Tekst mi ispada iz ruku i pada na pod, oslanjam se na zid čisto bele boje koji se nalazi iza mene, ruke stavljam na lice i duboko uzdišem..Spuštam se, sve dok nisam u čućećem položaju i sklanjam ruke sa lice, sa svojim drhtavim rukama uzimam papir i opet čitam tekst:
"Da sam na tvom mestu, ostala bih gde sam bila..Nisi trebala doći, kajaćeš se .xx'
Kolutam očima i cepam papir u deliće, ustajem, ulazim u kuhinju, palim svetlo i bacam ostatke od papira u kantu..Šta je sada pa ovo? Zašto dobijam uvek preteće poruke? Mislila sam da je sve ovo gotovo. Zbog čega ću se kajati? Šta će se dogoditi? Moraću pod hitno da nađem odgovore na sva moja pitanja koja nikada nisu odgovorena, jer ako ih ne dobijem, savest i radoznalost će me živu pojesti.Gasim svetlo od kuhinje, uzimam svoj kofer i penjem se uz stepenice, posle par trenutaka sam u svojoj sobi, ostavljam kofer pored zida i širom otvaram prozor kako bi svež vazduh ušao u sobu, okrećem se i vadim telefon iz džepa, imam propušten poziv, od James'a je.Isfrustrirano uzdižem i pre nego što sam stigla da ugasim telefon, opet me zove..Posle par sekundi razmišljajući da li da mu se javim ili ne, ipak sam mu se javila i ako sam ljuta na njega.
"Reci.."
"Jenn, izvini, stvarno nisam stigao." kolutam očima
"Nikada ne stižeš James..nikada"
"Pokušao sam stvarno, ali nisu me pustili"
"Ko te nije pustio James? Ko?" uzdiše
"Ne mogu da ti kažem, al.." prekidam ga
"Ne želim da pričam sa tobom..čekala sam te ali nisi došao da se oprostimo.."
"Izvini..imam pitanje.." zastaje a ja se mrštim
"Kakvo?" čekam par minuta, ništa "James?"
"Uhm..tu sam, tu sam.."
"O čemu se radi?"
"Nećeš da se uplašiš?" kolutam očima
"Ja se ne plašim."
"Da li.." kašlje " da li si možda dobila nekakvu poruku ili slično?" Samo gledam u vrata, izbezumljeno..Imam osećaj kao da je vazduh nestao, da ne mogu da dišem, krv mi ubrzano pulsira dok ja zatvaram oči i pokušavam da svarim pitanje koje mi je James upravo postavio..
"Šta se događa?" ćuti
"JAMES, ŠTA SE DOGAĐA!?"
"Dobila si, zar ne?" udaljavam se od prozora i nervozno prolazim sa rukom kroz svoju zamršenu kosu
"Jesam, dobila sam James, dobila sam.."
"Šta piše na njemu?" kolutam očima
"Pocepala sam ga ali se sećam da je pisalo da nisam trebala doći u London i da ću se kajati zbog toga.." čujem kako se nešto polomilo sa druge strane veze "James, šta je to bilo, jesi dobro?" uzdiše
"Dobro sam...dobro sam, Jenn, pažljivo me slušaj." zastaje malo pa nastavlja "gde si trenutno?" mrštim se
"U svojoj sobi, zašto?"
"Idi zaključaj vrata i ugasi sva svetla u kući i ostani u sobi, ne izlazi iz nje, jasno?"
"Zašto?"
"Ne pitaj ništa, samo to uradi!" povećao je ton
"Neću"
"Jennifer! Nemoj da se šališ sa mnom sada, ovo je ozbiljno!" sedim na ivicu od kreveta i naslanjam laktove na kolena i dalje držeći telefon u ruci..
"Ne šalim se James, 12 meseci sam čekala da mi objasniš o svemu što se dogodilo, ali nisi, stalno si izbegavao i izbegavao a sada..opet nam se neko sranje događa, neću ništa uraditi dok mi ne objasniš šta se događa"
"Sranje.." uzdiše "Jenn, kada budem došao sve ću ti reći i objasniti, obećavam" mrštim se i oblizujem usne
"Gde dolaziš?"
"Pa u London, zar ne shvataš da si u opasnosti!?" grickam donju usnu dok pokušavam da shvatim šta se događa, sve se prebrzo odvija..
"Ko mi želi nauditi?" ne progovara ali mogu da čujem glasne korake sa druge strane linije
"Uhm..."
"Reci mi, ne može mi biti gore od ovoga" ležim na leđa na krevet i gledam u plafon
"Ništa se neće dogoditi, ne brini se..ja ću te zaštiti.."
"Ko je!?" povećavam ton
"Louis.." naglo ustajem iz kreveta, prevarila sam sem ipak mi može biti gore..
"Zezaš?" nervozno se smeši
"Voleo bih da se zezam, ali nažalost nije tako..Sada je najvažnije da ostanemo u kontaktu, nemoj prekidati vezu, ni slučajno.." klimam glavom svesna da me on ne može videti..
"U redu.." izlazim iz sobe, spuštam se niz stepenice i ulazim u dnevni boravak, približavam se prozorima i gledam kroz prozor, nema nikoga, tiho je..previše tiho..Uzimam daljinski sa stola i gasim televizor na kome su sada bile mnogobrojne reklame, imam neki osećaj da će se nešto loše dogoditi..Jednostavno imam..Louis, ne mogu da verujem..Nije odustao od mene..čekaj malo.Ako je Louis u pitanju, da li to znači da je i Harry umešan u sve ovo? Ipak je živ? Iskrena da budem, nisam ni verovala da je mrtav jer mi je stigla jedna poruka u kojoj piše da sam ga navodno 'ubila', nisam previše razmišljala o njoj jer jedan deo mene čvrsto veruje da je živ..Ali sada, šta ako je umešan u ovo? Ako želi da mi naudi? Da me povredi? Smiri se Jennifer, ništa ti se neće dogoditi..Radoznalost me bodi poput malih igli, umirem da saznam šta se događa, a imam samo jedan način da saznam šta se događa..Da odem kod njega, i to planiram upravo sada uraditi..
"Hallo, Jennifer?"
"Hmm?"
"Kupio sam kartu, let mi je tek za prokletih sat vremena" opet gledam kroz prozor, ništa, penjem se uz stepenice, ulazim u sobu, već sam obučena, samo sam uzela svoju teksas jaknu i pare za taxi, više ništa mi ne treba..Spuštam se niz stepenice i zastajem i okrećem se, ulazim u kuhinju i uzimam nož, stavljam ga u zadnji džep i spuštam svoju maslinastu majicu da ga prekrije, nož ima svoju 'fotrolu' pa se ne mogu ubosti..
"Jen, šta radiš, čujem buku?" otključavam vrata, izlazim napolje i ponavljam isti potez zatvarajući ih potom zaključavajući..
"Nemoj da se ljutiš.."
"Jennifer, šta nameravaš!?" mogu osetiti strah u njegovom glasu ali ga zanemarujem
"Biću dobro, ne brini se..." pre nego što sam prekinula vezu, tiho sam rekla 'zbogom' potom sam je prekinula..Brzo zovem taxi i on se posle par minuta pojavljuje i ulazim u njega dajući mu adresu od kuće koju nikada više ne bih trebala posetiti, niti osobu u njoj..
....
Evo me..Tu sam, nalazim se ispred mračne kuće koju ne bih želela videti ni u najgoroj noćnoj mori a sada sam par metara udaljena od nje..Jeza mi prolazi kroz telo dok je gledam, prozori su zatamljeni, crni, izgleda poput neke uklete kuće, iskreno, možda i jeste, ne bih se čudila..Kao što je Harry poput nekog prokletstva, koje me stalno proganja.Duboko uzdišem i sa sitnim koracima smanjujem razdaljinu od mene i ove kuće.U disajne organe mi ulazi miris alkohola i taj miris postaje jači i jači što se više približavam..Sada nema povratka Jennifer, došla si ovde, tu si..Samo ti ostaje da se suočiš sa nevoljama koje će se dogoditi kada uđeš u kroz ova velika, metalna vrata..nadam se da ću izaći odavde kao pobednik.
Gotov je i 41.nastavak
Nadam se da vam se svideo
POTRUDIĆU SE DA NASTAVAK BUDE SUTRA *_*
U sledećem nastavku počinju one nevolje i novi zapleti koje sam vam najavila hehe
Napravila sam grupu za 'REVENGE' na mom profilu imate link, pls učlanite se, pre par sati sam je napravila a već ima preko 30 članova, jejj, volela bih da se svi učlanite, nije vam teško, onaj koje na telefonu neka potraži grupu na fb'u pod nazivom
REVENGE // Harry Styles nadam se da ćemo se tamo lepo družiti
PITALI SU ME DA LI ĆE USKORO BITI KRAJ OD 'REVENGE', DA VAM ODGOVORIM, NARAVNO DA NE, JA PLANIRAM DA OVA PRIČA IMA OKO ILI PRIBLIŽNO 100 NASTAVAKA, TAKO DA UŽIVAJTE
NI OVAJ NASTAVAK NEMA USLOVE, ALI KOMENTARIŠITE JER ZNATE KOLIKO MI TO ZNAČI I PLANIRAM DA SUTRA OBJAVLJIM 42.DEO
P.S. sorry ako ima grešaka
Ly all .xx
YOU ARE READING
Revenge ✔️
Romance"Imao sam je gde sam želeo da bude. Na mestu gde sam je imao samo za sebe. Na mestu u kome su se moje najmračnije fantazije mogle ostvariti. Na mestu u kome smo samo ona I ja..sami" COPYRIGHTED © twerking__styles COVER MADE BY: twerking__styles
