Revenge ✔️

On

*Prošli nastavak 'Bol' ako niste mogli pročitati a krenuli ste dalje zato što vam se pojavio kao 'prazan' nastavak je zato što ste vrv bili preko telefona i ulogovani preko wattpad aplikacije i par njih mi se požalilo na taj problem i rekli su mi da kada su ušli na komp i lepo preko google'a ušli u wattpad i ušli u taj nastavak prikazao im se tekst i mogli su pročitati nastavak, pa ako niste pročitali nastavak uradite kako sam ovde napisala a ako i dalje ne možete javite mi se u box kako bi smo to rešili .xx'

Osećam bol kako se širi po mom telu i kako mi se mišići grče dok se pokušavam pribrati i shvatiti gde sam i šta radim.Par puta trljam oči potiskujući bol koju osećam po celom telu i gledam mrak koji me okružuje.Još uvek je noć, po mojoj proceni rekla bih da je 1 ili 2 ujutru ali nemam sat niti telefon koji bi mi to mogao potvrditi.Zevam i okrećem se ka Harry’evoj strani kako bih se ušuškala pored njega i zaspala ali me dočekuje hladan jastuk i  prazna polovina kreveta.Mrštim se i zatvaram oči pretpostavljajući da je u kupatilu ali shvatam da samo čujem svoje plitko disanje zbog čega se podižem i prelazim uzaludno sa pogledom po sobi jer ništa ne vidim zbog nepoželjnog mraka.
„Harry?“ tiho ga dozivam ali  osim svog hrapavog glasa samo čujem šištanje koje dopire spolja i zaključujem po tom zvuku osim što sam se naježila da taj zvuk proizvodi neobuzdan vetar koji šiba lišće i pomera grane.Uzdišem i polako ustajem zbog bola koji osećam u donjem delu stomaka i zato što mi noge drhte.Pravim sitne korake sve dok nisam stigla do zida koji se nalazi preko puta kreveta i sa rukom tražim utičnik i kada sam ga našla posle zvuka ’cik’ svetlo je obasjalo sobu zbog čega sam par puta zažmurila pre nego što sam se navikla na jaku svetlost.Sa skupljenim očima prelazim pogledom po sobi i potvrđujem da Harry nije u njoj kao ni u kupatilu čija su vrata otvorena i mraku koji izbija iz nje ali je svetlost iz sobe maskira tako da ne prodire u nju.Prilazim našim razbacanim stvarima  i saginjem se zbog čega jecam ali ipak uzimam Harry’evu crnu, providnu košulju i oblačim je zato što je sada suva a crvena haljina koju sam sinoć obukla je sada upropaštena što mi daje do znanja da je i Harry sinoć kao i ja bio nestrpljiv. Sa rukama zakopčavam svaku dugmad pojedinačno.Podižem pogled i zaustavljam ga na krevet i ispustila sam uzdah dok sam se prisećala..Žmarci su mi prošli kroz telo i nekakva toplina me je obgrlila dok sam se prisećala načina na koji me je Harry uzeo, bilo je..savršeno.Sve je bilo tako usklađeno, naš ritam, način na koji se trudio da zadrži kontrolu nad sobom i pruži mi zadovoljstvo odagnjujući bol svojim poljubcima i nežnim dodirima..jednostavno savršeno.Zatvorila sam oči i protresla sam glavom želeći da zaboravim na događaj u kupatilu i sve pre njega..Ne želim da razmišljam o tome, znam da ne možemo bežati od toga ali nisam spremna da opet budem povređena ali ipak znam da je neizbežno zbog čega sam progutala knedlu koja mi se pojavila i skupila usne u ravnu liniju sprečavajući da mi drhte.Uzdišem i okrećem se i otvaram vrata opet se susrećući sa mrakom koji mi nikada ne donosi dobro ali ipak koračam ka njemu sa rešenošću da nađem Harry’a.Celo telo mi drhti dok sa sitnim koracima prolazim kroz mračni hodnik, pred očima mi se pojavljuju slike mene u tami, James’a, udarca..svega onoga od čega želim pobeći, onoga što želim tako očajnički da zaboravim.Sa rukom se oslanjam na zid dok se spuštam niz stepenice sa drhtavim nogama i pokušavam da održim ravnotežu u ovom mraku što nije jednostavno.Uzdišem kada pomoću ruku nalazim neku kordinaciju i shvatama da sam se spustila, žmurim dok se prisećam okoline kako bih znala kuda da se krećem.Jedna vrata su sa moje leve a druga sa moje desne strane a tačno preko puta mene se nalaze spoljašnja vrata.
„Harry?“ dozivam ga i nakon par trenutaka čekajući njegov odgovor i nakon što ga nisam dobila krećem se ka spoljašnim vratima i pod dlanom osećam hladni predmet koji povlačim ka dole pa ka sebi i za uzvrat osećam kako me kao poput jakne obgrljuje hladni jesenski vazduh dočekan sa par kapljica kiše.Širom otvaram vrata dok prelazim preko praga i zatvaram ih za sobom kako hladni vetar ne bi narušio unutrašnju toplinu kuće.Duboko uzdišem i prilagođavam se koliko god mogu ovom hladnom vazduhu koji me šiba sve jače sa što više napravljenih koraka.Harry’evu košulju spuštam koliko mogu kako bi me ugrejala što više ali nije nešto delotvorno jer je košulja satkana od svile koja mi klizi po telu i nadražuje je, gde mi je bila pamet dok sam je oblačila?Protresujem glavom i malo ubrzavam korake i potiskujem bol koju osećam na stopalima jer sam opet bosa.Šta je to sa mnom i bosim stopalima? Uzdišem i potiskujem bol koju osećam kada gazim na neki sitni ili krupniji kamen koji mi iritira i bode kožu, sama si tražila Jenn.Hladni vetar mi zamrsuje kosu na veoma grub način i shvatam da se sprema nevreme zbog čega još više ubrzavam korake i brzo zaobilazim stabla koji mi staju na put i idem kuda me noge vode.Ubrzo osim zvukova koje ispuštaju razne bube i šuštanja vetra čujem zvukove uzburkanih talasa koji zapljuskuju obalu i pratim taj zvuk sve dok mi se pred očima nije pojavilo more i pod nogama osetila pesak.Usporila sam i zastala u mestu negde na sredini plaže.Podižem pogled ka nebu posmatrajući i diveći se bojama kako se mešaju.Plava se gubi u tamno ljubičastoj boji i vidi se po negde tamni oblak koji se izdvaja od većine.Takođe nebo ukrašavaju razne zvezde različitih dimenzija koje su me uvek intrigirale na nekakav čudan način.Spuštam pogled i okrećem glavu ka svojoj levoj strani i  osećam kako mi drhtaj prolazi kroz telo i da nije vazduh zaslužan tome.Sto na kome smo pre par sati Harry i ja sedeli je sada srušen kao i vino i staklo rasuto po podu i isto tako i latice i ugašene sveće.Stvorila mi se knedla u grlu prisećajući se Ashley’inih reči ali brzo protresujem glavom jer nije ni vreme niti mesto za razmišljanje o tome..Pa gde je Harry? Vraćam pogled na more i gledam kako se talasi zapljuskuju o obalu dok mi vetar mrsi kosu i osećam hladne kapljice na svojoj koži znajući da pada mala kiša ali ipak mi ne smeta.Kao da me nešto vuče prema moru polako hodam i ubrzo osećam kako mi se prsti na nogama grče od hladnoće koja me je dočekala sa novim talasom.Kada mi je voda dostigla visinu negde do kolena stala sam i zatvorila oči i usresredila sam se na okolinu.Pesak u koji tonem, miris morske vode i peckanje po koži, zvuk talasa, hladan vazduh..sve je tako nestvarno.Duboko uzdišem i otvaram oči kada sam osetila da me nešto posmatra..tako intezivno da sam osetila taj pogled na sebi kako me prži.Čim sam otvorila teške oči u daljini sam videla siluetu neke osobe.U tolikom moru u kojem dok ga posmatram samo vidim vodu kojoj nema kraja vidim siluetu izgubljenog muškarca.Kiša je počela malo jače da pada ali i dalje je prijala sada mojoj nadraženoj koži dok sam se usresredila na mrlju u daljini.Ne vidim ga zbog tame ali znam da on mene kao i ja njega gledam.Duboko dišem dok počinjem opet da hodam i osećam kako mi se bol među bedrima povećava sa što više pokreta koje napravim ali ipak ne stajem.Dah mi je zastao dok sam se prepuštala ledenoj vodi da me vodi.Ogromna bol između nogu mi se povećala kada sam osetila vodu kako me ’mazi’ po osetljivoj koži i još više je nadražuje zbog čega sam osetila kako mi kolena drhte i kako jedva stojim na nogama.Nisam mogla više da se krećem niti da se pomeram, ne znam ni kako sam stajala na nogama od slabosti koju sam osetila.Kroz telo mi je prostrujalo nešto nalik elektricitetu zbog čega sam zadržala dah i podigla pogled shvatajući razlog zbog čega je moje telo tako odreagovalo.Harry je bio u isto vreme tako blizu a i isto tako daleko..Kada bih potrčala ka njemu brzo bih ga mogla dodirnuti ali ako bih hodala ta želja bi morala nestrpljivo čekati.Dok nas je hladna voda okruživala naša tela su se uzajamno grejala pomoću privlačnosti koja je tako jaka da bi opis kako se magnet i metal privlače bio preblag.Dok sam ga gledala kako se kreće prema meni nisam ni shvatila da plačem sve dok nisam zajecala i osetila kako mi prsa drhte.Bol koju sam videla na njegovom licu dok mi se približavao nisam mogla opisati kao i većinu stvari u kojima je on umešan.U sledećem trenutku osetila sam njegovu kožu kako dodiruje moju, njegov miris i njegovu toplinu kako me greje i shvatila sam da koliko je on meni potreban toliko sam ja i njemu.
„Devojčice“ tiho govori sa svojim hrapavim glasom zbog čega sam zagnjurila svoju glavu u njegov vrat i počela da plačem iz sve snage dok me je on tako jako  grlio da sam jedva disala i nisam se bunila.Rukom prolazi kroz moju kosu i teši me dok nas talasi zapljuskuju ali je on toliko jak da se ni za centimetar nismo pomerili, nije bitno da li sam ja u pitanju on u svemu drži kontrolu i to me plaši jer je jedina stvar koju on ne može kontrolisati njegova ličnost..on.
„Shhh, nemoj da plačeš“ govori i osećam bol u njegovom glasu zbog čega se malo pomeram unazad kako bih ga pogledala i odmah stavljam moje usne preko njegovih utapajući svoju bol sa njegovom.Nežan poljubac koji govori ono što ja ne mogu ali znam da razume..Usne nam se stapaju kao da su stvorene jedna za drugu dok produbljujemo poljubac želeći da budemo što više možemo prisniji.Podižem ruke i stavljam ih u njegovu mokru kosu prolazeći i stežući je dok me zadovoljstvo obuzima.On me sa jednom rukom drži oko struka a druga mu je na mom vratu koji nežno steže dok stenje.
„Zašto si ovde?“ govorim kroz poljubac i on prekida poljubac kako bi me gledao u oči dok govori „mislim da bih ja to tebe trebao pitati“ i podiže obrve
„Prva sam pitala“ govorim i prolazim sa rukom preko njegovog stomaka osećajući pod prstom kako mu se stomačni mišići stežu...i on isto reaguje kao ja na njega.Zbog te misli sam se nasmejala i osetila sam jebene leptiriće u stomaku koji mi trenutno idu na živce jer nisam romantičar.
„Volim da te gledam dok se smejes“ govori i sa svojim dlanom mi mazi obraz koji sada naslanjam i prepuštam se njegovom slatkom gestu.Zatvaram oči i uživam u njegovom dodiru koji je sada pogrubeo i osećam kako mi steže vrat zbog čega osećam kako mi srce ubrzano poskače.Otvaram oči i vidim da su njegove zatvorene i ako je sada mrak vidim mu liniju između obrva i znam da to nije dobra stvar.Stisak oko mog vrata se pojačava i postaje slabiji, tako neizmenično i vidim kako mu ruka sa kojom me steže drhti i kako mu se vene ucrtavaju u nju..Pogled na ovakvog Harry’a me je slomio, jednostavno me je slomio..
„Ha-rry?“ mucam i čim sam izgovorila njegovo ime stisak je postao jači zbog čega sam ispustila suze koje su se opet nepozvane vratile i stavila sam svoje ruke preko Harry’eve i rekla „povređuješ me“ i posle toga je odmah pritisak oko mog vrata oslabio i njegova se ruka spustila dok me je drhtavo gledao sa ranjivošću u očima.Ne znam šta je očekivao, verovatno da ću pobeći, da ću ga ostaviti i zaboraviti i reći mu da ga mrzim ali znam da nije očekivao da ću mu se baciti u zagrljaj i dati mu ono što mu je potrebno...mene.
„Devojčice“ govori kao da je jedino to što može reći.Ruke mu prolaze preko mog tela, dodirujući me i ja mu uzvraćam dok mu ljubim vrat i dahćem.Rane na stopalima i na nogama me peckaju zato što su sveže i so im ne pomaže da se zatvore ali je sada to peckanje slatko, prija mi zato što je Harry tu da izleči i ono neizlečivo.
„Tu sam, ne brini se“ tešim ga dok mu stežem kosu i stojimo tako zagrljeni u vodi..sami.
„Povređujem te“ govori sa ljutnjom i pomera se unazad tako da me sada gleda u oči i rukama miluje moj vrat „pusti me da se iskupim.“ Znam da to nije bilo sve što je hteo reći, osećalo se to čak i u vazduhu ali nisam želela kvariti ovaj trenutak pa sam samo klimnula glavom.Poljubio me je tako slatko, sa toliko strahopoštovanja da sam jedva disala.Dok smo se ljubili podigao me je i našla sam se u njegovom zagrljaju dok je počeo da hoda.Imam toliko pitanja,toliko misterija koje želim otkriti ali znam da one sada mogu da sačekaju..sada je samo on bitan.Njegove usne gladno prelaze preko mojih i osećam kako mu usne drhte..ne znam zašto ali imam osećaj kako će se nešto loše desiti...neka kolaterolna šteta koja se neće moći popraviti i kako će taj ožiljak uvek biti svež.Put do kuće je bio veoma brz, toliko brz da ne znam ni kako smo ušli u kuću niti kako sam se našla na krevetu i kako je Harry legao pored mene i zagrlio me dok sam uživala u njegovom dodiru, samo znam da se prvi put otvorio a da ga ja nisam morala pritiskati..
„Pričao sam sa njim..“ tiho govori dok duboko diše i čvrsto me drži kao da se boji da ću pobeći.Sa prstom prelazim preko njegove ukrućene bradavice i vidim kako mu celo telo reaguje na moj dodir zbog čega mu prekrivam prsa poljubcima pokušavajući da smirim njegovo napeto telo..
„Sa kim?“ tiho govorim i podižem pogled tako da ga sada gledam u oči kao i on mene..Između obrva mu se opet pojavila crta dok razmišlja.Šta bih sve uradila da mogu ući u tu glavu i pročitati njegove misli..
„Ne znam“ sleže ramenima i gleda me svojim tužnim pogledom i ja se mrštim ne shvatajući o čemu priča.
„Kak...“ prekida me tako što stavlja prst preko mojih usana i sa svojim proizvodi blako ’shh’ i okreće glavu tako da sada gleda u plafon dok me i dalje čvrsto drži uza sebe.
„Ne znam kako da ti objasnim“ govori sa agonijom „stalno mi je tu u glavi i pokušava me kontrolisati ali se borim“ raširila sam oči u šoku..On to priča o...njemu?
„Šta ti govori?“ govorim sa drhtavim glasom dok vidim kako se udaljava od mene, ne fizički ali je psihički sada mnogo dalje od mene..u svom mraku.
„Može da mi prekrije oči“ govori dok mu se stisak oko mene stegnuo isto tako na vratu mu se ucrtavaju vene „u kupatilu nisam ništa video.“ Uzdiše
„Znam da sam slomio vrata ali posle toga sam samo video mrak..“ kruži glavom dok kroz zube govori „mrak,mrak,mrak..“ suze su mi se opet pojavile ali sam se ugrizla za jezik i sprečila ih kako ga ne bih naljutila niti prekinula a naročito zabrinula.
„Tražio sam te ali sam samo video mrak..sve dok nisi počela da plačeš i vratiš me u realnost“ govori i okreće glavu ka meni dok me nežno gleda i sa palcem briše suze koje nisam mogla sakriti.
„Žao mi je“ govorim sa drhtavim glasom i on odmah protresuje glavom dok se još više približava meni i zagnjuruje glavu u moj vrat dok sa svojim drhtavim rukama prolazim kroz njegovu čupavu kosu..
„Nemoj, ti me možeš spasiti“ jecam „samo ti i niko više, devojčice“ govori i podiže glavu ostavljajući mi kratak ali dragocen poljubac na usne dok dajemo podršku jedno drugom.
„Harry..“ tiho govorim ali me on opet ućutkuje dok govori „spavaj anđele“ i tako zagrljeni bežimo od realnosti sa kojom ćemo se morati uskoro suočiti..nadam se da ćemo biti spremni.

A/N
Gotov je i 55. deo
Nadam se da vam se svideo
Žao mi je zato što ovoliko kasnim, sledeći će nastavci biti redovni, obećavam
Hmm,nzm šta da kažem,čitajte, vote & comment
Follow me
Hvala svima na podršci i koji redovno pratite ovu priču, stvarno mi to puno znači
Ly all .xx