde smo?“ pitam ga sa svojim drhtavim glasom, njegov pogled me razoružava, previše sam slaba pred njim, želim hladnu Jennifer nazad, ali nema je..sakrila se, nestala je ’kao i tvoj mozak’ glas u glavi se ubacuje ali ignoriram..Podiže obe svoje ruke i stavlja ih pored moje glave tako da ne mogu pobeći, nadrljala sam..
„Na kraju sveta, devojčice..“ tiho govori i njegov hrapav glas kroz moju kožu šalje milion malenih trnaca koji mi prolaze kroz celo telo zbog čega mi se koža ježi a dah nestaje..Oči su mu potamnele, jasno vidim zelenu kako se meša sa crnom bojom,  kroz svoja poluotvorena usta plitko diše i njegov vreli dah se odbija o moju kožu zbog čega zatvaram oči ali ih brzo otvaram pokušavajući se oporaviti..od njega.
„Samo smo ja i ti ovde..sami, sećaš se?“ nervozno klimam glavom i pokušavam disati jer u njegovoj blizini očito zaboravljam..Moram pobeći, razmišljaj Jennifer, brzo!Ko usporeni snimak mu se polako približavam dajući mu do znanja šta želim uraditi, zatvara svoje oči dok njegov dah postaje još plići, čim sam se uverila da je zatvorio oči sagnula sam se i napravila par koraka sve dok više nisam zarobljena njegovim rukama i počela sam da trčim u drugi pravac
„NAIVČINO!“ uzviknula sam i dok sam trčala zaobilazeći stabla videla sam kako me gleda i videla sam njegovo natmureno lice i kako počinje trčati, sranje.Vraćam pogled na put i pokušavam zaobići stabla najbrže što mogu i da zgazim što manje kamenja moguće, nemam više snage, adrenalin me trenutno drži, vrtoglavica mi se povećala ali ne stajem, ne smem stati..Pre nego što sam stigla zaobići još jedno drvo osetila sam dve velike šake kako me hvataju za struk i brzo se obmotavaju oko mog struka zaustavljajući me..Koprcam se u njegovom stisku ali ništa, kao da sam laka koo pero pa metako lako drži
„Nešto si mi rekla?“ pita me, dok osećam njegove usne na mom uvetu
„Pusti me“ zadihano mu govorim ali ništa, ne pušta me..Okreće me prema njemu i vidim njegov razigrani pogled, neko veoma brzo menja raspoloženja vidim..Isuse, DID..Zaboravila sam da...da Harry ima poremećaj ličnosti, kako sam mogla zaboraviti na to?
„Devojčice..“ tiho mi govori i hvata me za bradu podižući je tražeći moje oči, ali ne mogu da ga pogledam..plašim se „Šta se dogodilo? Bleda si..“ tiho govori i osećam zabrinutost u njegovom glasu
„Uplašio sam te..“ naglo podižem pogled zaključujući ga sa njegovim zabrinutim..Između obrva mu se opet stvorila duboka linija, opet se bori sam sobom, opet razmišlja..Izgubljen je, izgubljen je u sebi..Oh Bože šta sam mu to uradila..Odjednom u stomaku mi se svaki organ prevrće, knedla u grlu mi postaje ogromna, okrećem se i povraćam..
„Isuse..devojčice“ Harry zabrinuto mrmlja i skuplja mi kosu,sklanjajući mi je sa lica i čvrsto me drži oko stomaka dok izbacujem sve iz sebe..Nakon što sam ispaznila organizam ispravila sam se i osetila sam kako mi noge otkazuju, nisam pala Harry me je uhvatio..Neću se onesvestiti, crnilo mi se ne pojavljuje pred očima kao i prošli put, sve jasno vidim,ali telo me ne sluša..ne reaguje, slabo je...slaba sam.Harry me podiže i sada se nalazim u njegovom naručju, polako počinje da se kreće,pretpostavljam da nas vraća u onu kuću..Gledam ga iz profila, njegovu stegnutu vilicu i oči koje su usresređene na put, kosa mu je porasla, dosta, dosta porasla..Podižem svoju ruku i hvatam pramen njegove kose sa svojom levom rukom vrteći ga oko prsta..Pomno posmatra moju ruku, u početku se ukočio ali se opustio pod mojim dodirom, ne znam šta mi je..
„Lep pogled?“ mrmlja i vidim kako mu se kutovi usana podižu ali pokušava prekriti osmeh tako što gricka donju usnu, očito mu ne uspeva..Hvatam njegovu kosu sa šakom i povlačim je ka nazad
„Čupavac“ mrmljam i od njega dobija glasni osmeh zbog kojeg mu se ucrtavaju rupice u obrazima i prsa drhte..
„Čupavac?“ sa nepoverenjem me pita ali i dalje oči drži na put kojim se kreće
„Da..“ tiho mrmljam i dalje vrteći njegovu kovrdžavu kosu oko mojeg prsta „Kovrdžavi čupavac..“ uozbiljio se i napokon me gleda, ali ne u oči već odmerava moje telo jače mi stežući struk sa svojom decnom rukom
„Smršala si.“ Govori sa neodobravanjem zbog čega kolutam očima i uzdišem „Kada si zadnji put jela?“ pita me zbog čega i ja ozbiljnije shvatam ovo pitanje..Sranje, zadnji put sam jela pre tri dana..
„Pre  tri dana“ naglo okreće glavu ka meni i vidim njegove zenice kako su se raširile do maksimuma gledajući me kao da sam duh..
„Pre tri dana?“ govori kroz zube dok ja spuštam pogled i vraćam svoju ruku na svoj stomak i igrajući se sa njima, klimam glavom dok vidim kako jedva ostaje pribran, ljut je, ali nisam ja kriva..Trebala bih mu uzvratiti ali neću, dovoljno je ljut..Ništa ne govorimo dok on ubrzava svoje korake i zadubljujući se u svoje misli..u svoj mrak.

Gotov je i 48.deo
Nadam se da vam se svideo
Od sada ću svaki nastavak objavljivati oko 22h da znate
Uslovi su preko 200reads, 60vote i 50 comments
P.S. sorry ako ima grešaka
Ly all .xx