Revenge ✔️

Harry'a više nema.

Stavljam ruke iza leđa dok mi je pogled spušten i čvrsto stiskam fasciklu koja mi je u rukama dok mi celo telo podrhtava.Ne znam da li se temperatura u ovoj prostoriji povećala ali osećam kako mi celo telo gori dok osećam njegov pogled na sebi.Sve ono što mi je Richard ispričao me je ošamutilo, naveo me je da posumnjam u neke stvari, da posumnjam u Harry'a i sebe a to više nikada neću dopustiti.On ne zna kroz šta sve smo prošli, ne zna,niti će znati.Koža mi se naježila i dlake nakostrešile kada sam čula škripu koju je proizvela stolica na kojoj Harry sedi.

"Možeš ti to Jennifer, nije tako strašno kao što i misliš, sve će biti u redu." uveravam samu sebe dok sam skupila hrabrost kako bih podigla pogled i dočekala tamne,zelene oči.Nešto u stomaku mi se zgrčilo kada mi se disanje ubrzalo a pogled bio zaključan sa pogledom od čoveka na čijem licu je ispisana reč 'opasnost'.Na sebi ima crnu majicu ispod koje mu se ucrtavaju prsa i vidi se ogrlica na kojoj je krst.Pogled mi prati njegovu desnu ruku koju podiže do svojih usana i počinje da se igra sa donjom.Ne svesno sam ispustila uzdah.Osećam kako mi se dlanovi znoje dok držim fasciklu u rukama koju pokušavam zadržati u rukama a da ne padne.

"Došla si.." njegov hrapav glas izaziva toliko uzburkanih osećanja u meni da se gubim u svojim mislima, jedan deo mene želi da ga zagrli iz sve snage i nikada ga ne pusti, drugi želi da ga uhvati za ruku i natera ga da se vratimo u šumu a treći želi da bude razuman i da sedne dok sluša njegovo objašnjenje, na kraju puštam da me treći glas prati.Gutam knedlu dok klimam glavom i govorim

"Jesam" nekako skupljam hrabrost i pravim prvi korak prema njemu.

"Kada budeš ušla u gluvu sobu, tamo nećeš videti Harry'a,Jennifer.Harry'a više nema." Richard'ove reči me prate posle svakog koraka, zatvaram oči dok izvlačim stolicu koja je sa druge strane u odnosu na gde Harry sedi.Osećam njegov intezivan pogled na sebi, ni jednom nije skrenuo pogled,za razliku od mene.Koliko bih volela da mogu makar na minut zaviriti u njegove misli i napokon shvatiti o čemu razmišlja..Gutam knedlu kada ruke stavljam ispred sebe i fasciklu spuštam na sto dok sedim na hladnu, metalnu stolicu.Vidim duboku liniju između njegovih obrva kada spušta pogled na sto, znam da želi da me pita šta se nalazi u njoj ali to ne čini već opet zaključuje pogled sa mojim i daje mi zloban smešak zbog kojeg su mi se svi mišići u telu zgrčili.Shvatam da je ovo igra, da on postavlja pravila i da ja moram da im se pokorim ali ne želim da to učinim, ne želim da im se pokorim, želim da postavim svoja pravila igre i da ih on prati.

"Da li to stvarno želiš,Jennifer?" glas u mojoj glavi me pita ali to pitanje ostavljam po strani dok podižem pogled i zaključujem ga sa radoznalim, zelenim.Približavam se stolu sa stolicom i zakašljujem se dok napokon nalazim dovoljno hrabrosti u sebi da započnem ovu igru.

"Imam jedan predlog za tebe" govorim i pokušavam maskirati drhtavost u svom glasu sa kašljanjem.Harry podiže svoju desnu ruku i povlači svoju dugu kovrdžavu kosu unazad dok se igra sa donjom usnom.

"Slušam" govori sa svojim hrapavim glasom koji mi daje do znanja da ako želim da ga prevarim da ću se morati više potruditi jer sam ja u ovoj igri jagnje a on lav, a zna se ko je jači.

"Da li si raspoložen za jednu igru?" govorim dok obmotavam ruke oko svog stomaka kada je spustio pogled na njega i proučavao ga.Toliko misli mi prolazi kroz glavu ali pokušavam da ostanem hladna, samo polako Jennifer, sve će biti u redu.Podiže pogled sa zlobnim smeškom na licu dok govori

"20 pitanja?" i klimam glavom, podiže obrve dok sada sa rukom miluje svoju bradu koja mu je stara par dana, celo telo mi reaguje na taj njegov pogled i znam da je i on toga svestan, namerno to radi, želi da me napravi slabom.

"Nemamo čokoladice" mrmlja, mislim više za sebe ali ipak dodajem "možemo improvizovati" prebacuje svoje bele, oštre zube preko donje usne i polako počinje da je gricka gledajući me u oči dok su mu misli negde odlutale.