Revenge ✔️

Pitanja

Izvinite zato što nisam pre stigla objaviti nastavak ali sam bila bolesna i dalje sam bolesna ali vam dugujem nastavak i napokon sam ga napisala haha..zamolila bih vas da komentarišete, ne držite me za reč  ali volela bih da sutra napišem i objavim novi nastavak ali ako ga ipak ne objavim sutra 99% biće u ponedeljak..važni su mi vašu komentari i vote, dobro, da vas ne zadržavam, uživaj te .xx

Trznula sam se zbog jakog zvuka grmljavine i širom otvorila oči polako dolazeći u stvarnost.Vid mi je mutan zbog čega trljam oči i zevam dok polako ustajem i naslanjam se na jastuk koji sam prethodno podigla.Koža mi se naježila zbog hladnog vetra koji kruži oko mene zbog čega uzimam ćebe sa namerom da se pokrijem i malo ugrejem ali se zaustavljam kada vidim krv po njemu.Okrećem ga  i nalazim još tragova krvi zbog čega pomeram noge i isto tako na navlaci vidim još krvi.Brzo se podižem i mrštim se dok gledam sa strahom krvav krevet, mahinalno stavljam ruku preko stomaka i pogled mi ostaje prikačen za krevet.Čujem otvaranje vrata ali nemam dovoljno hrabrosti kako bih pogledala osobu koja ulazi u nju i ostajem zaleđena na mestu.
„Devojčice“ čim sam čula taj hrapavi, jutarnji glas okrenula sam glavu ka njemu.Mokra kosa, gola, vlažna prsa, obmotan crni peškir oko donjeg dela tela i prelepe zelene oči koje me uvek ostavljaju bez daha.Jednom rečju Harry.Podižem ruku i blago mu mašem dok mi se vid zamućuje i obrazujem blagi osmeh na licu.Prilazi mi sporim koracima i osećam sitne žmarce kako mi prolaze kroz telo dok ga gledam u oči i drhtim od njihove jačine.Korak nas deli da se dodirnemo ali se on zaustavlja i podiže obrve upitno me gledajući.Polako spušta pogled upijajući me sa pogledom i ja ispravljam leđa zbog čega izbacujem grudi koje se provide preko njegove košulje i vidim kako mu se pojavljuje razigrani osmeh na licu.
„Neko je baš nevaljao jutros“ govori i podiže ruku do mog obraza i sa vrhovima prstiju prelazi preko njega dok mi elektricitet brzo prolazi kroz telo i prsti na nogama mi se grče.Otvaram usta i uzdišem dok spušta ruku do mog vrata i kruži oko njega i podižem glavu i omogućavam mu veći pristup mom vratu dok  on govori „ooh Isuse“ i odmah nakon toga se nalazim u njegovom zagrljaju.
Obmotavam ruke oko njegovog vrata dok se ljuljamo i uživamo u onome što dajemo i primamo jedno od drugog.Ide korak unazad i sa rukama mi obujmuje lice i svoje usne naslanja na moje čelo i tiho govori „hvala ti“ i ja se mrštim dok odgovaram „ zbog čega?“ ali se on samo smeši i hvata me za ruku i povlači me ka vratima.Zaustavljam se i on se okreće ka meni i linija mu se stvara između obrva dok ja sa glavom pokazujem ka krevetu zbog čega usmeruje pogled ka njemu i vidim kako mu se rupice ucrtavaju u obrazima i veliki osmeh preko lica dok ga udaram u rame.
„Harry, to nije smešno!“ viknula sam u iznenađenju kada me je naglo podigao i kada sam se našla u njegovom naručju, počela sam da mlataram sa nogama govoreći „pusti me“ ali njemu očito moje koprcanje ne smeta zato što me čvrsto drži.
„Znaš šta to znači?“ pita me i podiže obrve spuštajući glavu kako bi me mogao pogledati u oči zbog čega mu mokra kovrdžava kosa pada i škaklja me po glavi.Sležem ramenima i govorim „ne znam“
Koluta očima i ostavlja brzi poljubac na moje usne koji me je iznenadio ali ga je odmah prekinuo i osetila sam njegov vreo dah na mom uvetu dok šaputa sa svojim hrapavim, dubokim glasom „to je dokaz da si moja.“
Podiže glavu i gleda me sa svojim mračnim očima koje kriju mnoge tajne i tek posle par trenutaka shvatam da sam zadržala dah dok me je proučavao..o čemu razmišlja..Kao da je izašao iz transa protresuje glavom i okreće se ka vratima i sa nogom ih otvora i izlazimo iz sobe.
„A krevet?“ pitam ga ali on kratko govori „ne brini se“ i ostavlja me iznenađenu, šta se sada dogodilo?Ruke držim ksebi dok se spuštamo niz stepenice i odupirem se želji da mu dotaknem gola prsa niz koja klize kapljice rose i prolaze mu preko tetovaža.Ptica koja mu se nalazi iznad srca je detaljnije urađena od one sa leve strane i sa njene strane se isto nalaze dva mala krsta i tetovaza 17BLACK..Umirem od želje da saznam šta ove tetovaže skrivaju, koja su to značenja koja nose i koje je rešio urezati na koži?
„Imao sam planove za danas“ govori i izvlače me iz razmišljanja vraćajući me u realnost i zastaje kako bi me pogledao „ali oni moraju sačekati zato što pada kiša“
„Šta ćemo raditi?“ smeši se
„Moramo naći neku zanimaciju“ disanje mi se ubrzalo pri skrivenom značenju te rečenice.Podiže glavu i dok sam obmotala noge oko njegovog struka on otvara vrata od dnevnog boravka i ulazimo unutra dok zatvara vrata za nama.Topao vazduh nas greje i okrećem glavu prema prostoriji, ista je kao što je se i sećam.Stakleni sto na sredini prostorije, soba koju okružuje tamna ljubičasta boja, kožna garnitura i kamin koji gori i koji je ispod ogromnog televizora koji se nalazi na zidu koji je naspram kožne garniture i stola.Harry se kreće ka kauču i spušta me na njega i stavlja ruke na kukove dok me gleda u oči.
„Hmm?“ podižem obrve i ležim opružujući noge i prekrštajući ruki preko grudi dok ga gledam sa pokeraškim izrazom lica kao da ne znam šta radim.Oblizuje usne i jezik mu kruži oko donje usne dok me gleda  i na kraju uzdiše i okreće glavu dok govori „šta želiš jesti?“
Odmah ispuštam nezadovoljavajući zvuk dok govorim „nisam gladna“ i za uzvrat dobijam njegov ozbiljan izraz lica.
„Moraš jesti“ govori i vidim da mu nije do šale, e pa nije ni meni do naređivanja „ne želim“
„Jenn“ uzdiše ali ga odmah prekidam „nisam gladna i neću jesti“ i okrećem glavu na drugu stranu.Posle par sekundi čujem teške korake i otvaranje i zatvaranje vrata.Mrštim se i okrećem glavu gledajući u praznu prostoriju, zar sam ga tako brzo naljutila? Uzimam dubok udah i stavljam ruke preko lica dok glasno uzdišem i opet čujem otvaranje i zatvaranje vrata zbog čega brzo sklanjam ruke sa lica videći Harry’a kako na sto stavlja kutiju.Mrštim se dok govorim „šta je to?“ ali mi se on samo smeje i ubacuje ruku u nju i izvlači je držeći u ruci twix.Širim oči dok govorim „imaš twix?“ i za uzvrat dobijam razigrani osmeh dok klima glavom i govori „uvek“
Ustajem i grabim mu je iz ruke dok je brzo otvaram i ubrzo u ustima osećam ukus koji tako dugo nisam ukusila.Uzdišem sa zadovoljstvom dok i on sam uzima čokoladicu twixa i sedi na drugi kauč koji je sa moje leve strane i sam jede twix.
„Koliko ih imaš?“ prebacuje glavu sa leve na desnu stranu dok me posmatra i nakon zalogaja govori „dovoljno do kraja života“
„Molim!?“ povisila sam ton dok se on smeje zbog čega mu se prsa tresu i podiže ruku dok pokušava doći do daha pa govori „šalim se, imam par kutija“ klimam glavom sa nevericom.Iskreno, ne bi me čudilo da ima dovoljno twixa do kraja života.
„Imam ideju“ govorim dok gutam poslednji zalogaj twixa i ustajem dok se krećem ka stolu i uzimam kutiju u ruke dok me Harry zamisljeno gleda i prolazi jezikom preko zuba.
„Kakvu?“
„Voliš se igrati?“ govorim i sedim na pod dok prekrižujem noge i stavljam kutiju preko njih kako se ne bi videlo nešto što ne bi smelo zato što sam svesna činjenice da nemam ništa ispod ove providne košulja koja pokazuje i više nego što treba.
„Zavisi kakva je igra u pitanju“ govori dok prelazi pogledom preko mog tela i osećam kako me njegov mračni pogled prži.
„20 pitanja“ podiže obrve i zaključuje pogled za moj i opet mu vidim duboku crtu između obrva dok vidim kako razmišlja..o čemu toliko razmišlja? Posle par trenutaka ustaje i zateže peškir oko struka i sedi naspram mene na podu.
„Može“ klima glavom i ja se zadovoljno smešim
„Ja počinjem?“ klima glavom dok ja uzimam jednu čokoladicu u ruke i on spušta pogled ka njoj očigledno se pitajući u šta ću nju upotrebiti.
„Malo ću izmeniti igru..“ zamišljeno govorim dok prebacujem čokoladicu iz jedne u drugu ruku „postavljaćuti pitanja na kojima želim dobiti odgovor i ako mi se svidi odgovor daću ti čokoladicu a ako mi se ne svidi, poješću je, to isto važi i za tebe.“
„Odgovor će biti sa da ili ne.“ odmah govori i uzdišem dok klimam glavom.Par trenutaka ćutim kako bih razmislila o pitanju koje bih mu mogla postaviti..Ne smem odmah preći na glavnu temu, moram polako..
„Da li si znao da će Ashley doći sinoć?“ tiho govorim i podižem pogled zaključujući ga sa njegovim bez-izražajnim..Opet je udaljen od mene, fizički je tu ali psihički...kilometri su slabi za tu udaljenost.Jezikom pretura po ustima i uzdiše dok govori „ne“ i ja ga pomno posmatram tražeći neki osećaj, neku reakciju ali ništa, opet se zatvorio ali nema povratka..ovo mi je jedina šansa da dobijem odgovore na pitanja.Bacam mu čokoladicu i on je brzo hvata i zatim me pita „jesam li ti nedostajao?“
Mrštim se zbog njegovog pitanja i gledam ga u oči ali samo vidim svoj odraz u njima,šta se događa?
Klimam glavom i govorim kratko „da“ i za uzvrat dobijam uzdah olakšanja..trebala bih da prekinem ovu igru pre nego što odemo daleko, ne piše se ništa dobro.Baca mi čokoladicu i zadovoljno je hvatam dok grickam donju usnu razmišljajući o sledećem pitanju..
„Da li si upoznao James’a?“ prolazi rukom kroz kosu i hladno govori „da“ dok se ja kočim..Toliko pitanja mi pada na pamet ali ne mogu ih postaviti jer odgovor može biti samo sa da ili ne..lapsus.Opet mu bacam čokoladicu dajući mu do znanja da nastavi što i shvata.
„Onaj put si se predozirala?“ govori i gledam ga u šoku, koji vrag on zna za to?
„Otkud ti znaš?“ pitam ga ali on govori „moj je red“ i shvatam da se lepo uigrao..pa dobro Styles, hajmo da se igramo.
„Da“ govorim i on me samo posmatra pa klima glavom zamišljeno mi bacajući čokoladicu koju hvatam.Od kud on zna da sam se predozirala dok sam bila u Holmes Chapelu...da li to znači da zna Lu.Lukea?
„Pratio si me?“ pitam sa drhtavim glasom ali od njega ne dobijam nikakvu reakciju samo odsečeno klimanje glavom kao potvrdu.Jako mu bacam čokoladicu ali je on spretno hvata.
„Da li ti je značio?“ spuštam pogled na prste i odmahujem glavom.
„Da li je, Jen?“ govori i osećam njegovu dominantnu stranu kako isplivljava na površinu, nevolja se bliži..
„Ne“ podižem pogled i brzo hvatam čokoladicu dok govori „ tvoj red“
„Da li je neka tvoja tetovaža  vezana za mene?“ govorim i vidim kako razigrano podiže obrve ali ovo nije razigrani Harry kojeg volim, ovaj je čista nevolja.
„Da“ po ko zna koji put odsečeno govori i zadržavam dah dok  pokušavam shvatiti da na svojoj koži ima nešto što će ga podsećati na mene...Isuse...Sa drhtavom rukom mu bacam čokoladicu i uzdišem pokušavajući umiriti disanje koje mi se ubrzava.
„Da li si ga volela?“ brzo podižem glavu ka Harry’u i sa zgađenim izrazom na licu ga gledam..Pa šta on misli ko sam ja?
„Ne“ govorim i hvatam čokoladicu.
„Da li bih volela saznati o čemu razmišljaš?“ pitam ga ali više je to pitanje namenjeno meni nego njemu ali osmeh na njegovom licu mi govori da ne bih što i on potvrđuje.
„Ne bi, veruj mi“ gutam knedlu i bacam mu čokoladicu.
„Da li bi pobegla od mene kada bi saznala za sve moje mračne tajne?“ zamišljeno pita i ja se mršim..Da li bih..par trenutaka ga samo gledam i na kraju odmahujem glavu dok govorim „ ne bih“ i on uzdiše dok mrmlja „grešiš“ i baca mi čokoladicu.Onoliko pitanja, onoliko misterija na kojima želim dobiti odgovor sada ne želim..sve je isparilo, ne znam o čemu da razmišljam, šta da pitam..sve se pomešalo, ovo je tako zeznuto...
„Možeš li da se kontrolišeš?“ pogled držim na svojim rukama jer nemam hrabrosti da ga pogledam..plašim se hladnoće sa kojom bih mogla biti dočekana.
„Ne“ tiho govori i osećam kako mi se sa svakim uzdisajem knedla u grlu povećava..Ruke mi drhte dok ga opet pitam „hoćeš li me povrediti?“
Vid mi je postao mutan, hladno mi je i imam osećaj kao da su godine prošle sve dok me hrapav glas vratio u stvarnost hladno govoreći „da“
Jedna suza mi je skliznula niz lice i osetila sam bol u grudima dok sam pokušala svariti njegov odgovor..ovo više nije Harry...Ugrizla sam se za usnu dok sam se spremala za pitanje koje mi se pojavilo u mislima i koje poput pijavice ne može tek tako nestati..
„Da li si sadi..“ uzdišem i brišem još jednu suzu koja mi je skliznula niz lice i čujem samo ubrzane otkucaje svog srca..
„Sadista?“ Harry dovršava pitanje zbog čega podižem pogled i skupljam oči dok klimam glavom.Gleda me sa pokeraškim izrazom lica i ne mogu znati o čemu razmišlja,šta se događa..Isuse, ubija me..Vrti glavom i uzdiše i odmah zatim ustaje i iz ruku mi uzima čokoladicu i sa teškim koracima se udaljava od mene dok odsečeno sa svojim hrapavim glasom govori „ budi u teretani za pola sata“ i ubrzo zatim pre nego što sam uspela shvatiti šta se upravo dogodilo čula otvaranje i jako zatvaranje vrata..Znam da niko u ovom svetu nije normalan.Svako je drugačiji i drugačije razmišlja.Ali nema šanse da se Harry’ev poremećaj toliko proširio i pogoršao...ili sam tako mislila.

A/N
Gotov je i 56.deo
Nadam se da vam se svideoo
Uslovi su preko 200reads, 60 votes i 50 comments
Follow me
Ly all .xx