Duboko uzdišem, zatvaram oči i pokušavam umiriti svoje prebrzo disanje..ne mogu.Otvaram oči, podižem svoju desnu ruku i kucam na ledena crna vrata, čim mi je koža došla u kontakt sa metalom kroz telo mi je prošlo milion malenih trnca, nema odgovora..ništa se ne događa.Osvrćem se i gledam u pustu ulicu, nema nikoga ali imam tako jebani osećaj da je neko tu..da me posmatra.Čekam par minuta, ništa, možda nije tu.Posežem za kvakom i spuštam je ka dole pa otvaram vrata sa nevericom, otvorena su? Šta je ovo? Koža mi se naježila i usne su mi zadrhtale, širom otvaram vrata i jecaj mi izlazi iz usta, susrećem se sa mrakom.Mrak...svugde je, nema nigde svetlosti, šta se događa? Skupila sam dovoljno snage i sa sitnom koracima sam ušla u kuću.Na zidu nalazim utičnicu za svetlost i klikćem je, ali ništa..nema struje.Uzdišem i na podu čujem neko šuškanje dok sam se kretala, spuštam se, pod prste osećam neki izdužen predmet i pored njega..upaljač? Podižem upaljač i nakon što se čuo zvuk 'cik' vidim malenu vatru ispred sebe, osvetljavam pod i vidim da je reč o sveći, podižem je i palim.Upaljač ubacujem u prednji levi džep, ustajem i pomoću sveće mogu videti gde se krećem.Idem ka spratu i na svaka dva, tri koraka se okrećem, sve je tiho, mirno, samo se čuju moji otkucaji srca i uzdisanje.
"Ha..Harry?" nekako izgovaram njegovo ime sa nadom prvi put u životu posle 12 meseci da ću ga videti, ali ništa..Pokušavam potisnuti uspomene kojih se prisećam dok se nalazim u ovom mraku u ovoj kući..Protresujem glavu sa željom da nestanu ali ne..uspomene me preplavljuju.Otmica, mrak, mučenje, bol..Otvaram oči i imam osećaj kao da mi je srce prestalo kucati.Nalazim se u uglu, nemam sveću u ruci, mrak je, svugde..Štipam se ali ništa, ovo se ne događa..Opet se nalazim u istoj prostoriji, opipavam svoje telo i osećam svilu na sebi..haljina! Ustajem, noge mi klecaju ali pokušavam da iskoristim svoje posljednje atome snage i približavam se prozoru, jedinom prozoru koji se nalazio u ovoj sobi, prisećam se svojih krvavih ruku, kako su mučili James'a ispred mene, sve bolne uspomene mi prolaze kroz misli.
~
"GDE SU!?" James je primio još jedan jak udarac od dečka sa ZAP! tetovažom ali nisam mogla da mu vidim lice jer je imao crnu ski masku preko nje.James se samo nasmejao i pljunuo ga je.Došao je još jedan čovek i šutnuo ga je iz sve snage u stomak.Ne mogu da vičem, ne mogu ništa.bespomoćna sam..bespomoćna.Nekako uspevam da progovorim kroz neprestane jecaje
"OSTAVITE NAS NA MIRU!NIŠTA NE KRIJEMO, IMATE POGREŠNE OSOBE!" dečko sa ZAP! tetovažom se glasno nasmejao i približio mi se, čučnuo je i posle par sekundi osetila sam kako mi levi obraz gori i kako progovora sa svojim dubokim glasom
"To ćemo tek videti"
~
"Diši Jennifer, diši.." govorim sama sebi, ovo je samo još jedan napad panike, ništa novo.Osvrćem se oko sebe i dalje je jebeni mrak svuda ali imam sveću u ruci, dobro je.Pokušavam da zaboravim na ono što se dogodilo pre par trenutaka i da nastavim dalje.Sada sam na spratu i otvaram vrata od Harry'eve sobe, na zidu sa moje leve strane nalazim utičnicu i ovoga puta svetlo radi, ispuštam uzdah od olakšanja, zatvaram vrata za sobom i spuštam sveću na pod, posmatram sobu u potpunom šoku.Prozori su slomljeni, vrata od ormana polomljena, na podu vidim tragove od osušene krvi, na krevetu vidim komadiće od stakla, probližavam se krevetu i vidim da neki komadi na sebi imaju mrlje od krvi..
"Oo Harry" stavljam ruku preko usta kako bih se utišala, jeza mi prolazi kroz telo kada razmišljam o tome što se moglo dogoditi..One pretnje, poruke, praćenje..Šta je sledeće? Šta se događa? Gde si? Šta Louis želi od mene? Pa majko mila, on i ja smo se videli dva, tri puta u životu ali nikada nismo ništa posebno pričali.Stresla sam se pri pomisli na njegov pogled u klubu.One prve noći kada sam upoznala čupavog, kada sam pobegla, kako me je Louis bio pogledao, znala sam da su sve to nove nevolje, ali nisam znala da će ovolike biti u pitanju.Toliko misterija, moj ceo život je velika misterija.Sela sam na ivicu od kreveta, i čim sam sela čula sam kako se nešto slomilo u prizemlju.Neko je ovde!Srce mi tuče kao ludo, umesto krvi osećam kako mi adrenalin pulsira, zenice su mi se raširile, čujem kako neko proklinje, jedva čujem tu osobu jer je ona u prizemlju dok sam ja u drugom spratu ali je i dalje čujem, najverovatnije zato što je mrtva tišina.Brzo sam ustala i sa ogromnom mukom sam ugasila svetlo i uzela sam sveću u ruke i stala sam pored vrata.Ne znam zašto, ali imam osećaj da ne bih trebala dozvoliti da me ta osoba ko god da je, da me vidi.Imam loš osećaj,a ako je Harry u pitanju, zatvorila sam oči, pa ako je on u pitanju, onda je sve drugačije, jer sam došla sa razlogom ovde, da ga vidim, da dobijem odgovore na pitanja koja me dugo, dugo muče.Posle nekih pet minuta, rešila sam da izađem, nisam čula nijedan zvuk, niti šapat, možda ko kod da je bio ovde otišao, a šta ako je i dalje tu? Prokleti mrak je svugde.Samo da radi struja u prizemlju, ali ne..jebani mrak me muči.Tama me guta, moram da izađem odavde, odmah, imam osećaj kao da se gušim.Polako otvaram vrata i koža mi se ježi kada čujem škripanje vrata, ma odlično, samo mi još škripenje i jezivi zvukovi trebaju kako bih se osećala kao da sam u hororu koji se nikada neće završiti.Ubrzavam hodanje i već se nalazim u prizemlju, ne mogu više da ostanem ovde, vrata su..zatvorena? Sigurna sam milion posto da sam ih ostavila otvorena, ovo je dokaz da mi se nije priviđalo, neko je stvarno bio ovde..Brzo sam se približila vratima sa strahom da su zaključana, brzo sam spustila kvaku i povukla sam vrata ka sebi, otvorena su, izdahnula sam sa ogromnim olakšanje, prešla sam preko praga, okrenula sam se, ugasila sam sveću, spustila sam je na pod i još jednom sam pogledala u mrak..mrak u kome Harry živi..a možda je živeo.Polako zatvaram vrata i naslanjam čelo na njih dok tiho progovaram 'zbogom Harry'.Sada sam sigurna da ga više nikada neću videti.To je bolje za mene, zar ne? On je hteo da me preda Louis'u, a Zayn me je 'spasio' i ako ga i dalje mrzim.Čujem zvuk auta kako se sve više približava ovoj ulici..meni.Zanemarujem to jer ne smem sve da preuveličavam, ne smem da mislim da opasnost vreba iza svakog ugla, jer je to besmisleno.Okrećem se i zakopavam se u mestu, ispred mene se nalazi devojka sa plavom kosom, plavim očima i bezobraznim osmehom na licu, sva je obučena u crnom, ko je ona? Šta radi ovde?
"Aaa, tu si" progovara, a ja se mrštim, ona je bila u kući?
"Ko si ti?" pokušavam potisnuti šok i da se saberem, nikoga se ne plašim.Približava mi se i šapuće mi
"Cara.Drago mi je, napokon smo se upoznale." imam osećaj kao da iznova i iznova padam ali i dalje stojim, udaljava se par koraka od mene i gleda moju reakciju dok ja stojim sa hladnokrvnim izrazom ispred nje.
"Šta želiš?" podižem obrvu i pravim se da me ne zanima ovaj razgovor, glasno se smeje i vadi maramicu, oblizujem usne, imam osećaj da ću dehidrirati svakog trenutka..
"Vidiš, to je najbolji deo" podiže pogled ka mene i sa maramicom u ruci mi se približava i kroz šapat govori "tebe" u sledećem trenutku znam da mi je tu maramicu stavila uz nos i da me neko otpozati hvata oko struka.Nemam snage, ne mogu da se borim, čujem nekoliko prigušenih glasova u pozadini ali ne mogu ni jednu reč da shvatim, vrti mi se u glavi, sve postaje crno oko mene, svaki mišić me boli..zadnje čega se sećam jeste da me je tama progutala.
A//N
Nove misterije, nove nevolje
Nisam dugoo objavila nastavak, sorry, ali bila sam na moru, evo me, sada sam kući, izvinite zato što ste čekali i hvala vam zato što niste zaboravili na ovu priču
Hmmm..Došla je i Cara haha, napokon i ona
Hvala vam na svemu ljudi, jedva sam čekala da napišem nastavak jer mi je nedostajala ova priča, punooo kao i vi, naravno
UČLANITE SE U GRUPU, IMATE LINK NA MOM PROFILU A ONI KOJI SU NA FONU MOGU DA POTRAŽE GRUPU POD NAZIVOM
REVENGE // Harry Styles
Pokvario mi se tablet. pokvario mi se laptop, za ovaj nas. sam se nekako snašla da ga napišem kod drugarice, ali molim Boga da mi se što pre nešto popravi kako bih napisala nastavak, i zato sam ovako rano objavila nastavak, čim mi poprave laptop, nastavci će kao i pre biti objavljivani oko 22 ili 23h
Uslovi su 200reads&50 vote &40 comments
Nadam se da ćete brzo ispuniti uslove
P.S. sorry ako ima gramatičkih grešaka
Follow me
Love ya .xx
YOU ARE READING
Revenge ✔️
Romance"Imao sam je gde sam želeo da bude. Na mestu gde sam je imao samo za sebe. Na mestu u kome su se moje najmračnije fantazije mogle ostvariti. Na mestu u kome smo samo ona I ja..sami" COPYRIGHTED © twerking__styles COVER MADE BY: twerking__styles