Odluka

5.6K 324 54
                                    

„Harry?“ uplašeno  izgovaram njegovo ime i on mi daje pogled koji mi je trenutno jedina uteha.Brzo ustaje i zaključava vrata i okreće se nag prema meni dok mi tiho govori „obuci se“ i nema potrebe da ponavlja jer brzo uzimam donji deo trenerke sa poda i belu majicu koju navlačim preko glave.Stoji nepomičan na vratima dok me pomno posmatra.Gledamo se u oči i imam osećaj da je vreme stalo.Njegove oči streljaju moje dok moje telo reaguje na njegovo.Plašim se.Šta će se dogoditi? Uzdiše i posle par trenutaka je ispred mene dok mi sa rukama steže kosu i njegove usne nalaze put do mojih.Poljubac me je ostavio bez daha.U njemu sam sve osetila, tugu, strah, puno izmešanih emocija..Obmotao je ruke oko mene i duboko udahnuo dok mu je nos u mojoj kosi.Ništa ne govorim.Ne znam šta da kažem.
„Ne brini se, sve će biti u redu princezo“ skliznula mi je suza niz obraz dok sam tiho rekla „hoće“
Odmakli smo se jedno od drugog kada smo čuli škripu i  tiho šaputanje.Harry je brzo otvorio orman i obukao crne farmerice kao i crnu majicu.Vrisnula sam kada sam čula jak tresak.Harry nešto traži u ormanu ali mi je pogled zaključan za vrata koja se posle par sekundi udubljuju.Uplašeno sam se okrenula prema Harry’u u trenutku kada je ubacio pištolj u džepu od farmerki.
„Harry?“ suze su počele da mi se slivaju niz lice dok sam ga gledala.Okrenuo se prema meni i njegov grub pogled je odmah smekšao kada se stvorila plavo-zelena veza među našim očima.
Obmotala sam ruke oko njegovog vrata kada sam čula povišen glas sa druge strane vrata „Ovde su!“
Tiho sam zajecala i Harry me je još jače stegnuo.
„Veruješ li mi?“ tiho me je pitao i mogla sam da osetim nesigurnost u njegovom glasu.
„Da, verujem ti“ uzdahnuo je i osetila sam i olakšanje sa tim uzdahom.Ništa nismo rekli par sekundi ali smo se oboje okrenuli prema vratima kada su počela podrhtavati od jakih udaraca.Obrisala sam suze sa nadlakticom kada su se vrata širom otvorila i Harry me je pokazavši svoj odbrambeni stav brzo gurnuo iza sebe.Preko njegovog ramena gledam dečka sa crnom kosom i plavim  razgoračenim očima dok strelja Harry’a pogledom.Iza njega posle par trenutaka se pojavljuje plavokosi dečko na čijem licu jasno mogu videti zabrinutost.
„Harry, pusti je, molim te“ James zadihano govori I ako mu vidim leđa znam da se smeši.
„Zašto bih, James?“ James nešto govori sebi u bradu i prolazi sa rukom nervozno kroz kosu.
„Znaš da ona nije takva.Ona nije Ashley.“ Leđu su mu se zgrčila i meni je zastao dah kada je pomenuo Ashley..Šta sada sa njom?
„Ovo nisu tvoja jebena posla“ glas mu se snizio, znam da je besan.Plitko diše i pokušava da se smiri.
„Ona mi je sestra, Harry.Ona mi je najbitnija“ James je tiho rekao i plave oči su pronašle moje.Tiho sam zajecala dok sam ga gledala, zaboravila sam na sva sranja koja je uradio.Brat mi je.Njegove oči su zamućene dok me gleda.Zadrhtala sam kada sam osetila meku, čvrstu ruku kako stiska moju.Spojili smo ruke i Harry je polako prolazio sa svojim prstima preko mojih što me je iznenađujuće umirilo.James’u taj pokret nije promakao.
„Jennifer?“ tiho je izgovorio moje ime sa nevericom.Suze su mi skliznule niz obraze veoma brzo.Ne želim da ga pogledam i da se suočim sa tim pogledom koji osuđuje.
„RICHARDE DOLAZI“ lecnula sam kada me je iznenadio James’ov povišen glas.Richard? Ne, nemoguće.Nije valjda.Podigla sam pogled kada sam osetila prisustvo još jedne osobe u ovoj sobi.
Zadržala sam dah kada sam videla čoveka sa sedom kosom.Licem koje je prekriveno ogromnoj količini bora i slomljenom pogledu.Pogled koji nisam videla već devet godina.Da, ovo je osoba koja je napustila mene i moju mamu kada nam je najviše trebala podrška.Moj otac, Richard.

Obučen je u plavo odelo koje je sada naborano i par dugmeta na sakou je otkopčano tako da mu se vidi crna bluza.Zatečena sam.Ne znam šta da zaključim iz ovoga.Osoba koja je kada sam imala deset godina dolazila usred noći pijana i svađala se sa mojom mamom sada stoji ispred mene i drži stav kao neki uspešni bizmismen.Šta se dogodilo tokom svih ovih godina?Šta se dogodilo sa mnom? Trepnuo je par puta i prebacio pogled na Harry’a i zauzeo je čvrst stav.Ispravio je leđa, sakrio pravo lice ispod ozbiljne face i uzvraćao ledeni pogled Harry’u istom merom kao i on njemu.Zadržala sam dah dok sam gledala vene koje se pojavljuju na Harry’evoj ruci dok mi jako stiska ruku, verovatno nije svestan da me gura ka granici sa bolom ali ne želim ni da mu kažem.Leđa mu se teško podižu i spuštaju, iskreno ne želim da pogledam njegove grube oči i stisnutu vilicu koje svaku osobu razoružavaju.
„Koji kurac ti radiš ovde?“ srce mi poskakuje dok mi kolena klecaju i to se pogoršova kada čujem njegov hrapav glas koji je sada čujan kroz šapat.Kroz Richrad’ovo lice se obrazuje slabašan osmeh koji može biti sve samo ne iz srca.
„Harry, drago mi je zato što smo se opet videli“ približio se i pružio je ruku čekajući Harry’evu par trenutaka ali zato što se to nije dogodilo spustio ju je i dalje sa osmehom na licu.Oni se poznaju? Moj otac i Harry? Isuse, šta ja to propuštam! Kako mi niko nije rekao za ovo.Harry mi zna i brata i baku i sada i oca a da to nisam znala.Moraćemo ozbiljno da porazgovaramo o tome..ali.Kako su se upoznali?
Tišina se širi kroz sobu ali je ubrzo razbijena sa smirenim glasom.
„Znao sam da ću videti devojku ali nisam se nadao da ću zateći prelepu mladu osobu koja je toliko jaka“ duboko sam udahnula i zastala pogledom na njegovom džepu od sakoa kroz koji viri neki papir i još  par stvari.Verovatno mi u nekim drugim situacijama ovo ne bi bilo ni malo neobično ali sada ništa ne prepuštam slučaju.
„Ja sam se nadala da ću te videti u grobu“ uzvratila sam sa hladnim glasom ali sam videla kako je razgoračio oči i ukočio se ali se ubrzo nasmejao praveći se da mu moj odgovor ništa ne znači.
„Harry, želeo bih da porazgovaramo nasamo“
„Nemamo o čemu pričati, ja i ti smo jebeno završili, zar se ne sećaš?“ kroz telo mi prolaze žmarci dok pokušavam shvatiti šta se odvija ispred mene.
„Odustao si, nisi mi pružio priliku da ti  pomognem“ nastavlja
„Žao mi je što ću ti ovo reći“ kratko se nasmejao i leđni mišići su mu se malo opustili dok je nastavio da govori „u stvari, nije mi žao, ali mi tvoja jebena pomoć nije potrebna.Samo ona“ zadnji deo je tiho rekao i ubrzalo mi se disanje kada me je pogurao ka sebi tako da smo sada jedno pored drugog i odmah je prebacio ruku preko mog ramena i pogurao uz sebe tako da sam naslonjena na njega i ostavio poljubac na kosi pokazujući da sam njegova.
„Slobodni ste“ hladno je rekao ali je odmah James iznervirano uskočio i verujem da bi krenuo na Harry’a da ga Niall nije na vreme zaustavio.
„Ostavi je gade! Shvataš li da ćeš je uništiti!?“ govori sa glasom prožetim mržnjom
„Ono što mi imamo jebeno nisu tvoja posla!“ Harry je povisio glas i sa tim su mi se svi mišići u telu zgrčili, želim da se umešam ali sam zanemela..Imam osećaj kao da sam neko sa strane.Možda bih ovo mogla uporediti sa trenutkom kada gledate film.Tu ste, vidite šta se događa pred vašim očima ali se ne možete umešati i promeniti tok situacije..nesposobni ste.
Richard se okrenuo prema James’u i Niall’u i nešto im je šapnuo pa se opet okrenuo prema nama i nije mi promaklo da mu je ruka sada u džepu od sakoa dok je Harry’eva leva u džepu od farmerica u kojoj je i pištolj.Isuse, šta je ovo!?
„Žao mi je Harry ali nisi mi ostavio izbora“ Richard je tiho rekao i izvadio je iz sakoa pištolj! Gospode, da li je ovo san? Štipam se i molim se da je ovo noćna mora ali posle svake sekunde shvatam da je ovo realnost.
„Izvadi ruku iz džepa“ James se ubacuje i Harry posle par trenutaka i čini to dok psuje sebi u bradu.Nema izlaza, saterani smo u ćošak .
„Šta ćeš uraditi Richard’e, upucati me? Znamo i ja i ti da si prevelika kukavica kako bi to uradio“
„U pravu su, tebe ne mogu..“ govori i osećam kako mi je kamen sa srca pao  „ali veruj mi, nju sam spreman“ usmerio je pištolj na mene i zajecala sam dok sam ga gledala kroz zamućene oči. Harry se ukočio  osećam kako se napetost iz sekunde u sekundu povećava kao i Harry’ev gnev.Posle nekoliko trenutaka Harry počinje u neverici odmahivati glavom i Richard videvši njegovu slabost nastavlja
„Ne želiš da je povredim, ne želim ni ja, izaberi ono što moraš“
Harry nervozno prolazi kroz kosu i okreće se prema meni dok u šoku gledam Richarda.James i Niall su ispred sobe ali oboje pomno posmatraju nas troje.U sledećem trenutku sam okrenuta prema Harry’u dok me gleda sa praznim pogledom.Pogledom koji je prazan kao i sama tama ali u njegovim izgubljenim očima vidim bol.Bol koja je prouzrokovana zbog mene.Privukao me je u zagrljaj dok sam mu jecala u prsa.Zašto odustaje? Tek tako? Da li je ovo kraj? Tako sam zbunjena...
„Ne ostavljaj me“ tiho mu govorim u prsa dok uživam u njegovom zagrljaju
„Nikada, nikada“ ostavlja poljubce po mojoj kosi dok uzdiše.Odguruje me i obuhvata mi lice sa šakama dok mi briše suze i vidim kako se jedva suzdržava da ne prsne.
„Ne plači, malena.Ovo je samo privremeno“ prolazi sa prstima po mojim usnama dok me gleda u oči koje me uvek parališu.
„Obećavaš?“ osmeh mu se obrazuje na licu dok govori reči koje su mi postale pojas za spasavanje
„Ništa me ne bi sprečilo“ posle te rečenice lišena sam njegovog dodira.Sve se dogodilo kao kroz maglu.
Čula sam oštar zvuk i shvatila sam da je Richard pritisnuo okidač dok je Harry padao na pod sa pogledom i dalje zaključanim sa mojim.Sećam se da sam vrištala, drhtala i pala na pod dok sam pokušavala probuditi Harry’a koji se nije pomerao.Osetila sam čvrste ruke oko svog struka i sećam se da sam bila podignuta i kada mi je nešto stavljeno preko nosa ubrzo utonula u mrak i prestala da se borim...predala se.



A/N
Napokon nastavak
Nadam se da vam se svideo
Sledeći stize iili u subotu ili u nedelju
Nadam se da ćete  do tada ispuniti uslove
Uslovi su preko 200reads,70 vote & 50 comments
Ly all .xx

Revenge ✔️Where stories live. Discover now