Revenge ✔️

Pretnja

*pročitaj te uvod priče*

Luke čas gleda u mene, čas u Emily, dok ona gleda svoje savršeno urađene nokte..Pretpostavljam da se nada da će mu Emily pomoći kako da mi se opravda zbog onoga što sam čula.Kakva prošlost? Zašto je vikao? I najvažnije od svega, odakle se oni znaju? Emily nikada nisam pomenula Luke'a, niti da smo u 'vezi'.Glasno uzdišem i streljam Luke'a sa pogledom dajući mu do znanja da nisam raspoložena da čekam čitavu večnost kako bi mi odgovorio na pitanje koje nije na kineskom jeziku postavljeno pa da mora da ga prevede.Nervozno prolazi sa svojom levom rukom kroz svoju plavu kosu, i sa jezikom vrti minđušu koja mu je zakačena za donju usnu.

"Ummm...pa...ovako...." upozoravam ga

"Luke!" bol u nogama mi je ogromna od trčanja koje se dogodilo pre nepunih sat ipo vremena, s obzirom da nisam u kondiciji, bol je opravdan.

"Pa...Pre nego što sam te upoznao, Emily.." Emily ga naglo prekida

"Upoznali smo se u jednoj radnji, i tada smo imali neku nesuglasicu, i sada smo se vratili na to što se dogodilo..stvarno je ne bitno" strelja ga sa pogledom a Luke klima glavom i vidim kako steže šake.

"A šta to nisam smela da saznam?" podižem obrve očekujući veoma dobar odgovor koji bi me uverio da govore istinu, a ne laž..Emily trlja svoje znojave dlanove o butine i gleda me ravno u oči, pobledela je.

"Pa..pa, da smo bili u svađi, sada smo sve rešili.." uzdiše, gleda na par sekundi Luke'a pa svoj pogled opet prebacuje na mene i na njenom licu se stvara mali osmeh koji kako pretpostavljam treba da mi da do znanja da je sve u redu, i da je sve ovo istina što mi je upravo Emily rekla.Oblizuje svoje usne, i opet progovara " to nisi smela da saznaš" gleda Luke'a i nastavlja "pretpostavljam da si umorna, sada ćemo te ostaviti da se odmoriš, bićemo dole.." kreće se ka meni.Ulazim u sobu i pomeram se sa vrata kako bi mogla da prođe, iza naših leđa Luke progovara:

"Evo sada ću i ja da dođem, moram o nečemu da popričam sa Jen" ništa ne odgovara samo izlazi iz sobe, dok ja zatvaram vrata, okrećem se i oslanjam se na njih.Luke je svu svoju pažnju usmerio na svoj mali crni telefon, nešto traži..Posle par minuta je napokon progovorio "evo ga" približava mi se i pokazuje mi njegov telefon, dok ja prelazim preko ekrana kako bih videla o čemu se radi, pokazuje mi propuštene pozive "zvala si me u 6h ujutru, gde si bila? Šta se dogodilo?" 

"Zašto mi se nisi javio?" podižem obrve

"Spavao sam i telefon sam ostavio u dnevnom boravku, plus mu je bio isključen zvuk" klimam glavom.Ne smem da mu kažem šta mi se dogodilo, neće me ostaviti na miru, poludeće, znajući ga, možda pozove policiju, smisli nešto Jennifer, moraš!

"Ovaj...htela sam da popričamo o nama" grizem se za donju usnu, prolazim pored njega i sedim na ivicu od kreveta.

"U 6h ujutru?" mogu osetiti nepoverljivost u njegovom glasu, brzo klimam glavom, približava mi se i sedi do mene i kratko pita "o čemu si htela da razgovaramo...po pitanju nas?"

"Uhm...pa" okrećem se ka njemu i uzimam njegovu levu ruku stavljajući je preko moje leve i počinjem da pričam "ja sada idem Luke..Pokušala sam, stvarno jesam da te zavolim, znaš i sam, ali jednostavno ne mogu..ne mogu da volim, da osećam, da se smejem..jednostavno, ne mogu da budem srećna." svoju desnu ruku stavlja na moje lice i podiže ga ka gore kako bih ga pogledala, što i činim, kada zaključujemo pogled jedan za drugi vidim kako potresuje sa glavom, verovatno će me pokušati ubediti kako to nije tačno, kako ja živim jedan savršen život bez mane, kako sam sasvim u redu..ali on i ja znamo da to nije istina, nastavljam "žao mi je zato što si toliko puno vremena potrošio na mene..zato što si imao toliko strpljenja i razumevanja za mene, dok sam te stalno izbegavala..ne zaslužujem te.Ti zaslužuješ devojku koja će te voleti, i koja će ti moći pružiti ono što ja nisam mogla, jer, iskreno, ja sam ti samo mogla dati nove probleme, sećaš se, zar ne?" klima glavom.