Cijena ljubavi

Koliko je velika tvoja ljubav?

-Halo, mama?

-Adela, zašto još nisi došla po Nea?

-Odlučila sam odraditi i noćnu smjenu, nadam se da ti to ne smeta.

-O... Tako znači. Ne, ne smeta mi, samo ti radi. Moram ići.

-Čekaj, jeli Neo tu?

-Je, u dnevnom boravku.

-Što radi?

-Pravimo plakate s Nikovom slikom.

-O, lijepo.

-Da, htjela sam te nešto pitati.

-Što?

-Stavila sam svoj broj telefona na plakate. Mislim, budući da si ti uvijek na poslu a ja sam kod kuće.

-Ma u redu je. Tako je i bolje.

-Ok, sad idem.

-Bok, mama!

~*~

Vivian ode do Nea.

-Radiš, Neo?

-Da, napraviti ćemo ih stotinu.

-Ma naravno, dušice moja. Idem ja samo nešto vidjeti u sobu i odmah se vraćam.

-Dobro.

Vivian uđe u svoju sobu i zatvori vrata.

-Halo?-javi se glas s druge strane.

-Hej, Bruno, Vivian je.

-O, ti si. Zašto me zoveš? Zar ne znaš da je sad utakmica?

-Pusti utakmicu, sin ti je kod mene.

-Neo je kod tebe?

-Da. Hajde dođi ovamo i pokušaj mu se svidjeti.

-Dobro, evo me odmah.

-Čekaj, ima još nešto. Pravili smo plakate da pronađemo Niku, ja sam stavila svoj broj telefona na njih. Kada ga netko pronađe ti ćeš ga vratiti Neu i bit ćeš njegov heroj.

-Mislite?

-Da, pa on je dijete. To će mu značiti više od tetovaže.

-Imaš pravo. Hvala, super si to smislila.

-Što čekaš sad, dolazi ovamo.

-Da, naravno, stižem.

~*~

Začuje se zvono na vratima i Vivian ode otvoriti.

-Oh, Neo, gle tko nam je došao.

-Tko?

-Hej, mali!

-Tata!-Neo ga zagrli.

-Što radiš?

-Pravim plakate.

-Ozbiljno?

-Da. Da pronađem Niku.

-Siguran sam da će se brzo netko javiti.

-Nadam se.

Bruno sjedne na kauč.

-I, što kažeš da ti i ja odemo negdje skupa?

-Može, gdje?

-Pa ne znam...neka to bude iznenađenje.

-Volim iznenađenja!

-Idemo onda?

-Da! Hoće li i baka s nama?